Vranjska gradska pesma je simbol grada i čuvene muzike ovog kraja i nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Кako se sledeće godine navršava 50 godina od smrti Stane Кaraminge, autorke pesme “Dimitrijo, sine Mitre”, neophodno je da se gradskoj pesmi da prostor koji zaslužuje


Razgovarao: Zoran Radulović


 

U poslednjih mesec i po dana brojni umetnici i novinari su na portalu Vranjenet imali priliku da kažu u kakvim uslovima žive i stvaraju, i šta misle o potencijalima za razvoj kreativne industrije. Na kraju serijala, na pitanja o ovoj temi odgovore je dala i većnica za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja Grada Vranja Zorica Jović.

Na početku razgovora smo želeli da znamo da li je većnica čitala intervjue koji su na portalu Vranjenet objavljeni u okviru projekta “Kreativna industrija Vranja” i koji stavovi intervjuisanih sagovornika su joj bili najzanimljiviji?

Ne bih se složila da je baš oskudica u kulturi

– Pratila sam objavljene tekstove, naravno, koliko su mi obaveze dozvolile. Svako od intervjuisanih sagovornika je bio zanimljiv na svoj način i u skladu sa svojim aktivnostima. Izdvojila bih intervju Jelene Stojković i to u celini. Izuzetno cenim ljude koji svoje stavove iznose otvoreno i realno – navodi gradska većnica Zorica Jović.

U “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture. (…) Kreativnost često ne zahteva velike investicije, već dolazi do izražaja i u vremenu oskudice. Zbog toga, potpuno je realno očekivati da se kreativnost u Vranju može probuditi i uz relativno mala ulaganja.” Na koji bi način bi institucije sistema mogle da probude kreativnost?

Кako zaposleni u ustanovama kulture, tako i zaposleni u ostalim institucijama mogu i te kako dati doprinos razvoju kreativnosti. Za finansiranje ustanova kulture iz budžeta Grada se izdvajaju znatna sredstva, pa se ne bih složila da je baš oskudica u kulturi. Neophodna je volja i želja za radom, pre svega. Projektno finansiranje pruža mogućnost za različita dodatna angažovanja i izražavanje kreativnosti. Ovde naravno ne mislim na konkurs koji raspisuje Grad, već na mnoge konkurse koji se objavljuju preko ministarstava Republike Srbije, kao i na konkurse koji se objavljuju iz različitih sfera nevladinog sektora.

Formiran je lokalni tim koji će se baviti kreativnom industrijom

Prema mojim informacijama, na nivou Grada biće formiran tim koji će se baviti kreativnom industrijom. O čemu se konkretno radi, odnosno šta je planirno za narednu godinu?

Formiran je tim koji će se baviti kreativnom industrijom. Naime, izrada dokumenta na kojem će se bazirati kreativna industrija u Vranju je još uvek u toku, tako da ne bih mogla reći ništa o konkretnim aktivnostima za sledeću godinu, sve do trenutka dok se taj posao ne završi i dokument zvanično usvoji.

U kojim kreativnim oblastima na lokalu leži najveći ekonomski potencijal?

Vranje je jedan od retkih gradova koji ima Školu animiranog filma, veliki broj umetnika, kako slikara tako i dizajnera, koji mogu svojim radom dati veliki doprinos povećanju ekonomskog potencijala. Takođe, treba spomenuti i vranjsku gradsku pesmu, inače poznatu po sevdahu i meraku sa mnogo emocija, koja je simbol grada Vranja i čuvene muzike ovog kraja. Vranjska gradska pesma se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Nadam se da će biti realizovan naš plan za 2019. godinu, da Vranje konačno dobije jedan festival koji će biti posvećen vranjskoj gradskoj pesmi u organizaciji Grada i lokalnih ustanova kulture. Кako se sledeće godine navršava 50 godina od smrti Stane Кaraminge, autorke pesme “Dimitrijo, sine Mitre”, neophodno je da se gradskoj pesmi da prostor koji zaslužuje.

Moramo se više posvetiti razvoju kulturnog i verskog turizama. Pored toga, Vranje je, takođe, jedan od retkih gradova sa velikim brojem manastira i crkava. Trebalo bi da budemo ponosni na to što iz Vranja potiče otac Justin Popović, a smatram da nismo dovoljno uticali na povećanje broja turista koji bi se upoznali sa kućom i poreklom ovog velikog svetitelja.

Manje sredstava iz budžeta ne znači i manje kvalitetnih projekata

Koliki iznos je budžetom Grada za 2019. predviđen za lokalnu kulturu i informisanje? Da li u tim segmentima postoji povećanje ili smanjenje u odnosu na ovu godinu?

Budžetom za 2019. godinu, pored sredstva koja se izdvajaju za finansiranje ustanova kulture čiji je Grad osnivač, za projekte iz oblasti kulture je planirano 5,5 miliona dinara, što je za 1,5 miliona manje u odnosu na 2018. godinu. Smanjenje sredstava iz budžeta za projektno sufinansiranje ne znači da će biti i manje kvalitetnih projekata. Nezavisno od ovog iznosa, budžetom su planirana sredstva i za Svetosavsku nedelju koja se u Vranju tradicionalno organizuje. Određene manifestacije i aktivnosti su budžetski planirane kao programske aktivnosti ustanova kulture.

Što se informisanja tiče, budžetom za 2019. je planirano 17 miliona dinara, koliko je bilo i u 2018. godini.

Zorica Jović gradska većnica Vranje

Na koje aktivnosti i programe će naredne godine biti potrošeno najviše novca u oblasti kulture?

Кada su u pitanju sredstva planirana budžetom za projektno sufinansiranje iz oblasti kulture, Gradsko veće će, nakon raspisivanja konursa, imenovati komisiju koja će raditi na ocenjivanju i odabiru projekata koji će biti sufinansirani, tako da je teško unapred planirati svaku aktivnost. Svakako će se voditi računa da se tradicionalne aktivnosti ispoštuju i sufinansiraju i u sledećoj godini.

Koncerte estradnih zvezda ne preferiram

Da li će Grad i narednih godina organizovati koncerte estradnog tipa, poput nastupa Dragane Mirković i Pepija? Kakav je vaš stav o toj vrsti zabave?

O ukusima ne treba raspravljati, a evidentno je da svaki izvođač ima svoju publiku. Činjenica je i da Vranje tokom kalendarske godine ima koncerte domaćih pop ili rok pevača, tako da su zastupljeni svi muzički žanrovi i da svako može da uživa u nečemu što mu se dopada. Spomenula bih i festival klasične muzike, “Piano summer”, koji polako postaje tradicionalni festival grada i na koji smo svi ponosni. Inače, koncerte estradnih zvezda ne preferiram.

Da li će se naredne godine nešto promeniti u pristupu finansiranja kulture na lokalu?

Finansiranje ustanove kulture je jasno precizirano budžetom Grada Vranja. Što se sufinansiranja projekata iz oblasti kulture tiče, procedura je definisana Zakonom o kulturi i Pravilnikom kako republičkim, tako i onim koji je usvojen od strane Gradskog veća. Tu nema prostora za slobodu delovanja, već se isključivo mora raditi u zakonskom okviru.

Većina sagovornika portala Vranjenet smatra da je besmisleno to što se na gradskim konkursima daje “svima po malo”, “da se neko ne naljuti”, jer se time ne postiže ništa. Kako to komentarišete?

U ovom trenutku, možda je stav pojedinaca da takva vrsta davanja, ,,svima po malo”, nije najbolja. Međutim, postoje i korisnici koji su zadovoljni određenim iznosima, jer u prethodnom periodu nisu dobijali ništa, tako da su mišljenja po tom pitanju podeljena. Smatram da treba dati šansu većem broju učesnika konkursa, a da se ostala sredstva obezbede iz sopstvenih izvora. Naravno, nikako ne mislim da treba ići na kvantitet, već se moramo svi zajedno truditi da se ispoštuju kvalitetni sadržaji.

Mnogo je novina u poslednje dve godine

Ako izuzmemo realizaciju projekata koje finansira Republika, kao i programa nastalih u periodu prethodnih garnitura lokalne vlasti, šta biste naveli kao vaš najveći lični doprinos u oblasti kulture na nivou Grada u prethodne dve i po godine?

Кultura je izuzetno širok pojam. Ne bih se složila sa vama da treba izuzeti u ovom intervjuu sredstva koja ulaže Republika, jer su to izuzetno značajna sredstva za naš Grad. U tom smislu sam i najponosnija na projekat ,,Vranjskom kaldrmom” koji je finansiran preko Ministarstva kulture, na konkursu pod nazivom ,,Gradovi u fokusu”, a u okviru kojeg su renovirana dva objekta od izuzetnog značaja za Grad. U pitanju su Muzej-kuća Bore Stankovića i zgrada Pašinog konaka. Lokalna samouprava je, mimo sredstava koja su odobrena od Ministarstva kulture, uložila još oko tri miliona dinara da bi se završili i dodatni radovi na ovim objektima. Izuzetno sam ponosna, kao i čitavo rukovodstvo na čelu sa gradonačelnikom dr Slobodanom Milenkovićem, na radove na zgradi Pozorišta koji su sve intenzivniji i pored mnogih problema sa kojima se svakodnevno susrećemo. Verujem da ćete se složiti sa mnom da je ulaganje u infrastrukturu objekata od izuzetnog značaja za kulturu grada.

Ako posmatramo manifestacije, mnogo je novina u poslednje dve godine. Posebno bih izdvojila manifestaciju ,,Borini književni dani”. Smatram da naš Bora, pored ,,Borinih pozorišnih dana” i te kako zaslužuje ovakvu manifestaciju.

Čime niste zadovoljni kao većnica za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja Grada Vranja?

Postoji dosta toga što može mnogo bolje da se uradi. Кonkretno, najveći problem su nam još uvek, što se obrazovanja tiče, na nivou lokalne samouprave, tužbe za neke minorne iznose od trista do petsto dinara. Svaka tužba za ovaj iznos povlači budžetska sredstva u neverovatno visokom iznosu. Prosvetni radnici na ime ovoga najmanje dobijaju, pa baš iz tog razloga ne razumem kolege koji se odlučuju na taj potez. Sredstva koja odu na ime tužbenih zahteva i sudskih troškova umanjuju mogućnost da se učenicima obezbede neophodna sredstva za rad. Verujem da ćemo se i sa ovim problemom konačno izboriti i staviti tačku na njega.

BIOGRAFIJA

Zorica Jović rođena je 1976. godine u Vranju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Od 2002. je profesor ekonomske grupe predmeta u Ekonomsko – trgovinskoj školi u Vranju. Od 2010. do 2012. godine bila je pomoćnik direktora u toj školi.

Učesnik je projekta ,,Modernizacija sistema srednjeg stručnog obrazovanja” Ministrastva prosvete Republike Srbije u delu samovrednovanja i praćenja rada kolega jednakih po obrazovanju i poziciji.

Od 2016. je većnica za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja Grada Vranja.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.