Veoma dugo se bavim kulturnom politikom. Bili ste u prilici da pratite književne programe koje sam ranijih godina priređivao, uvek su tu bili vrhunski stvaraoci, pa i Svetislav Basara. Nije ideja da se prave političke tribine, već da se promovišu književna dela


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Zoran Najdić je svojevremeno, kao gradski većnik, uspeo od Starih dana da napravi manifestaciju koja ne izaziva transfer blama. Štaviše, ovde su gostovala mnoga značajna muzička imena, koja Vranjanci, sasvim sigurno, u dogledno vreme ne bi imali priliku da čuju i vide da su koncerti organizovani na komercijalnim osnovama.

Zoran Najdić je nedavno, kao kadar SPS-a, postavljen na mesto direktora gradske biblioteke, pa je to povod za razgovor o najnovijoj ideji Vlade Srbije, koju sledi i Grad Vranje, prema kojoj put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture.

Situacija u biblioteci je veoma komplikovana

Prvo pitanje odnosilo se upravo na gradsku biblioteku. Šta je tamo zatekao i kakvi su mu prvi utisci?

– Obzirom na ranije političke funkcije koje sam obavljao, a radi se o periodu od 2008 – 2016, bio sam upoznat sa kapacitetima kojima Biblioteka raspolaže, a naravno sa i aktuelnim programima, koje sam u novonastaloj situaciji pratio iz ugla kulturne javnosti. U tom smislu sam zadovoljan, bilo je određenog kontinuiteta kad su programi u pitanju – kaže Zoran Najdić.

Zbog ranije donete odluke o racionalizaciji u javnom sektoru, šest radnika vranjske biblioteke ostaće bez posla. Kako to objašnjavate – kao nastavak procesa smanjivanja budžetskih sredstava za kulturu ili kao gašenje požara izazvanog partijskim zapošljavanjem?

Kada govorimo o racionalizaciji, situacija je veoma komplikovana, odluka je doneta na Skupštini grada. Nastojim da određene procedure sprovedem do kraja. Nije sve tako crno, jedan broj radnika ide u zasluženu penziju, a za par kolega se traže zakonska rešenja. Nova sistematizacija i programske aktivnosti su rešenje za ovu specifičnu situaciju.

Vranjska biblioteka se razlikuje od kikindske, ili od bilo koje druge, po Zavičajnom odeljenju. Uzevši u obzir sve izvore, koliko novca vam je na raspolaganju i šta planirate da uradite naredne godine u pogledu sakupljanja, obrade i publikovanja svakovrsne zavičajne građe?

Naredne godine biblioteka slavi 140 godina od osnivanja. Akcenat će biti na Zavičajnom odeljenju i mogu da najavim nekoliko kapitalnih programa i akcija. Još je rano da se o tome priča, ali će mi biti zadovoljstvo da vas o tome, na vreme, informišem.

Nije ideja da se prave političke tribine

Da li direktori javnih institucija imaju slobodu u odlučivanju ili u svemu zavise od volje partijskih moćnika i skupštinske većine? Šta bi se, recimo, dogodilo kada bi Svetislav Basara održao književno veče u gradskoj biblioteci?

Verovatno mislite na profesionalan, transparentan i odgovoran odnos prema publici, jednako kao i prema osnivaču ustanove – Gradu. Veoma dugo se bavim kulturnom politikom. Bili ste u prilici da pratite književne programe koje sam ranijih godina priređivao, uvek su tu bili vrhunski stvaraoci, između ostalog i pomenuti Svetislav Basara. Nije ideja da se na taj način prave političke tribine, već da se promovišu književna dela i njihovi stvaraoci, kao i da se stvara književna publika.

Ukoliko ih bude, da li ćete javno da kritikujete loše odluke vezane za kulturu i instituciju koju vodite? Koliko daleko ste spremni da idete u tom pogledu, odnosno dokle seže sloboda kritičkog mišljenja za direktore javnih instutucija?

Nemam informaciju da je Svetislav Basara zabranjen pisac, a i zašto bi bio?

Kako biste, u najkraćem, opisali kulturnu scenu Vranja?

Mnogo talentovanih ljudi iz različitih oblasti koji zaslužuju veću pažnju i podršku kako bi bili vidljiviji na lokalnom i nacionalnom nivou.

Dokument je jedno, a sprovođenje nešto drugo

Zašto talentovani umetnici i stručnjaci beže iz Vranja? Ili možda grešim u proceni?

To je danas prisutno u svim profesijama, razlozi su različiti, a najčešće je u pitanju u potraga za boljom egzistencijom.

U “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture. Konkurentnost grada je uvek zasnovana na kreativnosti grada”. Kako ste razumeli želju da se napravi taj dokument i ono što u njemu piše?

Pretpostavka da je kulturna industrija važan ekonomski resurs je potpuno tačna. Dokument je jedno, a sprovođenje nešto drugo. Kada se bude radila evaluacija strategije 2023. godine, videće se da li su očekivanja bila realna i gde su postignuti, odnosno izostali očekivani rezultati.

Rekao bih da su trubači najdalje dobacili – odavno su postali naš brend, a imaju najmanje dodirnih tačaka sa sistemom finansiranja kulture. Zašto je to tako?

Problem je prisutan decenijama unazad, jednostavno postoji lutanje nadležnih, ali i samih umetnika, kada je u pitanju finansiranje, prezentacija i afirmacija muzičkog stvaralaštva, kako trubačkih orkestara, tako i intepretatora vranjske gradske pesme. Bilo je sjajnih trenutaka, vidljivih rezultata i Grad bi trebalo da nastoji da ekonomski i kulturološki kapitalizuje umetničke domete naših stvaralaca.

Projektno finansiranje je podrška neafirmisanim stvaraocima

Danas je jeres reći da kultura stvara proizvode za tržište. S druge strane, činjenica je da nema velikog dela koje se, pre ili kasnije, ne verifikuje i na taj način. U kojim kreativnim oblastima na lokalu, po vama, leži najveći ekonomski potencijal?

Ne postoji obrazac za uspeh, bavljenje umetnošću podrazumeva iskrenu posvećenost, bilo da se to verifikuje novčano, ili statusno. U istoriji umetnosti je veliki broj siromašnih, ali izuzetnih umetnika koji su bili priznavani tek nakon smrti.

Država i lokalne samouprave imaju razne mehanizme za finansiranje kulture, ali je moj utisak da sistem ne funkcioniše dobro, odnosno daje skromne rezultate. Kako bi trebalo pomagati umetnicima, a da ih ne pojedu nepotizam, kronizam i korupcija?

Na moj predlog, 2011. godine je Grad Vranje među prvima u Srbiji ustanovio konkursno finansiranje za projekte iz oblasti kulture, i to još uvek funkcioniše. Projektno finansiranje je zamišljeno kao podrška mladim, neafirmisanim stvaraocima, neformalnim grupama, tj. nezavisnoj kulturnoj sceni. Postoji pravilnik konkursa i u skladu sa njim se dodeljuju sredstva, a moguće je i sufinansiranje iz drugih izvora.

BIOGRAFIJA

Zoran Najdić rođen je 1972. u Vranju. Diplomirao je na odseku za vajarstvo na Fakultetu umetnosti u Prištini 1996, a član je ULUS-a od 1998. godine. Obavljao je funkciju člana Gradskog veća za kulturu i informisanje od 2008-2012, a u kabinetu gradonačelnika je radio kao samostalni stručni saradnik od 2012-2016. godine.

Bavi se slikarstvom i svoje radove izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.