Osnivač i vlasnik Galeb grupe iz Šapca Radoslav Veselinović objašnjava kako su i zašto lokalni moćnici u sadejstvu sa državnim službenicima i sindikatom poništili privatizaciju Zavarivača i koliko ga je sve to koštalo.


 

Sudbina Zavarivača potvrđuje ekonomsko pravilo koje kaže da je država najgori vlasnik. Šest godina posle raskida privatizacionog ugovora sa šabačkom Galeb grupom, državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović najavio je da će “izlaz za vranjansku kompaniju najverovatnije biti stečaj”.

     – Poništaj privatizacije Zavarivača je bila pogrešna i nezakonita odluka koja je napravila neprocenjivu štetu i Zavarivaču i Galebu. U Zavarivaču je radilo 450 zaposlenih, a u Galebu 1.100. Danas u Galebu radi samo 450 zaposlenih. A imali smo obezbeđen posao i dogovor o dugoročnoj saradnji sa jednom nemačkom firmom. Da je ta saradnja realizovana, Zavarivač bi danas bio uspešna kompanija, a ne firma u dubokim problemima, pred stečajem – kaže na početku razgovora Radoslav Veselinović.

Sve zbog Južnog toka

     Vi tvrdite da vam je Zavarivač otet, te da su iza te operacije stajali, pored ljudi iz državnih struktura, poznati vranjski biznismen i nekoliko lokalnih političara. Na koga konkretno mislite?

     – Prema mojim saznanjima, Zavarivač nije trebalo da kupi Galeb sa konzorcijumom, odnosno to se nije uklapalo u planove nekih zainteresovanih i uključenih strana. Zbog toga je predstavnik lokalne samouprave glasao protiv, predstavnik sindikata bio uzdržan, dok je samo predstavnik Agencije za privatizaciju glasao “za”. Taj jedan glas je, međutim, bio dovoljan da kupimo većinski paket Zavarivača i odmah smo isplatili u potpunosti 40 odsto akcija Agencije i 23 odsto akcija malih akcionara.

     Pošto nisu kupili Zavarivač na tenderu, cilj tih ljudi je bio da se raskine privatizacija da bi oni mogli da ga preuzmu, zarad posla oko “Južnog toka” i izgradnje postrojenja za jednu rafineriju. Privatizacija je raskinuta, ali su oni odustali kada su shvatili da je “Južni tok” propao, ali i zato što je u tom momentu Zavarivač dugovao Galebu preko četiri milona evra.

     Da li je zbog vaših tvrdnji vođena istraga?

     – Podneta je krivična prijava za organizovani kriminal, koja je u Beogradu, što u Specijalnom sudu, što u Višem beogradskom tužilaštvu, stajala dve godine. Posle je poslata u Vranje i tamo je već tri godine. S obzirom na to da predmet nije završen, sva moja saznanja ću reći u istrazi, kao i potencijalna imena.

     Da se vratimo na raskid privatizacije Zavarivača. Tvrdite da su vam u tenderskoj dokumentaciji bili servirani lažni bilansi kojim su prikriveni gubici, a nenaplativa potraživanja prikazana kao naplativa.

     – U bilansima uspeha Zavarivača za 2007. i 2008. godinu bili su prikriveni gubici od oko 2,8 miliona evra. Imovina je bila nerealno uvećana za oko tri miliona evra, kroz netačno iskazane zalihe robe, materijala i nedovršene proizvodnje. Bila su iskazana i potraživanja od firme iz Nemačke u iznosu od 905.000 evra koja su bila nenaplativa zbog reklamacija koje su bile prikrivene. Sve te netačnosti je potvrdila nezavisna revizorska kuća, tako da ne iznosim subjektivni stav.

     Zbog prikazanih potraživanja i bilansa Osnovni sud u Vranju je sproveo istragu protiv bivšeg direktora Srboljuba Vasiljevića i nekoliko njegovih saradnika. Kakav je epilog?

     – Nemam nikakva saznanja o tome.

Kako je zloupotrebljen sindikat

     Na kakve ste probleme nailazili narednih godina i ko je sve iz Vranja sabotirao napore Galeb grupe u Zavarivaču?

     – Odmah po kupovini, vršene su opstrukcije, tj. isključena je struja, koja pre toga nije plaćana više godina. Takođe, sindikat je stalno podstrekivan da iznosi neke zahteve. Kada bismo ih ispunili, dolazili su novi. Sindikat nije želeo da sarađuje ni kada je 30 radnika tražilo da ode dobrovoljno, kao tehnološki višak. Nisu nam dali saglasnost, a nama je bila potrebna, da ne bi prekršili ugovor o kupovini. I nismo nikog otpustili do kraja našeg upravljanja Zavarivačem.

     Nakon isteka monitoringa od strane Agencije, u decembru 2010. godine, Zavarivač je blokirala Gradska uprava za porez za gradsko građevinsko zemljište u visini od oko 100 hiljada evra, što je bio dug za desetak godina unazad. Mi smo molili da se skine blokada, da bismo isplatili platu radnicima. U lokalnoj samoupravi to nisu želeli, nego su podigli sindikat u štrajk kojim se tražio raskid privatizacije. Tako je sindikat zloupotrebljen, na štetu svih radnika Zavarivača, a i Vranja.

     Agencija je raskid privatizacije Zavarivača obrazložila neispunjavanjem socijalnog programa. Znam, jer sam pisao o tome, da ste zaposlenima želeli da isplatite otpremninu od 115 evra po godini radnog staža, a da su sindikalci tu ponudu smatrali bednom – tražili su najmanje 300 evra. Šta se sve tu zapravo dešavalo?

     – Privatizacija “Zavarivača” je nezakonito raskinuta. U Ugovoru o kupovini većinskog paketa akcija, postojao je jedan jedini uslov – ako otpuštam radnike, trebalo bi da pribavim saglasnost od sindikata. Moja volja i mogućnost tada je bila da se isplati otpremnina od 115 evra po godini radnog staža, za svaki slučaj tehnološkog viška, ali je sindikat instruiran da to ne prihvati. Zbog toga nismo nikog otpustili, da ne bi stvorili raskidni uslov. Takođe, ostali smo u delatnosti. Zavarivač je, dok smo mi bili tamo, dobio i završio poslove na izgradnji stadiona u Bukureštu, Avalskog tornja, postrojenja Jelen Do i druge, a privatizacija je raskinuta usred posla za Aerodrom Berlin.

Država uzima ono što nije njeno, i ne vraća

     Za neverovati je da vam je država, kada je raskinula privatizaciju 2011, pored paketa od 40 odsto akcija koji vam je prethodno prodala, oduzela i paket od 23 odsto akcija koji ste kupili od malih akcionara za 423 hiljade evra. Dakle, prisvojila je nešto što nije njeno da bi mogla da kontroliše preduzeće. Da li vam je taj novac vraćen?

     – Nije vraćen i sa Agencijom vodimo spor u vezi raskida i oduzimanja akcija, kao i naplate štete. To ide sporo i Agencija stalno traži procesne razloge kako bi osporila tužbu. Mi smo opljačkani od pojedinaca koji su predstavljali državu.

     Deo opreme Galeb grupe se i danas nalazi u Zavarivaču, ali država ne želi da vam je vrati?

     – Vodimo spor sa Zavarivačem za povraćaj opreme i tu smo iznenađeni prvostepenom odlukom, pa je sada naša žalba na apelaciji. Oprema nam je oteta na drzak način, uz pomoć Privrednog suda u Leskovcu – ili neznanjem sudije koji je sudio ili zbog političkih i drugih pritisaka. Vrednost opreme koja nije vraćena je preko 300.000 evra, a Zavarivač je koristi šest godina bez ijednog plaćenog dinara naknade.

 
DOSIJE ZAVARIVAČ

– Izdali smo knjigu o Zavarivaču i podelili je državnim institucijama i zainteresovanim stranama. Prevodimo je na engleski, kako bi upoznali međunarodnu javnost, ukoliko se problem ne reši u Srbiji – kaže Veselinović.

“Dosije Zavarivač” možete preuzeti OVDE.

     Kakav je odnos prema Galeb grupi imao Dragan Igić, čovek koji je u ime države u tom periodu upravljao Zavarivačem?

     – Mislim da Dragan Igić treba da odgovara za uništenje Zavarivača. Odmah po dolasku je zabranio svima svaki kontakt sa Galebom. Takođe je obmanjivao i Agenciju i sve druge državne organe. Podneo je bar 15 krivičnih prijava, od kojih su još u postupku dve ili tri, a sve ostale su odbačene. Ali zato je Dragan Igić bio dobro plaćen i za funkciju predstavnika države i kao direktor. Na kraju, pitajte radnike kako je radio.

Bilans državne pameti

     Koliku štetu je pretrpela Galeb grupa zbog ulaska u Zavarivač?

     – Direktna šteta je preko šest miliona evra, indirektna preko 30 miliona evra. Zbog problema koji su inicirani nezakonitim raskidom ugovora o privatizaciji Zavarivača, Galeb pokušava da sprovede unapred pripremljeni plan reorganizacije, jer u njemu radi oko 450 zaposlenih i od njega živi isto toliko porodica. Poslovima zavarivanja naša firma se bavi preko 30 godina i pre ulaska u Zavarivač imala je godišnji obrt od 55 milona evra. Sada je taj obrt oko 20 miliona evra. Takođe, država je izgubila najmanje 20 miliona evra po osnovu manjeg priliva poreza zbog smanjenog obima poslovanja Zavarivača i Galeba tokom poslednjih šest godina.

     Da li ćete tražiti međunarodnu arbitražu?

     – Ako se ne reši problem sa Ministarstvom privrede, ili sudskim putem u zemlji, mi idemo na međunarodnu arbitražu. Moram da kažem da je sve ovo što se nama i Zavarivaču događalo učinjeno za vreme vlade Mirka Cvetkovića. Veliki su bili udari na Galeb da bankrotira – da nije došlo do promene i dolaska Vučića na čelo Vlade, verovatno bi nas već uništili. Iako do sada ništa konkretno nije učinjeno, ipak mislim da g. Knežević i Ministarstvo privrede pokušavaju da nađu rešenje.

     Posle svega, da li biste i pod kojim uslovima ponovo preuzeli Zavarivač?

     – Više puta smo davali predloge, jer znamo rešenje problema za Zavarivač, ali ko nas pita?!

Zoran Radulović

PROFIL

     Radoslav Veselinović bavi se privatnim biznisom od 1971. godine, kada je u Šapcu otvorio prvu zanatsku radnju za popravku elektrotehničkih uređaja. Narednih decenija, sve do ulaska u Zavarivač, njegov biznis se razvijao, tako da je Galeb grupa u periodu 2005-2007. bila svrstana među 100 najuspešnijih po visini profita i među 100 najvećih neto izvoznika u Srbiji.

Tokom karijere Veselinović je imao i mnoge funkcije: pored ostalog, bio je narodni poslanik u dva saziva, član UO Privredne komore Jugoslavije kao predstavnik privatnih preduzetnika, predsednik Privredne komore Srbije, predsednik Asocijacija Balkanskih komora i predsednik Upravnog odbora JUBMES banke. Nosilac je i brojnih privrednih priznanja.