Imamo osnovna sredstva za rad, mada nikada neće biti na odmet kupovina nekog novog instrumenta, neka klupa ili đačka stolica. Za sve nagrade i uspehe zaslužni su profesori škole koji su se dodatno angažovali kako bi učenici postigli takve rezultate. Naravno, tu je i nesebična podrška roditelja


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Ako je neko iz Vranja po nečemu nadmašio srpski prosek, onda su to svakako ovdašnji muzičari. Staniša je proslavio vranjsku pesmu, dok je Bakija sinonim za specifičan zvuk trube i duvačke orkestre koji su postali nacionalni brend. Drugim rečima, za sve one koji žele profesionalno da se bave muzikom lestvica je ovde podignuta prilično visoko.

Da bi se išlo u korak s vremenom, potrebno je obrazovanje, za šta je u Vranju sadužena Muzička škola “Stevan Mokranjac” koja dogodine obeležava 40 godina postojanja. Kako navodi direktorka Tanja Bliznakovski Jovanović, kroz ovu obrazovnu ustanovu u tom periodu prošlo je blizu 2.000 đaka.

Pitanje je, međutim, šta se događa sa decom nakon odlaska iz Muzičke škole? Zna li se koliki je procenat onih koji danas žive od muzike?

– Uglavnom imamo podatke, pošto profesori ostaju u kontaktu sa učenicima i nakon završetka naše škole. Oko 20 posto nastavlja da se bavi profesionalno muzikom. Neki bivaju profesori, neki nastavljaju solističku karijeru. Trenutno je u školi veliki broj profesora koji su u stvari i bivši učenici škole, a među njima sam i ja – kaže Tanja Bliznakovski Jovanović.

Pomažemo Romima prilikom upisa

Da li svako dete koje pokaže interesovanje za muziku može da ide u Muzičku školu? Koji su kriterijumi za upis?

Uglavnom izlazimo u susret svakom detetu koje ima bar malo interesovanja. Dete mora da pokaže minimum znanja i razumevanja za muziku kako bi položilo prijemni ispit. Naravno tu je i starosna granica, za šestogodišnje školovanje upisuje se dete do devet godina, za četvorogodišnje školovanje do 11 godina i za dvogodišnje školovanje od 13 do 17 godina starosti. Godišnje upišemo između 60 i 70 učenika.

Romi važe za muzički nadaren narod, ali su u isto vreme i veoma siromašni. Kakva je politika Muzičke škole po ovom pitanju? Da li obezbeđujete instrumente talentovanim đacima koji ne mogu da ih kupe? Postoji li neka vrsta pozitivne diskriminacije prilikom upisa?

Romi su u našoj školi dobrodošli. Tačno je da važe za muzički nadaren narod i to nama dosta znači. Кod nas ih ima skoro na svim instrumentima: na trubi, klarinetu, violini, klaviru, harmonici. Instrumenti u školi su uglavnom stari, pa se s vremena na vreme popravljaju i ukoliko je to moguće dokupljuju novi. Uglavnom se kupuju jeftiniji instrumenti, a oni skuplji se poporavljaju koliko je to moguće. Postoji pozitivna diskriminacija u smislu da se Romima pomaže prilikom upisa u srednju školu, kao i prilikom konkurisanja za učeničke stipendije.

Sredstva dobijaju uporni

Muzička škola se finansira iz javnih izvora. Imate li dovoljno instrumenata, opreme za nesmetan rad? Sudeći prema podacima sa sajta škole i broju osvojenih nagrada, reklo bi se da ništa ne nedostaje.

Imamo osnovna sredstva za rad. Snalazimo se sa sredstvima i instrumentima koje imamo, mada nikada neće biti na odmet kupovina nekog novog instrumenta, neka klupa ili đačka stolica. A što se tiče nagrada u protekloj godini, bilo ih je dosta, nadam se da će tako biti i ove godine. Za sve nagrade i uspehe zaslužni su profesori škole koji su se dodatno angažovali kako bi učenici postigli takve rezultate. Naravno, tu je i nesebična podrška roditelja, kao i dodatni rad učenika.

Postoje razni mehanizmi za finansiranje kulturnog stvaralaštva, stalno se raspisuju neki javni pozivi, konkursi, kako na državnom tako i na lokalnom nivou. Kakva su vaša iskustva u tom pogledu? Da li na tim konkursima sredstva dobijaju najbolji ili presudan uticaj imaju neki drugi faktori – lična poznanstva, porodične veze, politička pripadnost…

S obzirom na to da sam na mestu direktora godinu dana, nemam baš mnogo iskustva sa konkursima. Mislim da sredstva dobijaju oni uporni i sa dobrom pričom.

Da li biste nešto menjali u sistemu finaniranja kulture?

Jedino što bih povećala je iznos sredstava za finansiranje kulturnih manifestacija. I da ih bude u što većem broju.

Dokle seže sloboda direktora javnih instutucija? Da li biste javno kritikovali loše odluke vezane za kulturu i instituciju koju vodite i kakve biste posledice zbog toga trpeli?

Ukoliko je to potrebno, kritikovala bih odluke koje ne bi bile dobre za našu školu, bez obzira na posledice. Mada, mislim da nema niti će biti potrebe za tim.

Ne vole svi klasiku

Grad troši značajna sredstva za organizovanje koncerata, među kojima su i nastupi Dragane Mirković, Ane Kokić i Dženana Lončarevića. Kako na to gledate?

U gradu i treba da postoji i da se sluša i druga vrsta muzike. Nisu svi opredeljeni samo za klasiku, kao što je to u našem slučaju. Trebalo bi da se čuju i drugi žanrovi, da se svima udovolji.

Zašto mladi, talentovani ljudi odlaze iz Vranja? Zašto grad ne može da zadrži najbolje?

U našem slučaju odlaze talentovani učenici da bi nastavili sa obrazovanjem, ali se i vraćaju kako bi bili profesori u školi.

U “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture”. (…) Kreativnost često ne zahteva velike investicije, već dolazi do izražaja i u vremenu oskudice. Zbog toga, potpuno je realno očekivati da se kreativnost u Vranju može probuditi i uz relativno mala ulaganja. Potrebno je kroz različite aktivnosti podstaći ljude da ispolje svoju kreativnosti, dati im priliku da razviju svoje ideje, da ih pokažu drugima i da ih razmenjuju.” Kako vam ovo zvuči?

Što se tiče škola, uvek postoje nastavnici koji su kreativni i koji žele to da podele sa učenicima i ostalim kolegama. Trebalo bi to iskoristiti i dati im mogućnost da iskažu svoju kreativnost.

BIOGRAFIJA

Tanja Bliznakovski Jovanović je rođena 1975. godine u Vranju. Muzičku akademiju je završila 1998. u Prištini, u klasi profesorke Sanje Stijačić.

Od 1994-1998. obavljala je posao muzičkog urednika u Radio Televiziji Vranje, a od septembra 1998. radi kao profesor flaute u Muzičkoj školi “Stevan Mokranjac”. Jula 2017. je postavljena na mesto direktora ove obrazovne instutucije. Tanja Bliznakovski Jovanović je učestvovala na mnogim festivalima, republičkim i međunarodnim takmičenjima, gde je sa svojim učenicima osvojila pregršt nagrada, a nekoliko puta je bila i član žirija.

Učestvuje u realizaciji projekta El sistema od 2015. godine. Pohađala je seminare kod eminentnih profesora flaute kao što su Janoš Balint, Кarolj Maroček i Miomir Simonović.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.