Oznaka Bojan Jovanović

Ničeg anahronog nema u Sofkinom osećanju otuđenosti i u njenoj potrazi za dostojanstvenijim životom. Naprotiv. Pa ima li bolje pozivnice za povratak nakon požara u novootvorenu pozorišnu kuću?

Nastojnik je zaokružena predstava koja nam daje do znanja da je smrad obeležje koje definiše indentitet onih na dnu društvene lestvice, što izaziva samo gađenje i prezir onih iznad.

Mučna je, i pri tome do apsurda smešna, iskrena ispovest Veselog (u tumačenju Dragana Živkovića), koji je ceo radni vek proveo pored prese za lepljenje obuće, te je od isparenja lepka postao narkoman i čovek sklon upadanjima u bunar

Nijedno pozorište u zemlji, osim možda pozorišta na Terazijama, nije profitabilno. Smatram da o kompromisu ne bi trebalo uopšte govoriti, jer bismo onda došli do podilaženja i pretvaranja ustanove kulture u mesto lake zabave, što vodi ka estradizaciji

Bez obzira na zamerke, predstava realnim glumačkim prikazom (vidljiva rediteljska indikacija) ljudskih mana i vrlina na jednostavan i lak način komunicira sa najmlađom publikom, te je poistovećivanje sa akterima predstave neupitno. Neubičajeno dug aplauz na kraju predstave govori u prilog tome.

Deca igraju igru smrti, kojoj se jedino i bespogovorno raduju, tražeći u njoj lepši svet za sebe, gde ima i potoka i cveta i njiva i sunca i hlada i trave i žbuna i slavuja, a pre svega druga. Baš kao u pesmi čika Jove Zmaja.

Nemaš zgradu, nemaš budžet, nemaš dovoljno zaposlenih, ponekad nemaš ni publiku u sali, ali, drago moje vranjsko pozorište, ti ove godine ideš na Sterijino pozorje...