Kosta Amerikanac je zbunjivao ljude time što je slušao čuvene operske arije sa gramofona i radija. Kao pretplatnik je dobijao londonski “Tajms”. Živeo je osamljeno i povučeno, skoro osobenjački.


Piše: Dušan Đorđević


 

Cincarin Enakija Kostić, kasnije prozvan Janaćko, iz obližnjeg Preobraženja, sela sa nekim odlikama varošice, stigao je u Vranje kada su se stvorili uslovi za njegov trgovački preduzimljivi duh.

Malog rasta, grubih muških crta delovao je kao pravi patrijarhalni despot. Tako se i ponašao u kući. U poslu i životu van Vranja, a često je putovao, bio je preduzimljiv, lukav, pomalo gramziv, slab na lake žene.

Janačkovi lokal u centru Vranja

Lokal Janaćkovih u centru Vranja

Brak iz računa

Posao mu je, kao i mnogim Cincarima, „rođenim“ trgovcima, brzo uvećavao imetak i ugled. Postao je poznati manufakturni trgovac, koji je podjednako vešto trgovao sa Istokom i Zapadom.

Putovao je često, imao je razgranate trgovačke veze sa Beogradom i Bečom. Voleo je da odseda u Beču i uživa u životu, ne žaleći da potroši koji dinar više.

Dva puta se ženio, a drugi brak je bio sa Sofkom, ćerkom vranjskog trgovca Stevana Cupare, koji je mlad umro. Kada je ostala bez oca, brigu o njoj i još petoro siročadi preuzela je Guga, lepa i dobrodušna ćerka Riste jereja, sveštenika rodom iz sela Mazarać, u hanskoj opštini.

Janaćkovi Marija ćerka Janaćka 1913.

Janaćkova ćerka Marija 1913. godine

Sofka je bila lepa, doterana, živih pokreta, uvek mladalačka i vesela. Udali su je mladu za prilično starijeg Janaćka. Zbog udaje po patrijarhalnom zakonu, poznatom u Vranju po nazivu „klasa spram klasu“ (bogatstvo prema bogatstvu), ostala je bez ljubavi u srcu, neostvarenih mladalačkih vatrenih maštanja, jer sa Janaćkom nikad nije uspela da uspostavi duhovnu vezu. Nisu se slagali ni u čemu – u naravi, načinu života… Različitih mentaliteta, trpeli su jedno drugo zbog dece koju su izrodili.

Enakija je prema njoj bio strog i nepravičan, ponekad grub. Kad joj je umrla majka, Guga Cuparka, nije joj dozvolio da ode na pogreb. Nije umeo ni da uspostavi bliski kontakt sa decom. Strogo je zahtevao da se opismene, da uče škole i da se spremaju za život. Sofka je sve stoički podnosila, nalazeći utehu i razonodu u deci. Sa njim je izrodila sinove Kostu i Ristu, ćerke Mariju (Miku), Kocanku i Aleksandru (Sandu).

Sin Rista je radio u radnji sa ocem. Radnja je nosila naziv „Janaćko i sin“. Posle očeve smrti ostao je u istoj radnji. Oženio se Ljubicom Ježinkom. U Vranju su ga zvali Barba ili Čiča, a nju Barbinica. Nisu imali dece, živeli su u velikoj slozi i ljubavi. Ristu su još zvali T’ng’c, jer je glas r izgovarao na francuski način i, kad mu je jednog dana pao sahan na pod, nije mogao da kaže da se čulo – „tangrrc“. Slovio je za pritupog i simpatičnog čoveka.

Marija (Mika) se udala za poznatog vranjskog trgovca Ristu Đorđevića Kalaščeta. Bila je sušta suprotnost od oca Janaćka. Nosila je sve dobre osobine majke Sofke. Ostala je rano udovica, kada su 1915. godine bugarski zlotvori zaklali njenog Ristu. Ostala je sa sinom Đorđem i ćerkom Persom. Bila je oličenje pedantnosti, uvek je kod nje vladao besprekoran red. Vitalna i uporna, uvek ljubazna i raspoložena za razgovor. Govorilo se da je bila kibar (ponosna) i mekamlija (uživalac u lepoj pesmi). Do kraja života je gajila kult žene iz više građanske porodice, uvek je nastojala da joj odeća, u stilu prošlog veka, bude besprekorna.

Spas u deci

Janaćkovi Aleksandra Sanda

Aleksandra Sanda

Zbog odnosa prema majci i njoj samoj, Marija (Mika) nikad nije prihvatila srcem svog oca. Nakon njegove smrti, priča njen unuk Mile Đorđević, nikad nije otišla da mu zapali sveću.

Kocanka, ćerka Janaćka i Sofke, udala se za Voju Nešića, trgovca iz Paraćina. U društvu su je zapažali po ljupkosti i lepoti. Imala je sinove Srbu, Slavka i Mileta.

Treća ćerka, Sanda, udala se za Dimitrija Stojkovića, Mitu Atana, dugogodišnjeg predsednika opštine u Vranju. Imala je sinove Rajka i Mileta i ćerku Soju. Mile je poginuo u partizanima na Kopaoniku.

Osobena i markantna ličnost u porodici bio je Kosta, sin Janaćka i Sofke.

Rođen je krajem 19. veka, poznat kao Kosta Janaćko, Kosta Amerikanac, a samo među komšijama – Kosta Kela i Kosta Ad’m, neobična je, zanimljiva i zagonetna pojava. Ostao je nedokučiv do kraja, čak i za komšiluk. Iako iz ugledne patrijarhalne porodice, vrlo mlad je krenuo u beli svet i stranstvovao po Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj i, najduže, u Americi, zemlji snova i nada.

 Gradska misterija

Janaćkovi

Stoje Kosta Amerika (desno) i Rista Kostić (levo), sede Aleksandra (desno), udata za Dimitrija Stojkovića Atana i Ljubica rođ. Stošić Ježinka (levo), supruga Riste Kostića.

Kad se posle mnogo godina vratio, mnogi ga Vranjanci nisu prepoznali “u tamnom odelu sa crvenom leptir mašnom na beloj košulji, sa filcovanim engleskim šeširom na glavi”. Videvši ga takvog, Vranjanci su nagađali koliko li je bogatstvo stekao u Americi, a on se smestio u maloj kući u avliji, a veću je izdavao pod kiriju, od koje je živeo. O njemu najviše podataka nalazimo u knjizi “Knez Mihajlova i druge priče” Gordane Stanimirović Debarke.

Zbunjivao je ljude time što je slušao čuvene operske arije sa gramofona i radija. Kao pretplatnik je dobijao londonski “Tajms”. Živeo je osamljeno i povučeno, skoro osobenjački.

Od stečenog bogatstva po svetu Kosta je pokazao jedino bogato znanje stranih jezika, bio je pravi poliglota. Izdvajao se od ostalih i po tome što nije išao u crkvu, nije se ženio i nije imao bilo kakvo zanimanje. U razgovarima su mu bile omiljene teme iz filozofije i politike, uživao je u polemikama i dokazivanjima, pa se šaputalo da je agent, špijun, a bio je zasigurno sklon komunistima i bio je tumač Marksovog “Kapitala”. Njegova kuća je mesto formiranja Mesnog komiteta komunističke partije.

Rat je delom proveo u partizanima, u okolini Paraćina, gde je pre rata boravio kod sestre Kocanke. Posle rata u njegove priče više niko nije verovao, niko ga nije više ni slušao. “Na nagovor prijatelja, prisustvovao je mitingu na kojem je govorio Petar Stambolić, pa su mu izdejstvovali penziju kako ne bi gladovao”, kazuju njegovi rođaci.

Do kraja života bio je svadljiv, osoben, usamljenik.

 

Ministarstvo kulture i informisanja Stare vranjske porodice

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.