Stojan je sagradio u Skoplju, na Dušanovom vencu, luksuznu trospratnu kuću sa dva dućana, na kojoj je vidljiv monogram “S. A. S”. Kupio je i oko 14 hektara pod vinogradima i njivama. Sagradio je vinarski podrum u kojem se prerađivalo po 12 vagona grožđa. Imao je i njive pod kukuruzom, bralo se po 50 vagona.


Piše: Dušan Đorđević


 

Rodonačelnik starovranjske porodice Spasinci bio je Spasa, preduzimljivi i vredni planinac iz sela Solačka Sena, na granici Vranjske kotline prema Poljanici. On je sa petoricom sinova sredinom 19. veka stigao u varoš radi stvaranja poseda i osvajanja životnog prostora.

Od njegovih sinova, preduzimljivošću i pronicljivim duhom isticao se Aleksa. Otvorio je mehanu i ona je dobro radila. Imao je sobe za viđenije goste, sa minderlucima i jastucima, kao i one za putnike namernike i seljake koji ostaju na jelo i konačište jednu noć. U njima su bile prostrte asure po podu.

Zajam od Turaka

Spasinci Aleksa

Aleksa

Aleksa je brzo uvideo da mehana nije za njega, da mu neće donesti mnogo dobrog u životu i rešio je da je zakatanči, a da se bavi nekim zanatom i sitnom trgovinom. Njegova majka je bila iznenađena saznanjem da mehane neće biti, bojala se za egzistenciju porodice. “Majko, moram da je zatvorim, svi me poznaju, sa svakim popijem po jednu, ako nastavim – idemo u čistu propast. Rešio sam da od Turaka uzajmim novac i krenem sa nabavkom kože i trgovinom. Sitnom, ali dobitnom”, potomci prenose njegove planove.

Tako je i bilo. Uzeo je zajam od Turaka i širio posao sa starijim sinom Tomom. Nabavljali su prvoklasnu kožu, ali i sami je štavili u bazenu, razapinjali na ramove i sušili. Brzo su napredovali i došli do svog kapitala. Bilo je to dovoljno da raskinu posao sa Turcima, vrate šta su dugovali i oslobođenje dočekaju kao svoj na svome.

Sa suprugom Marijom imao je sinove Tomu i Stojana i ćerku Jelisavetu. Umro je pre Balkanskih ratova. O deci se starala Marija. Ona je 1912. godine udala ćerku Jelisavetu za trgovca vranjskog Petra Z. Stošića iz familije Ježinci.

Trgovinu je preuzimao sve više stariji sin Toma i, zajedno sa komšijom Jovanom Dodićem, takođe trgovcem, poslovao u Aleksandriji, Trstu, Solunu… Karavanima su dopremali kožu, začine i drugu robu koja se odlično prodavala.

Za posao je stasao i mlađi Tomin brat Stojan i pridružio im se, ali su nadolazeći ratovi prekinuli, na kratko, njihov ekonomski i društveni uspon.

Iz ratova su se vratili živi i zdravi. Toma je prošao balkanske ratove, preživeo prelaz preko Albanije, dolazak na Krf, proboj Solunskog fronta…

“Za svoje junaštvo i hrabost u balkanskim i Velikom ratu dobio je brojna odlikovanja: Karađorđevu zvezdu sa mačevima, Albansku spomeniicu…” – kazuje njegov najmlađi sin Spasa.

Spasinci venčanje

Poziv na venčanje Jelisavete Spasić iz 1912. godine

Hrabra Vida

U vreme rata radnja je radila onoliko koliko je ženska čeljad mogla da se angažuje. Bugarski okupatori prilikom povlačenja pljačkali su radnje i palili ih.

Spasinci Vida i Spasa

Vida sa bratom Spasom

“Zahvaljujući Vidi, mojoj najstarijoj sestri, radnja je sačuvana, jer je, iako mlada, hrabro ostala u radnji i oduprla se bugarskim vojnicima koji su došli sa namerom da sve iznesu i zapale je. Pored toga, uspela je da sačuva i 90 hiljada dinara zajedničkog novca. Mogli su odmah da nastave sa poslom”, objašnjava Spasa.

Toma Spasić se oženio Natalijom (Tala) iz ugledne vranjske porodice Bojadžije, rođenom sestrom čuvenih trgovaca Petra i Koste. Sa njom je izrodio petoro dece: Vidu, Dragija, Leonoru, Maricu i Spasu.

Toma je 1932. godine, tamo gde je bila stara, podigao novu kuću u tadašnjoj Knez Mihailovoj ulici, u centru Vranja. Kupio je kuću i od bankara Mihaila Lukarevića, na samom trgu pored Crkve sv. Trojice, koju je u isto vreme kao i njegovu gradio neimar Gerasim. Mihailo Lukarević, trgovac i bankar u Vranju, posle Velikog rata držao je Lukarsku banku. Godine 1935, kao radikalski kandidat, izabran za poslanika Skupštine Kraljevine Jugoslavije. U toj kući živeo je Dragi sa potomcima.

“Do očeve kuće istu takvu sagradio je i stric Stojan. One su nalikovale jedna na drugu. Bile su prizemne, postavljene do samog trotoara. Spoljašnja stepeništa okrenuta su jedna prema drugom kao u ogledalu, samo što kod Tomine kuće ono prelazi u veliku četvrtastu verandu sa ukrasnom kamenom ogradom. Široka ulazna vrata vode u salon, a iz salona se ulazi u ostale sobe”, saznajemo od Spase.

Toma je nastavio da se bavi trgovinom, imao je radnju u centru varoši i poslovao solidno.

Spasić i Srbinac

Njegova ćerka Vida udala se za Branislava Panjevca, trgovca koji je Trgovačku akademiju završio u Parizu. Bio je vrstan intelektualac. Pre Drugog rata preselili su se u Beograd i tamo obeležili srpsku trgovačku čaršiju.

Spasinci Toma Spasić

Toma Spasić

Dragi je bio trgovac i u prvom braku sa Živkom Dingarkom imao sinove Zvonka i Tomu. Iz drugog braka imao je sina Đokicu i ćerku Vericu.

Leonora se udala za Antonija Džoljića, agronoma, duvanskog stručnjaka poznatog širom Srbije. Živeli su u Beogradu. Imali su sinove Zorana, inženjera arhitekture, konstruktora beogradskog Sajmišta, kao i sina Dragoljuba, doktora veterine.

Marica je bila udata za Pešića, ekonomistu koji je radio na železnici.

Najmlađi sin Spasa se rodio 1921. godine, nakon što je Toma odložio uniformu. Bio je trgovac i u braku sa Radmilom, domaćicom, imao je sina Srboljuba, mašinskog inženjera, i Gordanu, bankarskog činovnika.

Danas u Tominoj kući u Vranju žive Gordana i sin Srboljubov Aleksa, koji se vratio iz Beograda na porodično ognjište.

Aleksa Spasić oženio se početkom tridesetih godina Vaskom iz ugledne trgovačke porodive Srbinci. Srbinci su bili u to vreme među najimućnijima u Vranju, pa je uz Vasku Stojan dobio i veliki miraz.

Stojanov nagli ekonomski uspon krenuće kad će se u trgovini udružiti sa šurakom Vlajkom Srbincem. Za potrebe zajedničke firme „Spasić i Srbinac“ zidaju najveći dućan pre Drugog rata u Vranju i, u blizini dućana, i veliki magacin sa spratom.

Spasinske „ljupenke“

Spasinci Vinogradarska kuća Stojana

Stojanova vinogradarska kuća

Trgovačka radnja na veliko „Spasić i Srbinac“ držala je za ceo vranjski okrug monopolske artikle: papir za cigarete, šibice, duvan, so… Ona je snabdevala sve sitne trgovačke radnje u gradu i srezu.

“Na lageru su imali po 100 vagona razne robe i po cisternu gasa nedeljno. Svoj kapital stric je ulagao u nekretnine. Sagradio je u Skoplju, na Dušanovom vencu, luksuznu trospratnu kuću sa dva dućana, na kojoj je vidljiv monogram “S. A. S”. Enterijer je ukrašen freskom “Pastorala”, koju je oslikao jedan od prvih makedonskih slikara – Nikola Martinoski. Pored nekretnina, kupio je i oko 14 hektara pod vinogradima i njivama. U jednom od vinograda u selu Mečkovac sagradio je vinogradarsku kuću, jedinstvenu u to vreme u vranjskom kraju. U ulici je sagradio vinarski podrum i u njemu montirao bačvu od pet hiljada litara. U podrumu se prerađivalo po 12 vagona grožđa. Berba vinograda je trajala po mesec dana. Imao je i njive pod kukuruzom, bralo se po 50 vagona, a čuvene su bile spasinske „ljupenke“ (mobe za čišćenje i spremanje kukuruza za sušenje i krunjenje)”, priča Spasa.

Stojan Spasić bio je i veliki dobrotvor, uplaćivao je redovno u đački fond, bio domaćin Svetosavske slave u Gimnaziji.

U braku sa Vaskom imao je ćerke Stanislavu i Radmilu.

Zet Slobodan Palamarević

Spasinci Stanislava i dr Palamarević

Stanislava i dr Palamarević

Stanislava se udala za lekara Slobodana Palamarevića, sa kim je imala sinove Stojana i Dragana. “Najzaslužnija ličnost za razvoj hirurgije u Vranju bio je dr Slobodan Palamarević. Rodio se 1906. godine u Skoplju. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kumanovu 1925. godine. Medicinu je studirao u Beogradu i Zagrebu, a jedan semestar u Monpeljeu u Francuskoj. Diplomirao je na Sveučilištu u Zagrebu 1931. godine. Započeo je volontersku specijalizaciju opšte hirurgije u Državnoj bolnici u Skoplju 1933. Tokom 1934. i 1935. godine Palamarević je proveo šest meseci na Hirurškoj klinici profesora Rene Leriša u Strazburu, u Francuskoj, gde se usavršavao iz hirurgije vegetativnog nervnog sistema. Osnovao je Hirurško odeljenje Vranjske bolnice 1938. Te godine završio je specijalizaciju na Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu, kod profesora Leona Koena. Njegove operacije u Vranju bile su uzor savršene i sigurne hirurške tehnike. Izvodio je sve vrste hirurških intervencija koje su u to vreme bile poznate u Kraljevini Jugoslaviji, uključujući i operativne procedure iz oblasti hirurgije vegetativnog nervnog sistema, ginekologije i otorinolaringologije. Bavio se i radiološkom dijagnostikom, pa je, pored hirurgije, bio i pionir radiologije u Vranju. Šef Hirurškog odeljenja Vranjske bolnice bio je do 1941”, piše dr Vukašin Antić u knjizi “Bolnica u Vranju”.

Radmila se udala za sudiju Stanišu Kostića, sa kim je imala Slađanu, lekara, i Đorđa, advokata.

Nakon rata, Spasincima su ostale kuće, sve ostalo je oduzeto. Ipak, ostale su im i duhovne vrednosti, čime familija može da se ponosi. Vranje, Beograd i Srbija stvarali su deo istorije zahvaljujući i ovoj uglednoj porodici.

 

Ministarstvo kulture i informisanja Stare vranjske porodice

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.