Kada sam otišla u Poresku upravu, pitala sam službenicu kako to da državni propisi važe samo za male preduzetnike, a ne i za firme koje imaju na desetine ili stotine radnika kojima se godinama ne uplaćuju doprinosi? I kako to da se njima otpišu milionska dugovanja, a mi moramo da budemo srećni ako nam pruže mogućnost refinansiranja? Samo je slegla ramenima


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Možda će ideja premijerke Ane Brnabić o razvijanju kreativne industrije uroditi plodom. Možda postoji šansa da od toga nešto ispadne, ponajviše zato što se kreće sa jako niskog nivoa – od zanatskih radionica za poslednjih tridesetak godina nije ostalo gotovo ništa.

Iskustva onih koji su u prošlosti pokušavali da se bave kreativnim zanimanjima su više nego dragocena. U tu grupu ljudi spada i Sanja Stamenković, koja je imala svoj krojački atelje, gde su po narudžbini šiveni unikatni odevni predmeti. Njena firma je ugašena, pa je zato prvo pitanje za nju da li je imala dilemu o odlasku iz Vranja?

Krpi se iznošena garderoba i kraj s krajem

– U Vranje sam se doselila kada sam imala 12 godina i od tada datira moje privikavanje i prilagođavanje. Nikad nisam bila u toj dilemi, jer i kad sam bila ovde, ja sam, u stvari, bila daleko. Videla sam sebe u velikom ubrzanom gradu. Ali, ispalo je sasvim drugačije. Da li su u pitanju bili porodica, prijatelji, ljubav ili možda nedostatak inicijative, ne znam, važno je da sam ostala ovde. I skoro sve ono što sam do sada uradila ili što nisam uradila, kako u mojoj radionici tako i u obrazovnim programima za mlade, vezano je ovo mesto. Mislim da su i moje male tekstilne i aktivističke intervencije najvidljivije ovde. Izgleda kao da me je sve vodilo Vranju. Za druge ne znam. Dobro je ako ostanu, još bolje ako odu – navodi Sanja Stamenković.

Zašto talentovani odlaze iz Vranja? Imaju li oni ovde budućnost?

Mislim da je grad bez sluha za talentovane ljude, koji su prepušteni sebi. Podrška je dozirana, politički obojena ili je uopšte nema. I talenat, umesto da bude vidljiv i naplativ, postaje teret. Zato ljudi odlaze. Nažalost, slična situacija je i u drugim delovima Srbije.

Može li se u Vranju živeti od dizajniranja tekstila?

Teško. Tekstilna industrija je uništena. Tržište je okupirano jeftinom kineskom ponudom, a budžet većine sugrađana i ograničen i opterećen. I mali krojački ateljei, umesto da se koncentrišu na dizajniranje i inovacije, krpe i iznošenu garderobu i kraj sa krajem.

Sve izgleda lepo i lako

Imala si firmu, ali si je u međuvremenu ugasila. Kakva su tvoja iskustva iz tog perioda?

Da, firma je bila registrovana šest godina. Krenule smo sa puno entuzijazma, sestra i ja. Podigle kredit, opremile radionicu. Radile smo unikatne modele kao i modele po narudžbini: za žene koje, po običaju, nikada nemaju šta da obuku; haljinice za male balerine i sve njihove nastupe; kostime za maskembale; svešteničke odežde, za kler, kako kaže moj prijatelj Žole iz Škarta; odela za kućne ljubimce. U šali, i ljudski i životinjski program. Radile smo sa velikim zadovoljstvom i promo materijal za savremene galerije u Ljubljani i Rijeci, a naše male rukotvorine našle su se i na Bijenalu u Veneciji, kao i na ulicama Stokholma, Bakua, San Sebastijana… A onda su neke naše vranjske firme, jedna sada u stečaju, zaboravile (do dana današnjeg) da uplate ono što im je po dogovoru urađeno i isporučeno… Rate za kredit su uredno stizale, naknade za PIO, porez, kirije… Računi firme su blokirani i komunikacija sa tržištem je postala nemoguća.

Sanja Stamenković Vranje

Iz Sanjine radionice

Predstavnici države tvrde da se zakonima podstiče mali biznis.

Sve izgleda lepo i lako. Ukoliko imate sreće da znate ljude i dobijete neki podsticajni ili nepovratni kredit, to olakšava stvar. Ovako ispada da se radi za porez, doprinose, takse i rate. Bar ja imam takvo iskustvo. Onog trenutka kada smo propustile uplatu doprinosa za dva meseca, odmah smo dobile opomenu gde su se pominjale i astronomske kazne i izvršitelji, ukoliko se za par dana ne izmire dugovanja. Vrlo neprijatno i uznemirujuće iskustvo. Kada sam otišla u Poresku upravu, pitala sam službenicu kako to da državni propisi važe samo za male preduzetnike, a ne i za firme koje imaju na desetine ili stotine radnika kojima se godinama ne uplaćuju doprinosi? I kako to da se njima otpišu milionska dugovanja, a mi moramo da budemo srećni ako nam pruže mogućnost refinansiranja? Samo je slegla ramenima.

Kada bi se smanjili nameti…

Da li ti je Grad nekako pomagao?

Ako se misli na podršku u dizajniranju tekstila, onda ne. Ili nisam znala kome da se obratim.

Može li od kreativnog zanimanja da se razvije biznis u Vranju?

Moze, ali teško, vrlo teško. Kada bi se smanjili nameti, kada bi se obezbedio pristojan prostor, recimo neki kutak za kreativnu industriju, priča bi bila sasvim drugačija.

Predsednica Vlade Ana Brnabić ove godine osnovala je Savet za kreativne industrije kao privredne grane koja bi trebalo da predstavlja veliku šansu za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Kako si razumela ovu inicijativu?

Ideja je dobra. Nadam se da se neće završiti sa osnivanjem Saveta.

Kulturna pobuna

U vranjskoj Brend strategiji 2018-2023” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture (…) Potrebno je kroz različite aktivnosti podstaći ljude da ispolje svoju kreativnost

I ovo zvuči odlično! Samo još i da se doživi! Ako se iza ove strategije krije prava finansijska podrška, nadam se da će to za uspavane i iznurene stručne radnike u ustanovama kulture biti podstrek da konačno realizuju svoje programe. Biće dobro i ako su strategijom obuhvaćeni i pojedinci, i formalne i neformalne grupe, koji bi svojim kreativnim idejama učinili radikalne stvari, neku vrstu kulturne diverzije i odnegovali nezavisnu kulturnu scenu grada Vranja. Naravno da je saradnja sa ustanovama kulture i obrazovanja poželjna. One moraju biti otvorene i za nove ljude i za nove sadržaje. I ne bi se trebalo plašiti ni kulturne pobune, ni uspeha, ni promašaja.

Sanja Stamenković Vranje

Postoje razni mehanizmi za finansiranje kulturnog stvaralaštva, stalno se raspisuju neki javni pozivi, konkursi, kako na državnom tako i na lokalnom nivou. Kakva su tvoja iskustva?

Učestvovala sam više puta, i kao fizičko lice, i u okviru udruženja. Nailazila sam na podršku Ministarstva za kulturu, kao i evropskih donatora. Samo jednom sam se odazvala na lokalni konkurs sa predlogom projekta koji je imao i lokalni i međunarodni karakter. Međutim, ljudi u komisiji prosto nisu prepoznali kakvu širinu je imala ta priča i da bi to bila odlična promocija i kreativnog stvaralaštva mladih i samog Vranja. Samo su mi se zahvalili na učešću. Srećom, taj program smo realizovali naredne godine sa Institutom za kulturu Švedske i Fondom B92. Proglašen je za najbolji u šest godina dugom umetničkom projektu koji se odvijao u Stokholmu, Belfastu, San Sebastijanu, Gdanjsku i u još petnaestak gradova Evrope. To je bilo divno iskustvo, kako za vranjske osnovce i srednjoškolce, tako i za umetnike iz Evrope. E, tada smo pozvani u kabinet gradonačelnika, koji se zahvalio i pohvalio nas kao odlične promotere grada.

Kvart zanatlija i umetnika

Da imaš vlast, kako bi pomagala mladim umetnicima, posebno zanatlijama?

Obezbedila bih prostor gde mogu da rade, kvart namenjen zanatlijama, umetnicima. Ne mora to obavezno biti novi objekat. Mogu se upotrebiti i postojeći, napušteni ili nedovoljno iskorišćeni. To bi bili otvoreni ateljei, gde bi se pored redovnog posla organizovale kreativne radionice za zainteresovane i one koji talente tek treba da otkriju. Tako bi jedni drugima bili i konkurencija i inspiracija. Birala bi vredne, motivisane, otvorene za saradnju, dobre studente, one sa bogatim iskustvom, sa osećajem za socijalnu pravdu… spremne da svoje radove izlažu i u uličnoj galeriji, one kojima ne smeta da kaldrma (ako išta ostane od kocke i kamena) bude modna pista, one koji bi nekim zaboravljenim, a kultnim mestima u gradu dali svoj, a ne stranački potpis. Možda bi se tako izbegla ova siva, surova svakodnevica.

Koje kreativne delatnosti po tvom mišljenju imaju potencijala da podstaknu razvoj Vranja?

To je turizam, jer je praćen ponudom umetničkih dela, promocijom starih zanata, lokalnom kuhinjom i prepoznatljivom muzikom. A onda u okviru svega pomenutog mogla bi biti otvorena galerija, kuća umetnosti, sa delima svih vranjskih umetnika, ili neki samsarnik, kačamakdžinica, čajdžinica specijalizovana za čajeve-travke sa našeg podneblja, “ajvaravlija”… ihaha koliko ima mogućnosti. Pa Vranjska Banja… E, tamo bi tek trebalo da izmislimo vruću vodu!

BIOGRAFIJA

Sanja Stamenković je rođena u Prizrenu na dan premijere predstave Kosa u Njujorku. Završila je Gimnaziju, studirala fiziku i sociologiju u Beogradu. Radila programe za decu i mlade u udruženjima Zdravo da ste i Prijatelji dece. Od 2004. stalni saradnik Grupe 484 gde radi interkulturalne programe za mlade.

Sa ISKORAKom išla korak napred, dva koraka nazad. Kao NEPRAKTIČNA ŽENA učestvovala na festivalu BEFEM u Beogradu. Sa umetničkim kolektivom ŠKART šetala mobiljke na Bijenalu arhitekture u Veneciji. Autor je inicijative PONOVO RADI KORZO. Pesnik namernik u zbirčici VRA-GRA, vranjska graktanja.

Kad šije, kažu da “izede”.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.