Pozorište „Bora Stanković“

Tekst, scenografija i režija: Spasoje Ž. Milovanović

Kostimi: Ivana Mladenović


Piše: Nebojša Cvetković


 

Koliko su najmlađi Vranjanci željni predstava po motivima klasičnih bajki najbolje govori prepuno gledalište, kako na samoj premijeri, tako i na prvoj reprizi održanoj sutradan. Ovo bi trebalo da bude i pokazatelj menadžmentu pozorišta da ubuduće veću pažnju poklanja pomalo zapostavljenoj dečijoj sceni na kojoj je, pre ove, poslednja premijera izvedena februara prošle godine (Mačak u čizmama).

Venčanje beba

Svojom dramatizacijom poznate bajke Uspavana lepotica, nastale po motivima Šarla Peroa, braće Grim i Erdmana Penera, scenariste istoimenog crtanog filma Volta Diznija iz 1959, Spasoje Ž. Milovanović, kojeg vranjska pozorišna publika pamti kao redovnog gosta – kritičara najuspešnijeg perioda Borinih pozorišnih dana (2009-2011), odlučio je da zadrži klasični narativni tok, kojeg je u hodu delimično osavremenio.

Elem, nakon dugogodišnjeg iščekivanja, kralju Žozef Abela Adormesada Pjai XXI (u kreaciji Marka Petričevića) i kraljici Komplisa Abela Adormesada Mjai (Radmila Kocevska), uz svesrdnu pomoć tate svih vila Salvatora (Ninoslav Trajković), osmehnula se sreća. Rodila se njihova jedinica, mala princeza Aurora (upečatljiva i sigurna u zahtevnom plesnom segmentu Jelena Filipović).

Presrećni roditelji su na njeno krštenje pozvali pored svojih podanika i vladara susednog kraljevstva kralja Bahador Bovizinjansa XXI (Nenad Nedeljković) sa svojim tek rođenim naslednikom – princom Aleksandrom (diznijevski dinamičan Bojan Jovanović), te na opštu radost i veselje dogovaraju venčanje svojih beba na dan njihovog punoletstva.

Prinčev poljubac

Posebne gošće su bile i dve dobre vile. Auroru daruje najpre vila razuma i sreće Eliza (lepršavo ljupka Žetica Dejanović). I taman kada je Auroru trebalo da daruje vila osećajnosti i sreće Sensi (Milena Stošić), dolazi vila svih zala, ala i nesreća Alterda (Tamara Stošić uverljiva u svojoj karakternoj ulozi zloće) u pratnji svog pomoćnika i verenika, čoveka žapca Ranula (Dragan Živković). Bila je toliko ljuta što nije pozvana na krštenje, da je proklela tek rođenu devojčicu. Rekla je kako će se Aurora na dan svog 18. rođendana ubosti na vreteno i umreti.

Vila Sensi je uspela da ublaži čaroliju – princeza će ubodom zaspati stogodišnjim snom. U strahu za svoju jedinicu, kralj je naredio da se sva vretena u kraljevstvu spale i teška srca odlučio da se rastane od svog deteta. Dobre vile su devojčicu odvele u kolibicu u šumi i odgajali je kao svoju rođaku sve do njenog 18. rođendana, kada zla veštica otkriva njihovu varku.

Nakon borbe protiv zločeste vile Alterde i njenog pomoćnika i verenika čoveka žapca Ranula, uspavanu lepoticu poljupcem spasava princ Aleksandar i bajku pretvara u život. Ili je to bilo obratno. Lice ili naličje ogledala, prosudiće svako ko pogleda ovu predstavu.

Ljubav kao krajnje ishodište sreće

U naumu da mu u iscenaciji priče ne promakne ni jedna od značajnih tema za formiranje arhetipskih ideala pravičnosti, Milovanović je dramaturški upleo niz prepoznatljivih detalja iz drugih, svima poznatih, bajki – Pepeljuga, Princeza i žabac, Mač kralja Artura, Lepotica i zver – ne libeći se citiranja čak ni biblijskih elemenata, stvarajući tako slojevitu predstavu o zlu, gubitku, odanosti, hrabrosti, dobroti, upornosti i pre svega ljubavi kao krajnjem ishodištu sreće.

Lativši se i režije i scenografskog rešenja sopstvenog teksta, Milovanović je svojom kreativnom imaginacijom vešto iskoristio sve vrline vranjskog ansambla, a sve mane neadekvatnog za pozorišni igrokaz – prostor OKCE – pretvorio u prednost, smeštajući mizanscen po celoj sali, dok je bina simbolično korišćena samo za scene koje se dešavaju na kraljevskom dvoru.

Rastegnute prozirne zavese po obodima sale sa prigušenim pastelnim svetlosnim efektima led traka različitih boja daju bajkovitu scensku poetiku upotpunjenu stilizovanom scenografijom, koju potpisuje Miroslav Ilić. Uz minuciozno odrađene kostime (sve pohvale Ivani Mladenović), te zanimljive koreografske (Tijana Ćirić) vratolomije, predstava nudi jedno zabavno i poučno putovanje u svet bajki sa elementima mjuzikla.

Uspavana lepotica ili poistovećivanje sa akterima

Iako muzika koju je namenski na Milovanovićeve stihove za ovu priliku komponovao Bojan Stojčetović doprinosi celokupnoj atmosferi predstave, utisak je delimično narušen pevačkim (ne)sposobnostima ansambla. Stiče se utisak da su donekle zanemareni i svetlosni efekti (verovatno zbog tehničkih potencijala vranjskog teatra), čijim bi se naglašavanjem pojačao opšti utisak.

No bez obzira na zamerke, predstava realnim glumačkim prikazom (vidljiva rediteljska indikacija) ljudskih mana i vrlina na jednostavan i lak način komunicira sa najmlađom publikom, te je poistovećivanje sa akterima predstave neupitno. Neubičajeno dug aplauz na kraju predstave govori u prilog tome.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Pozorišna kritika“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.