Socijalisti nisu isti kao pre dvadeset godina. Daleko od toga da su savršeni, ali oni danas ne kradu na izborima, ne agituju po fabrikama, uvažavaju političke partnere i konkurente, normalno komuniciraju sa medijima i podnose kritiku. Malo li je?

Piše: Zoran Radulović

Cilj svake opozicije, pa i ove naše, lokalne, jeste da ruši vlast. Smisao demokratskog sistema je u tome da kazni neodgovorne i omogući promene. Ako se oko toga slažemo, da razmotrimo pitanje koje glasi: šta dobijamo ako SPS ovde padne sa trona?

Podrazumeva se da će vlast u tom slučaju da preuzmu naprednjaci, sami ili u koaliciji sa nekom manjom strankom, svejedno. Dakle, šta će to da donese Vranju?

VUČIĆ KAO UZOR

Da bismo dobili odgovor, pogledajmo najpe Srbiju u kojoj je Vučić pre tri i po godine uzeo dizgine od omraženih “žutih”, pored ostalog i zaslugom “belih listića”, gde sam i ja spadao. Da li je standard građana porastao? Da li je privreda oživela? Da li smo bliže Evropskoj uniji? Da li je smanjena korupcija i partijsko zapošljavanje? Da li znamo ko je odgovoran za 24 sporne privatizacije? Da li je pravosuđe nezavisno? Da li su mediji slobodni?

Ako je vaš odgovor na sva ova pitanja potvrdan, onda nema potrebe da se dalje zamarate čitanjem ovog teksta.

Neko će reći da su republički i gradski nivo dve različite stvari. Na lokalu se političari bave asfaltiranjem, kanalizacijom i iznošenjem smeća: nema tu visoke politike, pa nema ni razloga da se malo ne provetri tamo gde socijalisti vladaju 25 godina. Ima i onih koji tvrde da SNS na lokalu nikada nije bio ključni faktor u donošenju odluka u gradu. Naravno, ove tvrdnje su tačne, ali je problem u tome što ne kazuju ništa o dosadašnjim političko-ekonomskim dometima onih koji bi da ruše SPS.

Lokalni naprednjaci su u adrenalinskom zanosu od iščekivanja dana kada će se uvaliti u gradske fotelje. S punim pravom. Imajući u vidu sve dosadašnje opozicione pokušaje, 20 godina unazad, oni su najbliži mogućnosti da promene “crveno Vranje”. Nije gospodar Vučić odlučio da ide na republičke izbore zbog sebe, tek onako, nego zbog svojih satrapa po Srbiji, pa i ovih ovde, koji sami, sva je prilika, bez te vrste podrške ne bi dobacili ni blizu onog čemu se nadaju. To je valjda svima jasno.

U čemu je, dakle, problem?

U tome što veći deo članstva SNS na lokalu čine našminkani radikali, ljudi koji su preko noći zaboravili liniju Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica i odlučili da idu u Evropsku uniju. Kada tome dodate i gomilu onih koji jure ‘leba bez motike, tj. prebege iz drugih stranaka, naročito iz G 17, pitate se šta zapravo misle ti ljudi, za šta se zalažu? Da li uopšte u nešto veruju, osim u naslanjanje na državni kazan?

MINULI RAD

Da li ste po nečemu zapamtili participaciju radikala u vladajućoj koaliciji na lokalu od 2004. do 2008? Što se mene tiče, sećam ih se jedino po beskrajnim međusobnim raspravama i raspadu odbora u Vranju.

Šta su uradili naprednjaci četiri godine kasnije, kada su se pod tim imenom prvi put pojavili na lokalnoj političkoj sceni? Ja ih pamtim iz predizborne kampanje – po nasilju. Tada su povređeni aktivista DS Miomir Krstić i Goran Stefanović, predsednik gradskog odbora te stranke, na koje su nasrnula trojica pripadnika SNS.

Naprednjaci su 2012. ušli u koaliciju sa socijalistima i pravili šetalište od Civrića naviše, ali koje su majstori nedavno ponovo morali da raskopaju da bi postavili neke cevi. Usput su se tukli međusobno, pa im se takođe raspao Gradski odbor,

SNS trenutno drži dve značajne poluge političke moći u Vranju. Upravljaju Jumkom i Simpom, a ovdašnja javnost ne zna gotovo ništa o tome šta se dešava u državnim firmama u kojima radi više hiljada ljudi. Jedino je portal VranjeNET objavio da Jumko pravi gubitke i služi kao poligon za partijsko zapošljavanje, te da je Simpo završio 2014. godinu sa minusom od 53 miliona evra. Ostalo je u mraku. Lokalni mediji ćute, ali dobijaju novac za reklame.

Da li želite lokalnu vlast koja ima medije koji ne pišu o tome šta se događa u gradu?

E sad, neko će da kaže – što su pa naprednjaci gori od socijalista? Moj odgor glasi: da l’ su gori, videćemo, ali već sada mogu da tvrdim da su isti kao i SPS – iz devedesetih. Sve ukazuje na to da su u potpunosti preuzeli taj model vladanja i ponašanja.

Poenta je, međutim, u tome što socijalisti nisu isti kao pre dvadeset godina. Daleko od toga da su savršeni, ali oni danas ne kradu na izborima, ne agituju po fabrikama, uvažavaju političke partnere i konkurente, normalno komuniciraju sa medijima i podnose kritiku. Malo li je?

Kao novinar sa 20 godina iskustva, mogu da smislim bar jedan razlog više za smenu socijalista od bilo kog opozicionog političara u Vranju, naročito od ovih naprednih, ali nije stvar u tome. Hoću da kažem da je, od uvođenja višestranačja u Srbiji, sada najgori trenutak za lansiranje lokalnog SPS-a u opoziciju.

BRISANJE PATOSA

Iako odlazak na klupu za rezerve sam po sebi ne znači katastrofu, politička praksa u Srbiji je pokazala upravo suprotno. Posle gubitka moći, sledi egzodus članstva: jedni izaberu pasivizaciju a drugi prelete u tabor pobednika. Taj svileni gajtan je sada pripremljen za SPS, zato što je, ma šta mislili o njemu, u ovom trenutku jedina ozbiljna pretnja naprednjacima.

Ukratko rečeno, padom SPS-a nećemo dobiti jaku opoziciju lokalnoj vlasti, što bi se dogodilo u normalnom političkom okruženju, već još jednu minornu partiju koja se bori za opstanak.

Stranke DOS-ovog korpusa, koje su imale obavezu da sruše SPS i Vranju donesu promene, za to nisu bile sposobne onda kada je bilo najpotrebnije, 2000. godine, niti 2004, kada je to bilo pitanje časti, niti 2008. i 2012, kada su imale najjaču podršku sa republičkog nivoa. Štaviše, pajtale su se sa socijalistima da bi dobile deo vlasti. Gde su danas? Na ivici cenzusa.

Prema mojoj proceni, nakon prebrojavanja glasova, ni naprednjaci ni socijalisti sami neće imati potrebnu većinu, pa će jezičak na vagi biti te male partije. A, koliko čujem nezvanično, tamo iz nekog razloga žele mahom da se prišljamče naprednjacima. Pitanje za njih je šta će dobiti? Fotelje im, naravno, neće pobeći, ali će kod Vučićevih pulena, čini mi se, služiti i za brisanje patosa.

Dakle, šta dobijamo ako socijalisti padnu, a naprednjaci preuzmu grad, pa još uz podršku republičke vlade koja će biti sastavljena mahom od pripadnika iste stranke? Prilično sam siguran da ćemo gledati razobručenu kamarilu koja nikome ni za šta neće polagati račune. Ko to može da spreči? Jedino socijalisti. Žao mi je, ali to je naša politička realnost.

Postoji još jedan scenario koji u SPS i SNS trenutno odbacuju sa gnušanjem: da zajedno formiraju vladajuću većinu na lokalu. Meni se, međutim, čini da ćemo baš taj film da gledamo, što ne mora da bude loše: tako će najbolje da paze jedni na druge. To jeste slaba uteha, ali možda i jedina koju imamo u ovom trenutku.