Jedan od najaktuelnijih svetskih jazz gitarista Stanley Jordan, poznat po svojoj „taping“ tehnici sviranja gitare, predstaviće program „Stanley plays Jimi“, kojim odaje počast i obeležava 50 godina od smrti Jimija Hendrixa. U klasičnoj hendriksovskoj formaciji trija (Laurence Cottle – bas i Gabor Dornyei – bubnjevi), Stanley Jordan će nastupiti u petak 13. avgusta


Iako i sam Jordan kaže da ovo jeste „tribute“ program (pa će na bini biti i obučen kao Hendrix) to je ipak daleko iznad puke imitacije, jer se on svojom kreativnošću nadovezuje na Jimijevo nasleđe. “Ovo je, kaže Jordan, neka vrsta fantazijskog koncerta – odnosno moje viđenje kako bi Hendriks, da je živ – svirao danas.

Povratak rok korenima je umetničko uživanje

Stanley Jordan iza sebe ima četiri Grammy nominacije, rasprodate koncerte širom sveta, milionske tiraže albuma, od kojih je recimo samo debi album iz 1985. godine “Magic Touch” proveo pedeset i jednu (!) nedelju na prvom mestu Bilbordove jazz liste, a svirao je i snimao sa takvim imenima kao što su Benny Carter, Dizzy Gillespie, Miles Davis, Billy Cobham…

Zbog svega toga njegov hommage Hendrix-u može izgledati kao iznenađenje – ali samo na prvi pogled! Poslednjih godina je dosta nastupao i sa rokerima (Dave Matthews Band, Umphrey’s McGee, Moe ), tako da, kako sam kaže, povratak rok korenima predstavlja pravo umetničko uživanje koje sada podiže na novi nivo.

“Uvek sam, kaže Jordan, osećao snažnu povezanost sa Hendrixom – on je bio prvi gitarista kojeg sam oponašao kao klinac.”

Hendriksovo nasleđe je i “taping” tehnika

Stanley Jordan takođe naglašava da je ideju da se okrene “taping” tehnici, koja mu je donela svetsku slavu, dobio upravo od Hendrixa: “Gledao sam ga kako svira samo levom rukom, bez okidanja žica, a onda sam u jednom trenutku shvatio da bih mogao da na vratu upotrebim i desnu ruku” – kaže Jordan.

S obzirom na to da ni Hendrixu elektronska pomagala nisu bila nepoznanica Stanley Jordan takođe koristi “feedback” (mikrofoniju) i neke od efekata (wah-wah) koje je koristio i Hendrix. Međutim, naglašava da izbegava “novotarije” poput sekvencera ili unapred snimljenih deonica – jer ni Hendrix sigurno ne bi išao tim putem.

Osim Hendrixovih kompozicija na programu je i nekoliko originalnih Jordanovih numera, nastalih kroz sagledavanje Hendrixovog nasleđa, ali i kroz tumačenje nagoveštaje šta bi i kako on danas mogao da stvara.

Ako neki gitarista, i na osnovu tehnike ali i na osnovu invencije “a priori” zaslužuje bespogovorno pravo da se “uhvati u koštac” sa Hendrixom – onda je to svakako Stanley Jordan.

Ostavi komentar

Polja označena zvezdicom se obavezno popunjavaju, ali Vaša email adresa neće biti javno publikovana. Komentari koji sadrže uvrede, psovke ili govor mržnje neće biti objavljeni.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.