Saksofonista Kenny Garrett je izašao na scenu i uvodnim tonovima odmah prisutne uvukao u svoj svet, čak i one koji, po mojoj subjektivnoj proceni, imaju nula minuta slušanja džeza. Dok pokušavaš da pronikneš o čemu se tu radi, on te drži i ne pušta


Piše: Zoran Radulović


 

Prvi dan Nišvill jazz festivala svakako je obeležio nastup Kenny-a Garrett-a, koji je, kako to mudro reče voditelj programa, ne najbolji, nego trenutno najznačajniji svetski saksofonista. Njegova svirka najbolji je dokaz da neistrenirano, skeptično uho mora da ide na žive svirke, naročito kada je džez muzika u pitanju.

To te drži i ne pušta

Kenny Garrett Nišville 2018.Jedno je slušanje tonskih zapisa, snimaka sa Youtube-a i čitanje literature o istoriji džez izraza i biografijama izvođača. Živi nastup je prosto drugi kosmos, ako me razumete. Tada kompleksne muzičke linije, fraze i ritmovi ove „savremene klasične muzike“ zapravo najlakše pronalaze put do svesti slušalaca.

Kenny Garrett je izašao na scenu i uvodnim tonovima odmah prisutne uvukao u svoj svet, čak i one koji, po mojoj subjektivnoj proceni, imaju nula minuta slušanja džeza. Dok pokušavaš da pronikneš o čemu se tu radi, on te jednostavno drži i ne pušta. A sa scene ne dopire vika, agresija, hinjena patnja, i ništa nije odvrnuto do daske – samo opojni zvuk saksofona i nekoliko pratećih instrumenata. Koga je onda briga da li Kenny pripada bebop ili post-bop pravcu, s kim je sve svirao, koliko Grammy-a je dobio i kako mu se zovu kompozicije i albumi. Slušaš, i uživaš.

Sa druge strane, osećaš da se Kenny Garrett ne trudi nešto specijalno i da samo profesionalno radi svoj posao. Zato je i veliki. Kad je planirano vreme za nastup iscurilo, uprkos aplauzima i pozivima na bis, diskretno je kolegama na sceni pokazao čuku, i to je bio kraj. Publika je prethodno obaveštena da mora da nastupi ranije nego što je bilo predviđeno programom kako ne bi propustio let iz Beograda. I onda je otputovao na neko drugo mesto, gde će publici opet emitovati svoju magiju.

Srećan put Kenny, i dođi nam opet.

Prostranstvo unutrašnjeg kruga

Najprijatnije iznenađenje prvog dana ovogodišnjeg Nišvilla za mene je bio nastup Inner Circle-a. Zato što od ovih Jamajčana nisam očekivao ništa posebno. Oni su rege bend, imali su dva hita („Bad Boys“ i „A La La Long“) sredinom osamdesetih… Kad ono, međutim…

Kao što već rekoh, živi nastup je drugi kosmos. Odavno nisam video bend sa toliko topline i pozitivne energije na sceni, i to sa minimalnom postavom. Ljudi jednostavno emituju sreću, a obeležavaju 50 godina postojanja. Vidiš da im nije dosadilo i da uživaju u prenošenju emocija. „One love, one heart“…

Mislim, ko zna šta se njima dešava u svakodnevnom životu, samo govorim o onome što izlazi iz njih dok sviraju. Utisak se pojačava dok gledaš simpatičnog dedicu kako sedi tokom nastupa i čudno prebire po gitari, i kada shvatiš da je to jedan od osnivača benda, Roger Lewis. Binu je napustio milimetarskim koracima. Čovek ima 67 godina i jedva hoda.

Nišville 2018. Inner Cyrcle

Ukus Jamajke: Inner Circle

Potom se pred publikom pojavio The Paz iz Tel Aviva, sastav koji je, prema najavama, nastupao sa mnogim svetskim zvezdama, kao što su Aerosmith, Beth Hart i Joss Stone, ali meni ipak nije najjasnije zašto su oni pozvani na Nišville. Ne kažem da je to loš bend, naprotiv, ali je ispalo da njihova kombinacija roka i bluza nekako nije moja šolja čaja. Možda je The Paz zamenio nekog izvođača koji iz ovog ili onog razloga nije mogao da dođe, možda je nekome bilo zanimljivo to što su iz Izraela, ali tu već prelazimo na komplikovana pitanja koncepta, organizacije i novca, što nije tema ovog teksta.

Psihodelija uz tivanske gusle

Vrlo zanimljiv mi je, pak, bio nastup grupe Hartyga iz ruske pokrajine Tive, koja se nalazi na granici sa Mongolijom. Kako da vam opišem njihovu svirku? Ako kažem da oni svoju muziku definišu kao psihodelik etno-rok, to vam verovatno ništa neće značiti. Pokušajte, međutim, da zamislite zvuk osnovne postave rok sastava – gitara, bas i bubanj – na koji su nalepljeni saksofon i tivanske gusle (za razliku od naših, imaju dve žice). Onda u to umiksajte i vokal koji, hm, podseća na robota! Sve to zajedno deluje veoma egzotično, ali u isto vreme i vrlo zapadnjački.

Nišville 2018 Hartyga

Egzotika: Hartyga

Ukupno gledano, prvi dan festivala, uz dobru posetu, bio je sasvim solidan, čak odličan, ako imamo u vidu u kojoj zemlji živimo i koliko novca je organizatorima na raspolaganju.

Lazar Tošić Nišville

Legenda: Lazar Tošić

Za kraj da dodam i to da je na otvaranju ovogodišnjeg Nišvilla našem proslavljenom bubnjaru Lazaru Tošiću uručena nagrada za životno delo. Legendarni muzičar potom je nastupio sa svojim kvintetom i trubačem Markom Đorđevićem, dokazavši po ko zna koji put da su koreni džeza u Srbiji žilavi i duboki.