Nišvil publika iskazala je svoj politički stav kada je na binu pozvan napredni gradonačelnik Darko Bulatović da Candy Dulfer uruči priznanje “Počasna Nišlijka”. Praćen salvama zvižduka, popeo se na scenu i sa nje sišao za 15 sekundi.


Piše: Zoran Radulović


 

Ima novinara koji mogu da ponište zakone fizike i da budu u isto vreme na više mesta. Ja nemam te kapacitete, pa sam zato ove godine postao nedužna žrtva Nišvil preterizma i direktora festivala Ivana Blagojevića.

U niškoj tvrđavi za tri dana viđeno je 130 koncerata na 12 bina, sviralo je 700 muzičara, odigrano je 16 pozorišnih predstava, prikazano 100 filmova, radove je izložilo 20 akademskih slikara i vajara, 20 strip crtača, bilo je sijaset promocija…

Mnogo, brate, za jednu napaćenu novinarsku dušu, željnu svakojakih muzičkih đakonija.

Gde prvo?

Čim uđeš u nišku tvrđavu tokom trajanja Nišvila, odmah upadneš u bedak. Pitaš se gde da udariš prvo, kad se sa svih strana čuje dobra živa svirka, na kvalitetnom ozvučenju.

Nišvil Slobodan Negić

Slobodan Negić, Di Luna Blues Band

Zato sam, recimo, morao da žrtvujem nastup Di Luna Bluz Benda (saslušao samo dve pesme), jer je na jednoj od glavnih bina počeo nastup bubnjara Al Fostera. Dobro, gledao sam Mareta i ekipu više puta, tako da sam nekako prežalio to što sam ih preskočio na Nišvilu, mada su nastupali sa pevačicom za koju rekoše da je trenutno jedna od najboljih na beogradskoj sceni.

Sličan problem, međutim, imaš stalno. Ako si iz Vranja ili tako nekog mesta, uvek moraš da biraš između glavnih stejdževa, na kojima nastupa neko koga više nikada nećeš moći da vidiš, i sporednih bina, na kojima sviraju bendovi koje ćeš nekad, negde, ponovo da slušaš ako imaš mnogo, mnoooogo sreće.

What is Belmuž?

Što se vašara na stazama unutar niške tvrđave tiče, tu nema problema. Ladno može skoro sve da se preskoči, mada sam procunjao da vidim šta tamo ima. Tu je prezentacija nečega što se kriče Belmužijada, pa Vlasine kao predela izuzetnih odluka, i tako…

Nišvil pevacica

Visions of a Nomad

 

Solidan utisak na mene je ostavila organizacija festivala. Iako imam mnogo sitnih zamerki (posebno me je iritiralo tupljenje sa narukvicom bez koje ne može da se uđe, a koju ne možeš da skineš četiri dana, jer ćeš da je oštetiš), sve deluje veoma solidno i uhodano, posebno po pitanju bezbednosti učesnika i publike. Da sad ne pričamo o tome koliko para država (ni)je dala, ko je otkazao sponzorstvo, tj. ko je sve, da prostite, zajebo manifestaciju.

A ni vreme ove godine nije išlo na ruku Nišvilu. Treće veče je otkazano jer nije bilo dovoljno vremena da se poprave bine koje je razlupala oluja neposredno pred početak koncerata. Naravno, može da se raspravlja o eventualnim propustima, ali je činjenica da organizator nije želeo ništa da rizikuje.

Kompromis koji ima smisla

A džeiz? Isfolirani ljubitelji ove muzike žale se kako na Nišvil jazz festivalu tog voća ima najmanje. Hm… S napaćenim ljubiteljima džeiza na svom nastupu malo se našalio i svetski megacar Rambo Amadeus (“a sad malo džeiza, da budemo u duhu festivala, nećemo dugo, samo dva-tri minuta…”).

Nišvil rambo amadeus

Ne brinite, neću dugo: Rambo Amadeus

A sve je vrlo prosto. Čistog džeza na Nišvilu ima taman koliko je potrebno, za edukativne potrebe širokih narodnih masa. Da ga ima više, festival ne bi ove godine za tri večeri posetilo 170.000 ljudi, koliko je procenjeno, nego 1.700. I sledeće godine ga ne bi ni bilo. Hoću da kažem da kompromis itekao ima smisla, naročito kada pogledaš ko sve tamo nastupa i kakav je kvalitet izvođenja.

Tekst o fantastičnim nastupima druge večeri (petak) pogledajte ovde, ali je četvta noć (nedelja) za mene ipak bila blaženstvo. Naime, zbog otkazanih subotnjih nastupa, publika je sutradan mogla da konzumura maltene duplu porciju: nastupili su Big Band Gverillaz, Silent Blast, Tbilisi Big Band, Visions of a Nomad, Tom Harrell Trip, Candy Dulfer, Rambo Amadeus i E-play. I previše za jednu noć.

Nišvil violina

Tbilisi Big Band

Malo noćno džeziranje

Publika Nišvila iskazala je svoj politički stav kada je na binu pozvan napredni gradonačelnik Darko Bulatović kako bi Candy Dulfer uručio priznanje “Počasna Nišlijka” Skupštine grada. Praćen salvama zvižduka, popeo se na scenu i sa nje sišao za 15 sekundi. Nisam stigao ni da ga fotkam kako valja.

E sad, nekima je to negodovanje publike delovalo baš seljački, valda onima što kao ne bi da mešaju kulturu i politiku. Njima je važno šta je gošća (Candy) pomislila, oni smatraju da je obrukan grad domaćin, da politika mora da se prebaci na neki drugi prostor i skup, i sve tako… Moje pitanje toj feli zato glasi: šta će onda na Nišvilu Alpha Blondy, čije pesme su mahom političke?

Nišvil candy dulfer

Candy Dulfer se zahvaljuje gradonačelniku koji je nestao

Kako god, organizator se sutradan odmah izvinio i zahvalio Bulatoviću na pomoći (vidi boks pod naslovom “Zahvalnost gradonačelniku”), sve u stilu – da ne beše tebe, Nišvila ove godine ne bi ni bilo.

Džez je sloboda da se nekome zviždi

Meni nisu smetali zvižduci, ne zato što ne podnosim naprednu politiku, nego zato što smatram da je sloboda najvažnija stvar u životu. Ako nje nema, naročito da bi se zviždalo nekom političaru, onda je sve uzalud. Tada nema džeziranja, nema duha slobode, tek onda nema Nišvila, valjda razumete šta hoću da vam kažem.

Ovako je sve na svom mestu – gradonačelnik Niša je pomogao festival, popio svoju porciju zvižduka, mudro šmugnuo sa scene i postao džezer za sva vremena.

Nišvil candy dulfer

Candy Dulfer šou

A Candy je potom, na svom četvrtom nastupu u Nišu, nekim pop-disko-fankom napravila šou. Dobro, bilo je i malo džeza – jedna od pesama koju je izvela inspirisana je balkanskim muzikom, a melodiju koja joj je bila inspiracija čula je kada je poslednji put nastupala na “Nišvilu”. Sve vreme padala je sitna kiša, i bilo je čarobno.

Nišvil jazz festivalu, vidimo se dogodine.

Zahvalnost gradonačelniku

Nišvil se zahvaljuje gradonačelniku Darku Bulatoviću na pomoći jer je spasio festival od skandala u trenutku otkazivanja najznačajnijeg sponzora – Naftne Industrije Srbije i ličnim angažovanjem obezbedio podršku drugih sponzora u iznosu od četiri miliona dinara. U istoriji festivala dugoj 23 godine, nijedan gradonačelnik do sada nije obezbedio ni jednog sponzora.

Nišvil ističe da je gradonačelnik Darko Bulatović pomogao i drugoj najznačajnijoj gradskoj manifestaciji – Filmskim Susretima, obezbedivši sponzore u istom iznosu kao što je to bio slučaj i sa Nišvilom.

Nišvil se nada da će na takvu pomoć gradonačelnika moći da računa i najstarija niška manifestacija – Horske svečanosti (zbog koje je Letnja pozornica i sagrađena), kako bi ta tri gradska kulturološka brenda još više unapredila kulturnu ponudu ne samo Niša i regiona, već i čitave Srbije.