Poznajem mnogo umetnika koji su vrlo dobri u tome što rade, za razliku od nekih kojima se posvećuje više pažnje u medijima. Živimo u vremenu koje je pogubno za kulturu i umetnost. Izuzetno smo siromašna zemlja, na mnogim poljima, ali iznad svega duhovno


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Ko želi da zna šta je dobra rok fotografija trebalo bi ovih dana da svrati do vranjske Galerije Narodnog muzeja i pogleda izložbu “Senke zvuka”, koju je priredio Nemanja Đorđević, Vranjanac na stalnom radu u Beogradu.

Kako je napisao njegov renomirani kolega, “scenska svetla, crna kontura muzičara i nevidljivi, ali i te kako prisutni zvuk na Nemanjinim fotografijama, čine da se oko onog koji ih posmatra zavara da nije u izložbenom prostoru, već da prisustvuje samom izvođenju.”

Fotografija i ozbiljan biznis kod mene ne idu zajedno

Elem, da li je, zarad profesionalnog uspeha, odlazak u veliku sredinu neminovnost?

– Za bilo kakav napredak u životu potrebno je konstantno kretanje. Fotografija je živ medij, ne vezuje ga lokacija niti ga uslovljava velika sredina. Mene je sam žanr fotografije kojem sam se posvetio na neki način naterao da napustim rodni grad, a naravno, kasnije su se tu umešale i druge okolnosti. Mladi fotografi moraju prvo da se opredele i vide na kom su polju dobri i šta žele da usavršavaju kod sebe. Motivacija je ono što sada nedostaje kod umetnika – kaže na početu razgovora za portal Vranjenet Nemanja Đorđević.

Kako si počeo da se baviš fotografijom?

U srednjoj školi sam zavoleo fotografiju. U početku su to bile dokumentarne fotografije iz života i stvarnosti koja me okružuje. Ništa ozbiljno, ali sasvim dovoljno da me zaintrigira i postane mi životna preokupacija. Tek kasnije, odlaskom u Niš te u Beograd sve to nagomilano počinje da dobija svoj oblik i formu. Fotografija se unapređuje svestranošću i beskonačnošću ideja.

Može li danas slobodni umetnik, fotograf da živi od svog rada?

Ne.

Posao fotografa je degradiran

Da li si razmišljao o otvaranju sopstvenog fotografskog ateljea i ulasku u privatni biznis? U trenutku kada svako “škljoca” jer ima digitalni aparat, makar na mobilnom telefonu, kolika je tražnja za profesionalnom, umetničkom fotografijom?

Fotografiji se nikad nisam posvetio celim svojim bićem. Niti ću. Uvek će mi biti kao relaksirajući „posao“, kao opuštajući deo dana ili noći kojoj se uvučem u krevet i vodim ljubav. Fotografija i ozbiljan biznis kod mene ne idu zajedno.

Fotografi se suočavaju sa masovnom krađom svojih autorskih dela. Kako to tumačiš? Da li je problem u zakonskoj regulativi, sudovima ili u nečem trećem?

Problem je striktno u nepoštovanju posla fotografa. Kao i većina poslova u Srbiji, fotografija je postala degradirajuća delatnost. Nažalost, situacije u kojima su pravo i posao fotografa degradirani rešavaju se tek na sudovima.

Nemanja Đorđević Senke zvuka Vranje

(Foto: Bojana Janjić)

Da li ti je Grad Vranje pomagao tokom karijere?

Kad god sam razmišljao da organizujem neku svoju izložbu u Vranju, Grad mi je sredstvima koje donira u oblasti kulture pomagao, što je naravno i sada slučaj. Hvala im na tome. Ne učestvujem aktivno u projektima zbog čega i retko organizujem izložbe fotografija. Volim da izlažem svoje postavke u Vranju. To mi bude jedan od razloga i da posetim svoj rodni grad. Vranje je gladno kulturnih dešavanja, pa je sve iz srca. Obostrano.

Vranje je kreativna sila

Da li bi u sistemu finansiranja kulture nešto promenio? Kako bi pomagao mladim umetnicima?

Nema tu puno šta da se menja kada ozbiljna sredstva nisu namenjena kulturi, već mrvice. To je poslednja briga vlade dok je narod gladan. Mladi koji dolaze imaju totalno drugačija merila vrednosti tako da svaki vid kulturnog stvaralaštva vidim kao sizifov posao i sredstvo za jačanje ega umetnika.

Predsednica Vlade Ana Brnabić ove godine osnovala je Savet za kreativne industrije kao privredne grane koja bi trebalo da predstavlja veliku šansu za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Šta očekuješ?

Očekujem da čujem nešto novo i voleo bih da vidim razrađen plan. Verujem da može puno pomoći, ali ja sem same najave ne znam ni za kakvu aktivnost tog Saveta.

U jednoj studiji piše da “u zemljama OECD-a kreativne industrije predstavljaju jednu od vodećih privrednih delatnosti. Podsticanjem kreativnih industrija, Vranje bi moglo da postane kreativni grad.” Da li je tako nešto ostvarivo na lokalnom nivou?

Vranje, kao i ceo jug Srbije, jedna je velika kreativna sila. Poznajem mnogo umetnika koji su vrlo dobri u tome što rade, za razliku od nekih kojima se posvećuje više pažnje u medijima. Sva čista i iskonska kreativnost je spala na andergraund. Živimo u vremenu koje je pogubno za kulturu i umetnost. Izuzetno smo siromašna zemlja, na mnogim poljima, ali iznad svega duhovno.

Turizam je neiskorišćeni potencijal Vranja

Da si početnik u Vranju, koja vrsta pomoći bi ti dobrodošla?

Svaka pomoć u vidu razmene znanja i iskustva bi dobrodošla. Meni je konkretno puno pomogla završena škola kreativne fotografije u Nišu. To bi bilo lepo otvoriti u Vranju. Eto i ideje za buduće naraštaje! Umetnike izjeda sujeta, ne vole da primaju komentare ili ne daj bože kritike za svoja dela. Valjalo bi konstanto raditi na edukaciji, na jačanju ličnosti i posvetiti se svom radu u potpunosti. Rezultat kad tad ispliva na površinu, ali samo ako ste dovoljno predani i posvećeni tome što radite.

Gde je, po tvom mišljenju, u vranjskoj kreativnoj industriji najveći potencijal za razvoj?

Definitivno u turizmu. Ovaj grad je, kao i sama država, pun turističkog potencijala. Nažalost, taj potencijal je nedovoljno iskorišćen, a u nekim pogledima i totalno zanemaren, što je jako tužno.

BIOGRAFIJA

Nemanja Đorđević je rođen 1985. uVranju. Fotografijom se bavi od 2000. godine. Član je foto-kluba FON u Nišu i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Pored socijalne i lajf fotografije, posebno ga privlači rok fotografija, kojom se intenzivno bavi od 2005. godine. Od 2008. radi kao foto-reporter muzičkog web magazina „Balkanrock“, gde je i urednik fotografije, kao i hrvatskog „SoundGuardian“. Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama fotografija, a pored toga ima i preko 30 samostalnih postavki. Od EXIT-ovog foto tima 2009. godine dobio je nagradu za najbolju fotografiju festivala.

Radi kao fotograf i videograf na projektima Turističke organizacije Beograda. Zvanični je fotograf raznih kulturnih manifestacija, festivala i koncerata.

Odnedavno se bavi i snimanjem video spotova i video produkcijom.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.