Nikada mi nije bila bliska niti jedna kolektivna opcija. Eto, zbog toga nikada nisam glasao na izborima, iako sam kao rani srednjoškolac dobio po nosu kada sam na času, nadobudno, naivno i malo prgavo, objašnjavao da jednopartijski sistem nije demokratski, računajući da je to svima vidljivo.


Piše: Zoran S. Nikolić


 

Samo sam jednom izabrao stranu – kada sam postao zvezdaš. I bilo je lako, najpre zbog slikovitosti u radio-prenosima: neuhvatljivi Džaja, Bleki kao gospodar svog šesnaesterca, Olja gospodar među stativama, stameni Kule… Još mi je i stric govorio da je navijanje pitanje osećanja za pravdu, da je mnogo važno da budemo protiv „onih“.

Nisam dobro kapirao koji su to „oni“, ali je bilo jasno da nisu to samo grobari. Zapravo, da grobari čine baš malu skupinu na toj strani. Grobari mogu da nam budu i drugari, bilo je to očigledno na stričevom primeru, ali ostali sa te druge strane su pravi negativci. To se onda meni uklapalo sa apstraktnom sferom, sa odnosom crnog i belog u stripovima, potom u i u pravoj literaturi.

To što je Zvezda bila na opozicionoj strani, kao prvi drugi faktor u monolitnom sistemu, bilo mi je važno malo kasnije, kada sam počeo da razaznajem ponešto oko sebe. Tada sam razumeo da među „njima“ ima i zvezdaša, ali i da među grobarima ima „zvezdaša“ kao što sam ja. Tako sam, pored belog (crveno-belo) i crnog (crno-belog), uočio i sivo, široko polje što zahvata sve više dve dotadašnje krajnosti koje sam nazirao.

Posle izbora u ranom detinjstvu, bilo je nemoguće kasnije se opredeliti, jer mi nije nikada bila bliska niti jedna kolektivna opcija. Eto, zbog toga nikada nisam glasao na izborima, iako sam kao rani srednjoškolac dobio po nosu kada sam na času, nadobudno, naivno i malo prgavo, objašnjavao da jednopartijski sistem nije demokratski, računajući da je to svima vidljivo, da on ne omogućava slobodno biranje, da je to jednako kao u religioznoj dogmatici – „potpuno si slobodan da izabereš mog boga“. (Nisam bio žrtva proganjanja, dvoje profesora su se zauzeli, pa me direktor samo „očinski uputio u život“, ali sam to shvatio kao poniženje zbog očiglednog licemerja kojim sam okružen i, jasno, prilično sam bio razočaran). Tada su mi usadili skepsu i olakšali opredeljenje da više ne biram na opštem planu.

Ipak, mogu da dokazujem i to da sam načinio izbor, ali se ta opcija nikada nije pojavila, te je jedino čestito večito opoziciono razmišljati.