Jedan od najuspešnijih jazz muzičara poreklom sa ovih prostora – pijanista, kompozitor i aranžer Lari Vučković dobitnik je ovogodišnje nagrade za životno delo koju tradicionalno dodeljuje Nišville jazz festival


 

Osim desetina albuma koje je potpisao svojim imenom, a koji su bez izuzetaka odlično ocenjeni od kritike, Lazar Lari Vučković je tokom karijere koja traje punih šest decenija nastupao i snimao sa mnogim velikim, danas legendarnim jazz muzičarima.

Takođe, bio je omiljeni pratilac legendarnog Jona Hendricksa, koji je sa lakoćom glasovno improvizovao sola u maniru najboljih be bop instrumentalista poput Čarlija Parkera ili Dizija Gilespija, i koji će ostati upamćen i kao autor tekstova za mnoge (prvobitno) instrumentalne džez standarde. Sa Hendricksom, Lary Vučković je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma.

Od SAD do Kotora i nazad

Za razliku od jazz velikana poput Duška Gojkovića, Bore Rokovića, Mladena Guteše, Lale Kovačeva (…) koji su karijere započeli ovde, a onda otišli u inostranstvo i postigli uspeh, Lari Vučković je prve profesionalne korake napravio u kolevci džeza. Rođen je 1936. godine u Kotoru. Njegov otac Milutin je iz Kotora još 1910. otišao u SAD i tamo 11 godina radio na brodovima koji su plovili za Aljasku i kao kelner u ekskluzivnim restoranima u Kaliforniji, a kao dobrovoljac američke vojske učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Novcem koji je tamo zaradio, po povratku u domovinu zajedno sa svoja tri brata je otvorio fabriku maslinovog ulja, sapuna i kozmetike.

Za vreme Drugog svetskog rata porodica Vučković je podržavala sve pokrete otpora – i četnički i partizanski. Njegov otac je učestvovao u spasavanju 17 američkih avijatičara oborenih iznad Jugoslavije, a jednog od njih je dve nedelje krio na tavanu porodične kuće – dok su nemački oficiri boravili na glavnom spratu vile. Po završetku rata, otac je uhapšen kao „kapitalista“ i „saradnik okupatora“, porodična imovina je nacionalizovana, a streljanja ga je spasila intervencija američke vlade. Tada ponovo napušta domovinu i odlazi u „novi svet“, gde mu se 1951. godine pridružila i porodica.

Prve kontakte sa džezom Lari je imao još za vreme rata slušajući radio stanicu američkih oružanih snaga i kako sam kaže – bila je to ljubav na prvi pogled – ali i za ceo život. S obzirom na to da je u Kotoru učio da svira harmoniku i klavir, odmah je pokušao da odsvira bar nešto od onoga što je čuo na radiju. Zvuk velikih džez orkestara za dečaka koji je učio klasiku, i bukvalno ali i u umetničkom smislu značio je – slobodu.

Karijera

Po odlasku u San Francisko – grad koji je bio zapadni pandan Njujorku kada je reč o džezu, Lari je još kao tinejdžer imao priliku da u klubovima sluša sve stilove džeza: od bugi vugija i tradicionalnog New Orleans džeza, swinga… do tada dominatnog be-bopa i početaka avangarde – i to u izvođenju najvećih: Kaunta Bejzija, Dizija Gilespija, Modern Jazz Quarteta, sastava Majlsa Devisa sa Džonom Koltrejnom, Bila Evansa, Dona Čerija i Orneta Kolmena (…) ali i da svedoči počecima saradnje pesnika bitnika sa džez muzičarima.

U jednom džez klubu je upoznao pijanistu Vinsa Guaraldija koji mu postaje profesor, a onda upisuje studije muzike. Zvanično, profesionalnu karijeru je započeo 1959. godine u bendu koji je vodio saksofonista Brew Moore, a često je kao zamena za svog profesora Guaraldija pratio pevače Irene Kral i Mela Tormea.

Tokom šezdesetih vodio je bend džez kluba u Minhenu u kojem su gostovali mnogi veliki muzičari, a po povratku u SAD osim puno rada u studiju vodio je bendove u klubovim u San Francisku i Njujorku. Devedesetih godina bio je umetnički direktor džez festivala “West Coast” i “Napa Valley”.

Pionir jazz – world muzike

Muzika Larija Vučkovića izmiče svim kategorizacijama u džezu. Primarno privržen be-bopu, uspešno kombinuje različite stilove koristeći i elemente muzike Balkana, flamenka, bossa nove, latino i romske muzike. Iako je Jugoslaviju napustio još u dečačkim danima, uvek je ostao privržen tradicionalnoj muzici sa ovih prostora čije elemente često koristi u svojim kompozicijama, a prvi album koji je objavio pod svojim imenom zove se upravo “Blue Balkan”, doneo mu je status jednog od pionira jazz – world muzike. Najčešće nastupa u triu, ali je predvodio i veće sastave.

Lari Vučković se bavi i pedagoškim radom, najviše predavanjima i demostracijom stilova džeza i džez klavira. Između ostalog, vodio je veoma zapaženu klavirsku kliniku tokom koje je je prezentovao stilove Bila Evansa, Reda Garlanda, Erola Garnera i Bada Pauela – održanu u sklopu Konvencije Asocijacije za džez edukaciju. Prošle godine je dobio značajno priznanje – “Buddy Montgomeri Jazz legacy – Jazz pioneers award” – a gradonačelnik San Franciska je Larijev rođendan, 8. decembar, proglasio za “Larry Vučković Day”.

Poslednjih godina živi u oblasti Napa Valley u mestu Calistoga, severno od San Franciska, zajedno sa svojom suprugom pevačicom i perkusionistkinjom Sanom Krejg.