KNJIGE

Kad je božje ide niz gušu kao podmazano. Nismo došli na pričest. Vodi računa, bata Taso, da ne nestane - odgovarali su i započinjali pesmu, staru vranjsku, mekamlijsku: “Na vino vadi nožovi, lele, a na rakiju pištolji, tugo…”

Iako sam bio odličan đak u Gimnaziji, pa jako vrlo dobar, to nije pomagalo da odobrovoljim oca, posebno majku, da izdvoje novac za, “neku zelenu, bezveznu stvar, što ne liči ni na kaput ni na jaknu.

Ne sećam se tačno kada se i kako pojavio. Znam da me prati dve trećine mog života, znam da mi se dopao onako sićušan i da sam ga stavio na policu sa knjigama.

- Slušaj, ovo ti je poslednja molba, naredba je od predsednika opštine, gospodina Mite, da te privedemo u aps. Pustio si bivole u tuđe njive i uništio grdne useve ispod Morave, tukao seljake, zato, polazi odmah!

Znaš li da pogolema pijanica u donju Odžinku od tebe nema - govorili su. Nije tačno, pogolema, bre, u celu varoš nema - ljutio se.

Iako je Vilmoša moguće pratiti od pojave pismenosti i istorije, najupečatljivije njegove emanacije su od latinoameričke revolucije, kada počinje i opšta borba humanog dela sveta protiv ovog tipa...

Uz opasnost, a ona nije mala, da budemo izloženi ukupnom spektru čaršijskih kazni, otkrićemo tajnu čuvanu čitav jedan vek. I nešto duže, jer je sve počelo kada je nestalo pusto tursko.

Kada je počelo da se sve menja, odjednom je Darko primetio da su svi naoružani, da se ne ustežu da pokazuju oružje na ulici, u kancelarijama, po kafanama.

Osim humanog stava i postupanja, gospođu Miletić, očigledno je, krasi i znatan pripovedački dar, mada je njena ambicija skromnija, ona želi samo da objavi priručnik za obolele.

Nosila je u sebi božje, jurodivo, starije komšije su joj otpozdravljale i žurno prolazile pored njenog dvorišta, bojeći se da ne odveže jezik, baci komad prljave krpe vezane u dva-tri čvora, neki crveni vuneni končić.