KNJIGE

Dva rukopisa je Aleksandar Simović (1967-1999) spremio do početka bombardovanja. Prozu i poeziju. I hteo je da to bude objavljeno istovremeno. Tako je i bilo, ali posthumno

Oženio se naprečac, iznenadio je i sebe i sebi bliske. Gotovo da niko odmah nije poverovao. Kada su se uverili, onda su predviđali i kratko trajanje braka. Pogrešili su. Izrodili su decu, borili se sa egzistencijom dvadesetak godina i došli do porodičnog pakla.

Ne da se inspektor starog kova. Vešto prikriva namere, dok ispija hladan špricer. Pola litre belog i sifon sode. Tako dva puta. Nije Kladiša neka mrga. Nizak jeste, ali ne i debeo, ali jede brate za dvojicu, a pije za trojicu.

Deset godina se borio sa ocem, a sada mu se činilo da prema njemu oseća iskrenu, čistu ljubav. I potpuno je normalno što je u braku sa crnkinjom. Sala je divna osoba, ona nije izmešteni očev erotski plen.

U osnovi te komisije je agitprop, odnosno širenje ideja i uticaj na mase, a u jednom trenutku Stefanović je domislio da bi najbolje bilo da dovede nekog poznatog pisca da nastupi u Prištini. Njegov izbor je bio Miroslav Krleža.

  Vlastela je dugo krila od cesara da već godinama imaju muke u okolini grada, da se dešavaju ubistva i pljačke, da su počinioci nepoznati. Skoro je prošla godina kada su cesara obavestili da su...

Saslušanje je bilo kao scenario za skrivenu kameru, samo što je predugo trajalo. Početno uživanje u apsurdu i njihovoj komičnoj zabludi, prelazilo je u nervozu, u nemoć.

Danas niko ne može da ospori da je Nevena oštetio iznenadni luksuz diplomatske porodice, toliko da je prihvatio islam, ali i toliko da islam nije njega prihvatio, pa se i po drugi put krstio u nekoj sirijskoj pravoslavnoj crkvi.

Sve više se napinjao da spozna obečašćenost i pohotu šatki. Pet godina ih je tako detaljno pročavao, svаkog letnjeg dana. Petoro dece, jedno drugom do ušiju, krasilo je kuću.

Kad je božje ide niz gušu kao podmazano. Nismo došli na pričest. Vodi računa, bata Taso, da ne nestane - odgovarali su i započinjali pesmu, staru vranjsku, mekamlijsku: “Na vino vadi nožovi, lele, a na rakiju pištolji, tugo…”