KOLUMNE

Kad se dobiju izbori, skoro pa apsolutna vlast, sedne se s druge strane stola i vide se stotine, hiljade, razjapljenih ajkulinih čeljusti, koje kidišu na bedne dve milijarde.

Šta preostaje političarima kada sa sebe stresu ono malo ideologije kojom su dosad baratali? Samo ljubav prema tuđim parama. To je ono čega se nikada neće odreći.

Naprednjaci upravljaju nekadašnjim vranjanskim gigantima na način viđen devedesetih, u vreme Dragomira Tomića i Slobodana Miloševića, a u takvim uslovima nema fer izbornog nadmetanja na lokalu.

Da li uskoro možemo da očekujemo stranački ivent u Simpu, Fondu PIO, RFZO, Načelstvu, NSZ, Tužilaštvu, Poreskoj upravi...

Kada izvesna životna manifestacija humanoidne forme u tiražnom dnevnom listu podseća da smo mi Srbi spasili porodicu Filipa Davida, zar nam on otvoreno ne zamera zbog toga?

Socijalisti nisu isti kao pre dvadeset godina. Daleko od toga da su savršeni, ali oni danas ne kradu na izborima, ne agituju po fabrikama, uvažavaju političke partnere i konkurente, normalno komuniciraju sa medijima i podnose kritiku. Malo li je?

Domaći žurnalizam je, generalno gledano, trenutno na nivou jednoćelijskog organizma, i to parazitskog, a priča o propadanju je duga, mračna i bolna.

U ovom trenutku samo bog otac zna kada će biti odigrana prva predstava u novoj zgradi, ali je zato gotovo sasvim izvesno da za enormno kašnjenje i poigravanje sa zdravljem ljudi niko neće trpeti posledice.

Daj bože da grešim, ali mi se čini da će uz ovakve medije, političku i ekonomsku elitu, ovaj grad zauvek ostati pamukarska kasaba, u kojoj nikada ništa osim jeftinog fircanja postojati neće.

Kad dođu izbori, neće oni njega, građanina samosvesnog, prevesti žednog preko vode: uzeće mito od svih koji nude, a glasaće za onoga ko je dao najviše