KOLUMNE

Političare ne interesuju zaposleni, nego birači, koji su za Geox varijante prilježno glasali i 2008, i 2012. i 2016. I ćao ragazzi.

Bojim se da ćemo svi znati gde je Alep! Već se neko vreme ne priča o migrantima iz Sirije (i ostalih rasturenih država na Levantu i šire), talas je uminuo, ali pripreme koje sprovodi naša država su i te kako intenzivne.

Gari više ne živi u Prištini, izbačen je iz kuće, onda je i kuća u Aktašu izgorela. Sada živi u Nišu i često ide u Gračanicu. On veli da obilazi familiju i usput „nosi“ ono što je ljudima tamo potrebno a ne mogu da kupe.

Štednja je kad Al Di Meoli platiš nastup sa dva prateća muzičara. Finansiranje tezge Pepiju, ma koliko da košta, zove se bacanje para.

U danima kada granica za odlazak u penziju ide prema magičnoj cifri od 70 godina, neko se dosetio da najvitalniji deo stanovništva, zdrave i prave sportiste, penzioniše u 40. godini života!

Ne brinite, državi niko dužan ostao nije. Na svaki sledeći račun (o da, biće ih još kol'ko hoćete) moći ćete da se žalite tek početkom 2020.

Jesu li taze gradski oci znali za podatak da država Srbija, iz našeg grada, svake godine iznese preko 22 milijarde dinara?

Usklik "daj, daj, daj..." će vam odzvanjati u ušima dok god sedite u toj fotelji, dok god vas šofer vozi službenim automobilom, dok god vam se smeškaju i donose kafu.

Kad se dobiju izbori, skoro pa apsolutna vlast, sedne se s druge strane stola i vide se stotine, hiljade, razjapljenih ajkulinih čeljusti, koje kidišu na bedne dve milijarde.

Šta preostaje političarima kada sa sebe stresu ono malo ideologije kojom su dosad baratali? Samo ljubav prema tuđim parama. To je ono čega se nikada neće odreći.