Novo vreme donelo je i nove probleme, uglavnom finansijske prirode, pa se, nažalost, novinari sada sve manje bore za dobru priču, a sve više za golu egzistenciju. Uvek se oduševim kad pročitam ili pogledam nešto što se istinski može nazvati autorskim delom, a toga je malo za moj ukus


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Sudeći prema broju medija, reklo bi se da je u oblasti informisanja na lokalu sve u najboljem redu. Kako u Vranju postoji dvadesetak organizacija koje se na ovaj ili onaj način bave inforisanjem, utisak je da ovde postoji pluralizam mišljenja, da je tržište medijskih proizvoda živahno i raznovrsno, te da su građani Vranja informisani o svim pitanjima od javnog značaja.

Realnost je, međutim, sumorna. Novinari su, po raznim osnovama, podeljeni na podobne i nepodobne: na jednoj strani su oni koji uživaju sve privilegije koje proizilaze iz bliskosti sa vladajućom garniturom, a na drugoj oni koje bi politička vrhuška da satre.

Gde je u svemu tome najmlađi medij u Vranju, portal VOM (Vranjski onlajn magazin), osnovan sredinom ove godine od strane Centra za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost, a za koji povremeno piše i Jelena Stojković, novinarka Večernjih novosti?

Novinarstvo je rudarski posao

Pre razgovora na tu temu, sagovornicu sam pitao sam šta bi savetovala mladim novinarima – da odu iz Vranja ili da ostanu?

– Mislim da niko nema pravo da nikome govori šta da radi u svom životu. Smatram da ne treba ići. Možda sam previše subjektivna, jer mene je ovaj grad zagrlio kad sam došla u njega i volim ga. Volim njegove ulice, volim duh palanke i volim ljude koji žive u njemu. Perspektivni, mladi ljudi treba da se bore kao što smo se mi borili. Novinarstvo nije posao već dijagnoza i kao vrsta bolesti zavisnosti nema veze sa mestom prebivališta – kaže Jelena Stojković.

Kakvi su danas uslovi za rad medija i novinara u Vranju? Da li te sve strukture lokalne vlasti i sve stranke pozivaju na događaje? Da li dobijaš izjave od svih političara?

Novinarstvo je u srži rudarski posao. Uslovi za rad su bolji u tehničkom smislu, sada se recimo lakše istražuje nego pre dvadesetak godina kada sam ja počinjala da se bavim ovim poslom i kada je istraživanje podrazumevalo sate i sate provedene u biblioteci ili u „živim“ razgovorima sa ljudima. Sada je u tom smislu sve jednostavnije i dostupnije. Sa druge strane, novo vreme donelo je i nove probleme, uglavnom finansijske prirode, pa se, nažalost, novinari sada sve manje bore za dobru priču, a sve više za golu egzistenciju. Pozive još uvek dobijam od svih političkih opcija, a i političari se javljaju, nekako guramo uz povremene trzavice, nadam se na obostrano zadovoljstvo. Što se tiče pitanja o lokalnoj medijskoj sceni, odgovoriću kao konzument informacija. Nedostaje originalnost, uvek se oduševim kad pročitam ili pogledam nešto što se istinski može nazvati autorskim delom, a toga je malo za moj ukus.

Kako gledaš na činjenicu da su pojedini lokalni mediji u nemilosti vladajuće stranke, odnosno da lokalni funkcioneri dele novinare na podobne i nepodobne?

Degutantno je što se uopšte postavlja ovakvo pitanje, ali to je činjenica na koju ne treba da žmurimo. To ne govori o medijima već o lokalnim funkcionerima. No, jedan naš dragi kolega u penziji (ako je novinar ikada u penziji) je jednom prilikom rekao oni dolaze i odlaze, a mi ostajemo. Kada lokalni funkcioneri shvate da su njihovi birači naši čitaoci, gledaoci i slušaoci, te da imaju obavezu da njima, a ne nama, odgovore, onda će možda i biti onih koji ne odlaze.

Korupcija upakovana u svileni papir

Na teritoriji Vranja egzistira dvadesetak medija, a portal VOM je najmlađi. Šta očekuješ?

Ja sam inicirala osnivanje Centra za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost. Reč je o organizaciji koja je okupila mlade ljude, ne samo iz Vranja. Ideja nam je bila da svako u svojoj oblasti da doprinos kako bi neke stvari učinili boljim. Ponosni smo što za desetak meseci postojanja iza sebe imamo nekoliko izuzetnih humanitarnih akcija, a lično sam najponosnija što je Centar ustanovio novinarsku nagradu koja nosi ime naše pokojne koleginice Slađane Veljković, koja je ostavila neizbrisiv trag u lokalnom novinarstvu. VOM je portal koji je osnovan na skupštini udruženja, sa idejom da se te akcije koje organizujemo medijski plasiraju, da se čuje reč stručnjaka i informišu Vranjanci o nekim stvarima kojih nema u drugim medijima. Moja uloga u uređivačkoj politici je savetodavnog karaktera, a moja očekivanja su da taj medij opstane i izbori se za svoju publiku.

Jelena Stojković Vranje

(Foto: VOM)

Pre nekoliko godina uvedeno je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Šta misliš o toj vrsti pomoći medijima?

Projektno finansiranje je izgubilo svaki smisao. Ja na to ne gledam kao na „pomoć“. Ako neko ima projekat koji je u interesu građana, taj projekat i treba da se podrži novcima građana. Konkursi su ispolitizovani, mediji su se priklonili ideji da kada dobiju novce (građana, a ne političara), moraju da prate rad vladajuće većine i diskretno ignorišu opoziciju. Bila sam neko ko je bio zagovornik toga da novac građana nije privilegija samo određenih opšinskih medija, već da dobar projekat treba da bude podržan. Posle svega ne mogu a da se ne zapitam da li je ovo vid korupcije upakovane u svileni papir? Pretpostavljam da se provuče i po koji dobar projekat, kako bi se ispunilo osnovno načelo, ali ne mogu da se pomirim sa tim da se projektno sufinansiraju „jutarnji programi“.

Kulturni događaji su nedovoljno promovisani

Da li bi nešto promenila u sistemu državne pomoći medijima?

U tom sistemu bih promenila sistem. Članovi komisija bi najpre trebalo da se malo informišu o medijima kojima dodeljuju novac, kao i da se projekat kao takav ocenjuje, a ne da se tim novcima finansira postojanje medija. Anomalije svi primećujemo, ali one su u manjim sredinama poput ove naše vidljivije. Vlast bi trebalo da pomogne medijima tako što će dozvoliti da se pravilnik o sufinasiranju medija poštuje, a ne zloupotrebljava. Samo da se lepo definiše šta je javni interes, a onda projektno sufinansiranje sprovoditi isključivo vodeći se upravo javnim interesom.

Kako bi opisala kulturnu ponudu Vranja?

Kao zadovoljavajuću. Bezbroj puta sam čula rečenicu „U Vranju se ništa ne dešava“, a zatim sam bila svedok da kad se nešto desi publike nema. Vranje je grad koji ima Borine pozorišne dane, Svetski piano festival, Festival dokumentarnog filma, Festival pantomime, brojne književne večeri i vrlo kvalitetne umetničke izložbe… Verovatno sam izostavila nešto od brojnih događaja koji se mogu nazvati manifestacijama kulture. Možda je jedini hendikep taj što se kulturni događaji ne promovišu dovoljno.

Najlakše je na društvenim mrežama kritikovati nečiji rad

U vranjskoj “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture”. (…) Kreativnost često ne zahteva velike investicije, već dolazi do izražaja i u vremenu oskudice. Zbog toga, potpuno je realno očekivati da se kreativnost u Vranju može probuditi i uz relativno mala ulaganja.” Da li ovo može da zaživi u Vranju?

Naravno da može, šta više, mislim da već živi. Lokalne institucije treba da pomognu ustupanjem prostorija, galerija, sala za okupljanje i projekcije filmova, zatim mogu pomoći i na taj način što će stati uz ljude koji su voljni da dobru ideju realizuju. Mi iz Centra smo, recimo, uz veliku pomoć lokalnih institucija bez problema organizovali promociju knjige mlade pesnikinje Ane Ilić i opremanje bolničke biblioteke. Verujem da niko nije „gadljiv“ na dobru i kreativnu priču. Institucije da otvore svoja vrata, građani da se ne ustručavaju. Najlakše je na društvenim mrežama kritikovati nečiji rad. Ne osporavam postojanje kritike, ali neka iza nje stoje činjenice.

Kako bi omogućila najboljima da isplivaju na površinu?

I kultura se svela na projektno finansiranje. Ne poznajem situaciju dobro u toj sferi, ali za razliku od problema koje prate sufinansiranje medija, nisam čula da je neko imao primedbi na ovu oblast. Imam tu sreću da radim u medijima koje podržavaju priče koje govore o mladim i talentovanim umetnicima. Mlade umetnike treba promovisati, da se za njih čuje. Smatram da ne bi bilo loše da na nivou grada postoji fondacija koja bi finansijski pomagala mlade umetnike.

Problem je u neinformisanosti

Predsednica Vlade Ana Brnabić ove godine osnovala je Savet za kreativne industrije kao privredne grane koja bi trebalo da predstavlja veliku šansu za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Kakve rezultate očekuješ?

Želim da verujem da se neće sve svesti na inicijativu. Kreativna industrija je budućnost, nadam se ne daleka.

Na koji način lokalna kreativna industrija može da utiče na ekonomski razvoj Vranja?

Nisam sigurna da je Vranje spremno da isprati potrebe razvoja lokalne kreativne industrije, da bi ona mogla da utiče na ekonomski razvoj. Osnova problema stoji u neinformisanosti o sopstvenim potencijalima. Za kreativnu industriju (kao i za bilo koju drugu industrijsku granu) su potrebni ljudi, ali i oni koji će prepoznati postojanje i sposobnost tih ljudi.

Koji deo kreativne industrije na lokalu ima potencijale za otvaranje novih radnih mesta?

Možda povezivanje klasičnih umetničkih veština sa zanatskim. Oduševila me je mlada žena iz Vranja koja je došla na ideju da umetnička dela vranjskih slikara štampa uz njihovu dozvolu na upotrebnim predmetima – torbama, garderobi, šoljama za kafu, tabakerama. Cela priča nosi naziv „Ponesi umetnost“. Ako neko ne može da priušti sliku Vesne Marinković Stanković, a voli njen način stvaralaštva, može priuštiti tabakeru na kojoj je Vesnina slika. Svaki vid kreativne industrije može otvoriti potencijalno desetak radnih mesta, a svako novo radno mesto je premija u današnjem vremenu.

BIOGRAFIJA

Jelena Stojković se novinarstvom bavi od 17. godine. Počela je na radiju u rodnom Gnjilanu, a kao srednjoškolka je radila i strane za mlade u nedeljniku „Izvornik“.

Radila je na TV Fokus, u nedeljniku „Slobodna reč“, u dnevnim listovima Press, Alo, Pravda i na portalima Južne vesti i JuGmedia.

Šest godina unazad je novinar u Večernjim novostima.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.