Kultura na lokalu je devastirana, sistem ne funkcioniše, sve se svodi na upornost pojedinaca. Potrebni su veliki rezovi i drastične promene da bi se postavile na zdrave noge institucije koje će prepoznati i podržati kreativne ljude. Ovakva lokalna samouprava nema kapacitete za bilo kakvu promenu


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Vranje, naročito kod onih koji ne žive ovde, izaziva specifične asocijacije. Ovaj grad je odavno sinonim za igru i pesmu, sevdah i karasevdah, Boru i njegove književne junake… Marketinški stručnjaci bi rekli da je Vranje već sada brend, stvoren tokom burne istorije.

Pitanje je, međutim, kako se odnosimo prema onome što su nam ostavili preci? Umemo li da iskoristimo bogato kulturno nasleđe, koje je uvek i svuda temelj za stvaranje nečeg novog, kreativnog?

Arhitektonsko nasleđe je uništeno

Iva Laković, viši kustos etnolog Narodnog muzeja, na početku razgovora navodi da Vranje svakako ima svoje specifičnosti i etnološke karakteristike, što ga čini posebnim, različitim od ostalih gradova, a što je uslovljeno njegovom istorijom, geografskim položajem i uticajima koji su dolazili sa različitih strana i od različitih susednih naroda.

– To je uslovilo formiranje posebnog identiteta, tj. duha koji je vrlo izražen. Mislim pre svega na jezik, odnosno vranjski dijalekt, zatim muziku (vranjsku gradsku pesmu, trube), narodne igre, narodne nošnje, mentalitet, pa do specifičnosti domaće kuhinje – kaže Iva Laković.

Postoji li razlika između onoga što je Vranje nekada bilo i onoga što je danas? Kad neko pomene onu čuvenu Borinu sentencu “staro, staro mi dajte”, šta pomislite?

Razlika postoji, pre svega u izgledu, jer je tradicionalno arhitektonsko nasleđe starog Vranja uništeno, a grad je zatrpan građevinama koje nemaju svoju dušu, lik, red i smisao. Nikle su neke nove, skorojevićke, nefunkcionalne i nikad završene kuće. Taj nedostatak reda i vrednosti odnosi se i na sve sfere života. A “staro, staro mi dajte” mi liči na vapaj, nemogućnost ili teškoću prihvatanja svakodnevnice i problema sa kojima se suočavamo u svom zrelijem dobu. Ne nikako na staro, pusto tursko.

Šta biste gostima iz inostranstva pokazali u Vranju?

Pa, iskreno ne znam. Bila sam u takvoj prilici i vodila sam ih u Borinu kuću, Muzej, Haremluk, crkvu Svetog Nikole, na Pržar, u restoran sa tradicionalnom kuhinjom, manastir Prohor Pčinjski, na Vlasinu. Danas ne bih mogla da ih odvedem u Muzej, pošto ne radi, a i Haremluk nije kao što je bio nekad.

Iva Laković Narodni muzej Vranje

Nema kulture bez kulturnog nasleđa: Iva Laković

Naš odnos prema istoriji, kulturi i tradiciji je tragičan

Kakvo je mesto istorijskog nasleđa u kulturološkom obrascu jednog grada?

Nema naroda ni kulture bez tradicije i kulturnog nasleđa, koje predstavlja skup materijalnih i nematerijalnih vrednosti, duhovnih i tehničkih dostignuća i saznanja, vrednosti i načina mišljenja. To se može odnositi i na manju zajednicu, kao što je jedan grad. To je priča o identitetu, tj. o onome što nekoga čini specifičnim, posebnim i različitim od drugih. Zato je ono i važno i neophodno ga je čuvati.

Da li umemo da sačuvamo to nasleđe, da ga prikažemo, da na njemu gradimo nove vrednosti?

Naš odnos prema istoriji, kulturi i tradiciji je tragičan. Mislim da imamo krizu identiteta. Možda za to ima i nekog racionalnog objašnjenja, jer se nalazimo na užasno trusnom području gde smo stalno pod nekim pritiskom, gde su se dešavali veliki politički preokreti i rezovi, gde se razvio jedan specifičan identitet, gde je tradicija često i zabranjivana, potiskivana, nekad smatrana i nazadnom, pa onda i nemamo pravi odnos prema njoj.

Šta je sa vranjskim institucijama kulture?

Najveći problem institucija kulture je nestručno vođenje, partijsko zapošljavanje i negativna selekcija. Ako stavite prave, stručne ljude na pravo mesto situacija se iz korena menja. Znam par pozitivnih primera.

Projektno finansiranje na lokalu promoviše amaterizam

Predsednica Vlade Ana Brnabić ove godine osnovala je Savet za kreativne industrije kao privredne grane koja bi trebalo da predstavlja veliku šansu za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Kako ste to razumeli?

Iskreno, nisam ni čula za to, pa tako i ne znam šta je mislila i šta podrazumeva pod tim.

U vranjskoj “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture”. (…) Potrebno je kroz različite aktivnosti podstaći ljude da ispolje svoju kreativnost, dati im priliku da razviju svoje ideje, da ih pokažu drugima i da ih razmenjuju.” Šta bi trebalo da urade gradske instutucije?

Bojim se da će i ova strategija ostati mrtvo slovo na papiru. I ranije su pisane, a nije mi poznato da je urađeno nešto. Lokalne vlasti bi mogle za početak da završe izgradnju pozorišta, a potrebno je da se završi i rekonstrukcija Muzeja i da se uradi nova stalna postavka, takođe i u Borinoj kući.

Spolja gledano, reklo bi se da su danas pravila finansiranja kulture i umetničkog stvaralaštva ustrojena do detalja. Stalno se raspisuju neki javni pozivi, konkursi… Kakva su vaša iskustva?

Veoma loša, pogotovo na lokalu. Sredstva se dobijaju ako poznajete nekog, po partijskoj pripadnosti. Mislim da je ovako projektno finansiranje dovelo do deprofesionalizacije i promocije amaterizma u svim oblastima. Svako može da radi sve. Svima daju simbolične sume, ne znam po kojim kriterijima, komisije za dodelu su nekompetentne…

Kod ministarstva je, čini mi se, malo drugačija situacija, bar što se tiče mog iskustva. Konkursi su konkretniji i dobijate sumu koju ste tražili, a ako dobijete pare stvarno možete da uradite to što ste zamislili. Tamo prolaze dobri projekti, značajni za institucije i za kulturu uopšte.

U institucijama je previše zaposlenih, a manjak stručnih

Da ste vlast, šta biste promenili u sistemu finansiranja kulture? Kako da kretivni isplivaju na površinu?

Kao prvo, potrebno je više para za kulturu. Kao drugo, potrebno je imati svest o tome šta je kultura, razlikovati je od estrade. Neophodno je oporaviti institucije i postaviti ih na zdrave noge, očistiti od štetnih neprofesionalaca. U zdravoj atmosferi i kreativni pojedinci će naići na razumevanje i doći do izražaja. Pošto toga, trenutno, nema na vidiku, sumnjam da može išta da se uradi.

Kojim oblastima kulture i stvaralaštva bi lokalna samouprava trebalo da posveti više pažnje?

Kultura na lokalu je devastirana, institucije ne funkcionišu, stručne ljude niko ne pita ništa, niti mogu da se zaposle. U svim institucijama je previše zaposlenih, a manjak stručnih. Sistem ne funkcioniše, sve se svodi na upornost i kreativnost pojedinaca. U ovom trenutku ne vidim kapacitete za oporavak. Potrebni su veliki rezovi i drastične promene da bi se postavile na zdrave noge institucije koje će prepoznati i podržati kreativne ljude. Ovakva lokalna samouprava nema kapacitete za bilo kakvu promenu.

BIOGRAFIJA

Iva Laković je završila Filozofski fakultet u Beogradu, grupa za etnologiju. Zaposlena u Narodnom muzeju u Vranju kao viši kustos etnolog.

Objavila je više radova u Vranjskom glasniku, učestvovala u mnogim terenskim istraživanjima u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša i Beograda.

Autor je 15-ak izložbi u Narodnom muzeju u Vranju i u drugim gradovima u Srbiji, mnogih radionica i projekata u Narodnom muzeju, a bila je i stručni konsultant prilikom izrade brojnih dokumentarnih filmova (Gorešnjak, Magične ruke, Trifun bombaš, Lela Vranjanka, Car, Vilbal…)

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.