Na Beograskom koncertu 20. juna ove godine, baš kao i na onom novembra 2006, Howe Gelb je nastupio potpuno sam. Nerazmetljivo, lagano preludirajući više na klaviru nego na gitari.


Piše: Nebojša Cvetković


 

Na turneji povodom promocije svog aktuelnog solo ostvarenja “Future standars” Howe Gelb je 20. juna održao koncert u Beogradskom Domu omladine. Magija jedinstvenog autorstva čiju su impresivnu abecedu Arizonske drhtavice pohađali mnogi rokenrol pravovernici privukla je ljubitelje lika i dela ovog šamana američke alter scene na istinsko hodočašće.

Howe Gelb – muzika koja razoružava

Oprobavši se u različitim žanrovima od psihodeličnog alter-kantri roka, ciganske gitarističke muzike, preko gospela pa do ritma i bluza, svojom preko 30 godina dugom karijerom ovekovečenom sa 50-ak albuma realizovanim što kroz matični bend “Giant Sand”, što kroz of projekte tipa” The Band of Blacky Ranchette”, ”OP8”, kao i solo karijerom, Howe Gelb je izrastao u vanvremensku pojavu, instituciju samu za sebe.

Prošlogodišnje ostvarenje “Future standards” je sniman na tri lokacije – u Amsterdamu, Njujorku i Tusonu. Začarani Gelbov lavirint u kojem prošlost odzvanja zvucima budućnosti u trenutku kada se geografski meridijani preklapaju u istoj tački sa sadašnjim trenutkom, gde nije više bitno da li pustinjski pesak Arizone prekriva Tuson, Amsterdam, Njujork, Španiju ili Srbiju.

“Future standars” i atmosferom i tekstualno najbliži je Gelbovom of projektu “OP 8” – “Sluch” sa Lisom Germanom na vokalu koji neodoljivo podseća na sneno melodični gostujući vokal Lonna Kelley na “Budućim standardima”. Rezultat je muzika koja razoružava i prikiva Vas za Vaše Ja. Ono Ja koje miriše na život, na suštinu, na ljubav.

Da trenutak traje večno

Na Beograskom koncertu 20. juna, baš kao i na onom novembra 2006, Howe Gelb je nastupio potpuno sam. Nerazmetljivo, lagano preludirajući više na klaviru nego na gitari svoju džeziranu kasno večernju verziju kosmičkog bluza, pospanim glasom čije reči klize poput dobrog vina niz grlo, Gelb na samo njemu svojstven način patini nostalgične zvuke moderne muzike, baš kao i Vudi Alen umetnost uopšte u svom remek delu “Ponoć u Parizu”.

I dok se Gil, glavni junak pomenutog filma, nakon posleponoćnog otkucaja sata bajkovito druži sa svojim herojima Ernestom Hemingvejom, Salvadorom Dalijem, Pablom Pikasom, Luisom Bunjuelom, Polom Gogenom, ne želeći da se ikada vrati u stvaran svet, tako smo i mi te arizonsko vrele večeri, zahvaljujući Gelbovoj čaroliji imali prilike da čavrljamo sa Bobom Dilanom, Lu Ridom, Frenkom Sinatrom, Ninom Simon, Bili Holidej, sa istom željom kao i Gil – da taj trenutak traje večno.

Howe Gelb je kalibar Boba Dilana, Nil Janga i Leonarda Koena. Autentični rokenrol heroj. Moj heroj, napisao je na svom fb profilu posle Gelbovog koncerta Vlada Marinović, lider grupe On Tour. I moj, jedino je što na to mogu da dodam.

Jedan od onih koncerata posle kojih danima nemate nikakvu potrebu da pričate.