Izveštaji pokazuju da je austrijska agentura pratila Todora Dimitrijevića, što se i potvrdilo „u jednom gradiću u Ohaju“. Profesor Đorđe Tasić navodi da se princip „in effigie“ ni polovinom 19. veka nije završavao simboličnim vešanjem odsutnog osuđenika, već je naglašavano da je on „brisan iz spiska živih“, što je bio prilično otvoreni poziv da mu oduzme život ko je god u prilici


Piše: Zoran S. Nikolić


Pored toga što je knjiga „Propast Austrije i vaskrs Jugoslavije“ izazvala bes u Beču, ona je bila, iz austro-ugarskog ugla, i dokaz otvorenog neprijateljstva Kraljevine Srbije prema Austro-Ugarskoj. Bečka diplomatija je od početka 1914. godine pa sve do atentata u Sarajevu ponavljala ime Todora Dimitrijevića i njegovu publikaciju u svojim notama i nastojala da pokaže da neprijateljstvo potiče sa srpske strane.

Za Srbiju je Todor Dimitrijević američki državljanin

Srpska vlada, sa druge strane, nije previše obraćala pažnju sve do ubistva prestolonaslednika i ulitimatuma, kao uvoda u novi rat, treći zaredom, koji joj je uputila jedna od najvećih tadašnjih vojnih sila. Za Srbiju je Todor Dimitrijević američki državljanin i ona, što i jeste istina, nije imala uticaja na njega. Da se neko dosetio da pomene i da je autor proteran pre koju godinu iz Beograda, pravdanje bi bilo razložnije, mada ne, verovatno, i efektnije.

Bečka propaganda iz 1914.

Važni događaji posle istorijskog atentata su se ubrzali i više nije bilo vremena za vraćanje na početak godine, ali je karakteristično da ni savremeni srpski istoričari, prilikom nedavnog obeležavanja sto godina od Prvog svetskog rata i svih važnih datuma i zbivanja u njemu, nisu nijednom, pa makar kao obični kuriozitet, pomenuli eksplicitno javno predviđanje rata između Srbije i Austro-Ugarske i njegovog ishoda u knjižici “Propast Austrije”, iako je o tome bilo često reči u domaćoj i stranoj štampi sve do početka narednog svetskog rata. Pisali su o tome u tom periodu i istoričari uglavnom u komentarima diplomatske dokumentacije koja je publikovana u Francuskoj, Engleskoj i Nemačkoj. Od domaćih naučnika podatke o knjižici Todora Dimitrijevića daje prof. dr Đorđe Tasić.

Princip „in effigie“

Prof. dr Đorđe Tasić

“Pre Velikog rata on svojim dopisima u amerikanskim dnevnicima i svojim mnogobrojnim predavanjima obaveštava amerikansku i svetsku publiku o našim odnosima sa Austrijom. Na šest meseci pre rata napisao je i brošuru Propast Austrije i vaskrs Jugoslavije, koja se spominje u austrijskim notama velikim silama o uzrocima rata”, piše u časopisu “Misao” 1931. godine univerzitetski profesor prava Đorđe Tasić. Navodi i da se Todor Dimitrijević pominje u francuskoj Žutoj knjizi, zbirci diplomatskog materijala o Prvom svetskom ratu.

Novine „Revista de Somana“, iz Rio de Ženeira, na portugalskom, 1918. godine pišu da je Todor Dimitrijević „neobična revolucionarna ličnost“ i da je „pokrenuo revolucionarnu propagandu protiv Austrije, zbog čega je pomenut kao jedan od uzroka rata i osuđen na smrt kao saučesnik u zaveri protiv austrijske vladavine“.

Ubrzo po objavljivanju i po proširenju vesti o knjizi, Vojni sud u Gracu organizuje suđenje Dimitrijeviću po latinskom principu „in effigie“, što je značilo da se sudi u odsustvu optuženog. Presuda je glasila – smrt vešanjem, a princip „in effigie“ podrazumevao je da se optuženi od trenutka izricanja presude smatra mrtvim i da svako ima pravo da mu oduzme život. Inače, učestalost ovog principa je zabeležena tokom revolucije 1848. i 1849. godine i on do 1914, do suđenja u Gracu, nije primenjivan. Umesto okrivljenog, simbolično je obešena slika Todora Dimitrijevića, informiše nas profesor Tasić.

Ideja o Jugoslaviji

Jedan iscrpni diplomatski dopis, koji je 25. jula 1914. godine, i koji je pod rednim brojem 19 u „Austro-ugarskoj crvenoj knjizi“, iz Beča grof Leopold fon Bertold, ministar inostranih poslova, uputio ambasadorima u Parizu, Londonu, Carigradu, Berlinu, Rimu i Petrogradu, unosi izvesnu zabunu pominjanjem knjige pod naslovom „Natrag na stara ognjišta vaša“. Nejasno je da li je to knjiga „Propast Austrije“, na engleskom, ili potpuno nova, i to na srpskom, sudeći po citiranom naslovu na srpskom jeziku. Ipak, najverovatije je u pitanju ista knjiga, jer je Todor Dimitrijević i kasnije knjige objavljivao u više izdanje, često menjajući naslove i dopunjujući tekst.

Grof Leopold fon Bertold

Može se pretpostaviti da je „Propast Austrije“ i na maternjem, sa izmenjenim naslovom, i to onda kada je video kolika je zainteresovanst iseljenika, mada nema potvrde o srpskom tekstu u drugim izvorima. U svakom slučaju, knjiga je imala više izdanja na engleskom jeziku. Početno je objavljeno u Čikagu, a naredna su u gradovima u kojima bi bio rasprodat tiraž odmah predavana štamparijama. Sledeća izdanja imaju prošireni naslov – „Propast Austrije i vaskrs Jugoslavije“. Drugi deo sintagme iz naslova dopuna je predviđanja iz prvog dela. Dimitrijević ovde izjednačava ideju o Jugoslaviji i sam nastanak buduće zemlje. Jugoslavijom on “preti” Austriji, ali je Jugoslavija i lična želja – podstaknuta kontaktima sa pripadnicima ostalih balkanskih naroda koje je kao iseljenike sretao u svom kratkom boravku u Americi.

Zemlja koje uskoro neće biti

Iz sadržaja knjige nekoliko delova je diplomatija citirala kao „neobuzdani napad na Njegovo Carsko i Kraljevsko Apostolsko Veličanstvo“, pa i onaj kada se Dimitrijević obraća slovenskim podanicima Carstva i apeluje da napuste Austro-Ugarsku, jer je to „zemlja koje uskoro neće biti“. Odlazak svih Srba i ostalih Južnoslovena iz Austro-Ugarske za Dimitrijevića će biti „njihovo izbavljenje“.

Pomenuti grof Leopold fon Bertold najavljuje i da bavljenje Todorom Dimitrijevićem neće biti završeno smrtnom presudom i simboličnim vešanjem slike u Gracu: „Brošura Srbina Todora Dimitrijevića, štampana u Čikagu (…) pokazuje činjenicu da je propaganda koja se u Americi iz Srbije sprovodila nekontrolisano i koja se iz Srbije odvijala na teritoriji Monarhije radila paralelno, i zato je neophodno da on bude stvarno kažnjen“.

Pokušaj atentata u Ohaju

Propaganda iz Beča 1914.

U jednom tekstu povodom dvadeset godina od početka Prvog svetskog rata u „Pravdi“, Đorđe Tasić se bavi „Hadži-Todorovim proročanstvom“ (1934. godine Dimitrijević je već nosio u imenu svoj hadžiluk), odnosno predviđanjem na osnovu međunarodnih političkih kretanja i raspoloženja u narodu. Tom prilikom pominje izveštaje, objavljene u francuskoj „Žutoj knjizi“, iz nemačkih konzulata o promocijama „Propasti Austrije“ po američkim gradovima, kao što je, na primer, ona u Bostonu, na kojoj je „prisustvovao veliki broj Srba“. Ti izveštaji pokazuju da je austrijska agentura pratila Todora Dimitrijevića, što se i potvrdilo „u jednom gradiću u Ohaju“. Profesor Tasić navodi da se princip „in effigie“ ni polovinom 19. veka nije završavao simboličnim vešanjem odsutnog osuđenika, već je naglašavano da je on „brisan iz spiska živih“, što je bio prilično otvoreni poziv da mu oduzme život ko je god u prilici.

„U masi ljudi primetio sam dvojicu i odmah sam znao ko su… Jedan je stalno držao ruku u džepu kaputa, uspeo sam da mu priđem i da ga zgrabim za ruku pre nego je izvukao revolver iz džepa“, govori Dimitrijević čileanskom novinaru Arturu Alesandru 1919. godine u Santjago de Čileu, za novine „El Diario“.

Dobrovoljac na Istočnom frontu

Poslednje godine svog života Dimitrijević je bio epistolarno veoma aktivan i u pismu Vladimiru Stepakovu, ambasadoru Sovjetskog Saveza u našoj zemlji, piše o svojim iskustvima u Rusiji i o onome što je prethodilo odlasku na rusko-nemački front: „Po privremenom ozdravljenju, nastavio sam borbu pišući i govoreći o uzrocima Prvog svetskog rata, za koji me je Austro-Ugarska nabedila u svojim notama velikim silama (i u celom svetu) da sam ja tobožnji uzrok, jer sam napisao 1913. godine delo ‘Propast Austrije’, u kojem sam naveo da će posle rata svi Sloveni biti slobodni, a što je Austro-Ugarska u notama stavljala pod znak navoda. Ali, moje ideje su ipak ostvarene.“

Pokušaj ubistva Todora Dimitrijevića, koji se desio se u državi Ohajo, u gradu Kolambusu, samo oko mesec dana pre početka rata, nije zaustavio dalje predstavljanje knjige. Naprotiv. Knjiga je neprestano doštampavana i predstavljena je gotovo u svim severnoameričkim gradovima u kojima je bilo Srba. Ukupni tiraž je teško odrediti, ali je on svakako bio visok.

Čileanske novine El Diario

Avanturistički šarm životnog puta Todora Dimitrijevića upotpunjuje i odluka Mihajla Pupina da ga pošalje na front. To on ovako saopštava u pomenutom pismu sovjetskom ambasadoru Stepakovu, prethodno napomenuvši da je i sam imao udela u nastanku Sovjetskog Saveza, „perom i oružjem“: „…nadživevši austro-ugarska vešala, jer sam u doba objave Prvog svetskog rata bio u Americi kao pitomac čuvenog profesora i rusofila Mihajla Pupina. Od njega sam kao srpskog konzula dobio novac i pasoš, da budem dobrovoljac u Rusiji… Dospeo sam na rusko bojište 1915. godine, gde sam ranjen u levu nogu i desnu ruku.“

Među boljševicima

Boravak na frontu produbio je antimilitarističke stavove Todora Dimitrijevića, koje je počeo da gradi još kao srednjoškolac, tokom komitsko-četničkog delovanja u južnoj Srbiji. Na frontu se sreo sa niskim moralom ruske vojske, što je u potpunosti prekinulo i njegove ratničke ideale, onolike kolike je mogao da gaji. Iako je ranjavanje ostavilo trajne posledice, ono ga je ipak udaljilo od oružja i vratilo tamo gde je mogao da radi punim kapacitetom.

Od rana se oporavljao u Petrogradu, rešen da se ne vraća u rovove, i tamo je ubrzo stekao poznanike među boljševicima i počinje da radi u okvirima koje je njihova revolucionarna ideja nametala. Njegov bunt se uklopio, njegova rečitost je plenila. Na ruskom piše knjigu „Srbija“ i počinje rasturanje, ali ga carske vlasti uočavaju kao opasnog boljševika, hapse ga i proteruju iz Rusije u Finsku. Opet dobar deo puta prelazi pešice, samo ovaj put sa bolovima u ranjenoj nozi. Cilj mu je bio da stigne do mesta odakle bi mogao brodom da ode u Englesku. U Londonu se našao u materijalnim problemima. Počinje da piše knjigu na engleskom. Opet o Srbiji.

(Nastavlja se)

Grad Vranje logo

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Hadži-Todor Dimitrijević, 130 godina od rođenja genija javnog kritičkog mišljenja”, koji se realizuje uz podršku Grada Vranja.