Sa svojim domaćinima u prestonici Perua nije se slagao zbog teze kojom oni pripisuju Čileu ulogu analognu Austro-Ugarskoj, dok se njima nije nimalo dopala strana koju Dimitrijević bira. Smatrao je da je pravda na strani Čilea, ali njegovo iznošenje argumentacije prekinuto je uzvicima i galamom. Tih dana nije bilo zahvalno u Peruu da se u govoru i nasluti pročileanska pozicija


Piše: Zoran S. Nikolić


Na jednom skupu u Limi, na kojem je Dimitrijević govorio o Srbiji, Austriji, ratu i prodavao svoje knjige u korist ranjenih i bolesnih, razvila se živa polemika o tada aktuelnom južnoameričkom graničnom sporu između Perua, Bolivije i Čilea. Učesnici u polemici listom su bili nastrojeni protiv čileanskih interesa i vatreno su govorili protiv te države.

Postepeno uvlačeći u temu u početku nezainteresovanog Srbina, počeli su da iznose principe s kojima se on nije slagao.

Izučavanje pomorskog prava

Pozicije Todora Dimitrijevića bile su antiratne. Na predavanjima je govorio o tome kako je Srbija napadnuta, kako je doživela rušilačku agresiju i kako je neophodno da se, ipak, oružjem suprotstavi oružju. Sa svojim domaćinima u prestonici Perua nije se slagao zbog teze kojom oni pripisuju Čileu ulogu analognu Austro-Ugarskoj, dok se njima nije nimalo dopala strana koju Dimitrijević bira. Smatrao je da je pravda na strani Čilea, ali njegovo iznošenje argumentacije prekinuto je uzvicima i galamom. Tih dana nije bilo zahvalno u Peruu da se u govoru i nasluti pročileanska pozicija.

Po povratku u Santjago, iako je imao drukčije planove, ranije zacrtane, u Limi započeta tema sve se više nametala. On je, inače, neprekidno tokom boravka u Južnoj Americi izučavao istoriju i kulturu zemalja koje je posećivao, pa mu se učinilo da može ozbiljnije da se posveti aktulnim međudržavnim odnosima. Posvetio se odmah izučavanju pomorskog prava i teorijski razradio plan, uzimajući u obzir dužinu čileanske obale, dostupne primere iz čitavog sveta u sličnim okolnostima. Plan kojim je predlagao kako da se Čile i Peru, trajno razgraniče nije odmah ozbiljno razmatran.

Todor Dimitrijević ne odustaje

Iako u visokim krugovima u Santjagu nije u početku ozbiljno prihvaćen, najviše zbog toga što je novopridošlica, ali zbog toga što se pripadnicima tih krugova činilo da ima i sumnjive političke ambicije, Todor Dimitrijević ne odustaje. O temi piše u novinama, uspeva da organizuje i javne tribine, istovremeno radeći na knjizi “Las dos Razas, la Chilena y la Peruana”.

Po izlasku iz štampe prvog izdanja, na promociji u Vina del Maru, najzad je jedan od čileanskih uglednika priznao da je razmišljanje Todora Dimitrijevića veoma ozbiljno i da se njegovi stavovi ne mogu zanemariti, ocenjujući da je autor “neutralan, ali ne i indolentan”. Knjiga je postala posebno važna zbog toga što se u njoj navode citati preko sto stranih autora, u kojima oni “saopštavaju svoje iskustvo i mišljenje od dva naroda, po brojčanom stanju gotovo istih, ali čija su priroda, kultura i civilizacija potpuno suprotne”, kako se navodu u uvodnom poglavlju.

Poziv zainteresovanima da mu se supotstave

Knjiga je ubrzo doživela značajan uspeh i predstavljana je širom Čilea i Latinske Amerike, sve do Meksiko Sitija. Todor Dimitrijević je u novinama najavljivao promocije, a u tim najavama je i pozivao zainteresovane da mu se supotstave, da javno ukrste argumentaciju: “U isto vreme stavljam do znanja da sam spreman da prihvatim poziv bilo kog nadležnog Peruanca, ili prijatelja peruanske stvari, na kontraargumentacionu konferenciju, u neutralnom gradu i na jeziku protivnika”. (Inače, na tim proputovanjima je redovno doštampavao i svoje druge knjige, kao što je slučaj sa izdanjem u Sao Paolu – “Bulgarian Barbarism and Fierce Ferdinand” 1919. godine).

Ovako viteški intoniran izazov svima sa suprotnim stavovima ukazuje na to sa koliko samopouzdanja i povišene temeperature je, iako dobrovoljno, Todor Dimitrijević učestvovao u međudržavnoj kampanji dveju geografski i kulturološki udaljenih zemlja. Ta energija je zavarala i jednog savremenog, po dosutpnim podacima, ozbiljnog naučnika, univerziteskog profesora, doktora istorijskih nauka – Vilijama E. Skubana (1956), koji u svojoj studiji iz 2007. godine, a u izdanju Univerziteta iz Nju Meksika, piše da je “Todor Dimitrijević, emigrant iz Srbije koji je čileansku naciju prihvatio kao svoju”, te da je on “on odličan primer nakalemljenog naseljenika”.

Kritika

Profesor Skuban u knjizi “Natinalism and Identity od the Peruvian-Chilean Frontier” polemiše sa Dimitrijevićem, s pravom se, iz perspektive aktuelnih pravila političke korektnosti, suprotstavlja nacionalističkim principima superiornosti:

Za Čile

(imitacija skromnog jagnjeta)

     Čile u slobodi

     Za svetim mirom žudi,

     Da prebrodi

     Nepravdu i naopake ćudi.

Negova mačeta

– To je opšte ljubavi znak.

Kome to zasmeta,

Zadaće udar opak.

     Nad nebeskim Andima,

     Na talasima mora,

     Svetlost nas obuzima,

     Čuje se zvuk čileanskog odgovora

     – Plotuni haubica,

      Kanonska krilatica.

Naše će zastave

Nositi čast i slobodu,

Naše ime i trag slave,

Istorijskom uinat periodu.

Zastava je iskupljenje,

Koračanje unapred,

Od besprekornog sunca zaslepljenje,

Ljubav što ukida nered.

Čitajte trobojne zrake,

Bizarna slova što daju,

Kanonsku trijadu za junake,

Čast na čelu crtaju,

Slobodu otadžbine kao zlatne trake.

     Ako nas pokrene tuđa želja zla,

     Čile ustaje, Čile ne okleva,

     Upija snagu vode i tla,

     Bori se i peva.

Zastava ljubavi naređuje:

Mir, pravda i pravičnost,

Kultura i bratstvo!

Čile pobeđuje!

     I drskost komšijska,

     Komplot, mržnja zmijska,

     Neće zaseniti čelo

     I herojstvo naroda tek dozrelo.

T. Dimitrijevich

(Prepevao: Zoran S. Nikolić)

Prof. dr Vilijam E. Skuban

“U sukobe i rasprave o superiornosti u Latinskoj Americi bili su uključeni svi nacionalistički elementi… On je u knjizi ‘Las dos Razas’ navodio iz različitih izvora strane pisce, publiciste i putnike koji svedoče o rasnoj superiornosti čileanskog naroda nad svojim inferiornim komšijama. Dimitrijević je često navodio delove iz radova Peruanca Klementea Palme kako bi podržao tvrdnje o čileanskoj superiornosti. Palma je u svojoj knjizi iz 1897. ‘El porvenir de las razas en el Peru’ opisao postojanje mnogih inferiornih grupa u Peruu, kao što su indijanska, crna i kineska rasa”.

Vilijam E. Skuban kritikuje Palminu zamisao da se u Peruu pribegne rešenju “koje je primenjeno u SAD”, odnosno “nasilnom istrebljenju beskorisne rase”, ali i napominje koliko su rasne teorije bile česte pre jednog veka.

Nagrada čileanske vlade

Zanimljivo je da se knjiga završava Dimitrijevićevom pesmom na španskom “A Chile”. Poznato je da je on voleo, čitao i često govorio stihove, i često ih koristio u razgovorima i citirao u pisanju, ali je ovo jedina njegova poznata autorska pesma.

Odmah posle prve, usledile su još dve Dimitrijevićeve knjige posvećene istom problemu, a za poslednju, “La Cuestion Pacifico, Chile, Peru y Bolivia, Las dos Razas”, autor je ovenčan nagradom čileanske vlade.

Novac od prodaje i nagrade predao je Crvenom krstu – da ga prosledi na Krf.

(Nastavlja se)

Grad Vranje logo

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Hadži-Todor Dimitrijević, 130 godina od rođenja genija javnog kritičkog mišljenja”, koji se realizuje uz podršku Grada Vranja.