S proleća 1929. Hadži-Todor Dimitrijević je ponovo obilazio SAD i držao predavanja. Na jednom od njih je, tokom marta u metodističkoj crkvi u Njuarku, država Njujork, naslovljenom – „The Superiority of Protestantism”, u završnom delu došlo je do rasprave sa jednim od gostiju koje je pozvao tamošnji pastor. Bio je to dr Jozef Slabej Rouček, sa Njujorškog univerziteta. Protiveći se iznetoj tezi da su širom sveta propale kolonije koje drže katoličke zemlje, posetilac je naveo primere Španije i Portugalije, a potom se rasplamsala debata koju nije bilo moguće okončati na mestu gde je započeta, te je dogovoreno da se nastavi u novinama „New York Daily“


Piše: Zoran S. Nikolić


O tome zašto je svom imenu Todor Dimitrijević dodao znak koji je obeležje jednog verskog čina postoji mišljenje, poteklo iz oponentskih krugova, da je to promišljeni, pokvarenjački marketinški trik, da nosilac hadžilučkog obeležja nije vernik, da je samo želeo da doda lažno uporište koje bi zavaralo i dalo težinu i serioznost njegovim postupcima, njegovom pisanju i njegovim vatrenim govorima.

Da li je Hadžija bio licemeran u raspravi o religiji?

Međutim, i oni koji su ga poznavali i koji su mu, u većoj ili manjoj meri, bili naklonjeni – takođe tvrde da nije ostavljao utisak da je religiozan. Opet, u njegovim tekstovima imamo česta pozivanja na biblijske motive, on ih često povezuje sa svojim temama, redovno kao analoške primere za zlo i dobro, za moral i nemoral, za hrabrost i kukavičluk, za istinu i laž.

Da li je hadžija Hadži-Todor Dimitrijević bio vernik? Ili je bio stvarno lažni vernik? Da li je Hadžija bio otpadnik od vere? Da li je Hadžija bio licemeran kada raspravlja o religiji?

Knjiga “Catholicism and Protestantism” (4. i 5. strana)

U knjigama koje su bliske religioznim temama (“Besednikov jezik”, “Ko je Nikolaj”, “Rat i biblija”, “Crkvena lica o Nikolaju”, “Primer katihete Trajkovića”) Hadži-Todor Dimitrijević se ne izjašnjava direktno o svojoj religioznosti, već nastupa sa superiornije pozicije, a isti je slučaj i sa njegovom u svetu najpoznatijom knjigom i najčešće citiranom – “Catholicism and Protestantism”. Dakle, on ne govori direktno – možda zato što je u to vreme, za razliku od vremena sadašnjeg, bilo neukusno govoriti o svojoj religioznosti, možda zato što je smatrao da se podrazumeva. Ali – šta? Da li to da je religiozan ili to da nije? Istina, u ovoj knjizi na engleskom on napominje da dolazi iz pravoslavnog miljea, ali to najpre kao dokaz svoje nepristrasnosti u razmatranju o temi.

Uticaj obrazovanja, nauke, umetnosti i nove kulture

Da bi se stekao bolji uvid u Dimitrijevićev odnos prema veri, treba imati na umu da je svoje prve utiske o svetu sticao u tradicionalnoj sredini, “tradicionalnijoj” nego što je bio ostatak ondašnje Srbije. Tačnije, odnosi i pravila u zajednici u kojoj se formirala njegova ličnost, kada je pretprošli prelazio u prošli vek, menjali su se sporije i bili su bliži prethodnim nego novim vremenima, ali je istovremeno upliv novog bio snažan i takav talas je najviše obuhvatio njegovu generaciju. U osnovi tog uticaja je bilo obrazovanje i jaka propaganda nauke, umetnosti i nove kulture.

Usvajajući takvo znanje, adolescenti su bili u povlašćenoj poziciji u odnosu na porodicu i starije, neškolovane ili nedoškolovane generacije. Crkva je tada bila udaljenija od države. Svoj uticaj je nametala iz pozicije potpune potčinjenosti monarhističkim režimima koji su upravljali Srbijom. Najilustrativniji primer je inicijativa kralja Aleksandra Obrenovića, uoči Majskog prevrata, da Skupština odluči o pravu žena da glasaju na izborima, koju su pre podnošenja podržali svi episkopi. Predlog nije prošao, ostalo je zabeleženo da je crkva, makar i pod pritiskom, podržala jedan civilizacijski pokušaj. Napredni i humanizmom obojeni društveni krugovi obnovili su inicijativu između dva svetska rata, ali tri decenije kasnije, kada je crkva učvrstila svoju moć, organizovano, agresivno i ponižavajuće je agitovala protiv ženskih prava.

S majkom Sofijom u Svetoj zemlji

O uticaju religije u sredini u kojoj je Todor Dimitrijević odrastao govore i godišnji izveštaji Gimnazije u Vranju u kojima se redovno veronauka navodi kao najnepopularniji predmet. Opet, u porodici je nešto drukčije. Njegova majka Sofija je veoma pobožna žena i on to više puta navodi tonom koji sugeriše da je veoma poštovao njenu religioznost.

Metodistička crkva u Njuarku

Indikativan je izbor reči kada pominje odlazak u Svetu zemlju. On, naime, redovno piše da je vodio majku, ne da je išao sa majkom ili da je majka išla sa njim, što navodi na zaključak da je ispunjavao njenu želju i da je bio pratilac. Da li je iskreno učestvovao u obredu pred jerusalimskim patrijarhom ili mu je pristupio kao teatralnom činu, o tome možemo nagađati. Tekstovi koje je posvetio tom putovanju tretiraju istoriju hrišćanstva i delom su putopisne prirode. Na brojnim promocijama više je, izgleda, govorio o predelima i ljudima, a ne o verskom iskustvu, bar sudeći prema novinskim izveštajima, kao što je, na primer, jedan o predstavljanju publikacije u Kumanovu s proleća 1931. godine. Inače, dve knjige je posvetio odlasku u Svetu zemlju.

„The Superiority of Protestantism”

Prva knjiga koju je potpisao kao hadžija ne odnosi se na hadžiluk, nego je to „Catholicism and Protestantism: A Debate between Hadji Theodoric Demetrius and Dr. Roucek” iz 1929. godine, sa objašnjenjem u fusnoti na 4. stranici: „Hadži je počasna titula koju je dao Njegova svetost patrijarh jerusalimski.“

S proleća 1929. Hadži-Todor Dimitrijević je ponovo obilazio SAD i držao predavanja. Na jednom od njih je, tokom marta u metodističkoj crkvi u Njuarku, država Njujork, naslovljenom – „The Superiority of Protestantism”, u završnom delu došlo je do rasprave sa jednim od gostiju koje je pozvao tamošnji pastor. Bio je to dr Jozef Slabej Rouček, sa Njujorškog univerziteta. Protiveći se iznetoj tezi da su širom sveta propale kolonije koje drže katoličke zemlje, posetilac je naveo primere Španije i Portugalije, a potom se rasplamsala debata koju nije bilo moguće okončati na mestu gde je započeta, te je dogovoreno da se nastavi u novinama „New York Daily“, čiji je izveštač i pratio predavanje. (U predgovoru saznajemo i da je Dimitrijević bio saradnik ovih novina).

Razmatrajući odgovore koje je Rouček dostavio novinama, Dimitrijević širi polemiku. On iznosi da su argumenti dr Roučeka iziskivali ozbiljno proučavanje, pa je, pošto svaka tvrdnja oponenta zahteva da se predstavi previše materijala u odgovoru, odlučio da uzvrati ne u nekoliko članaka, kako je prvotno nameravao, već u obimnoj knjizi.

Joseph Slabey Rouček – naučnik i univerzitetski profesor

Ovakvo obrazloženje ukazuje da je autor polemičke knjige procenio znatni intelektualni potencijal sagovornika. Iako tada tek mladi doktor društvenih nauka, Jozef Slabey Rouček (Joseph Slabey Rouček, 1902, Prag – 1984, Njujork) ostvariće uspešnu karijeru naučnika i profesora na više američkih, kanadskih i evropskih univerziteta, na katedrama za sociologiju i političke nauke, a jedno vreme, što se u biografiji iznosi kao kuriozitet, proveo je i u Adis Abebi, na dvoru etiopskog cara Hajla Selasija. Njegova bibliografija obuhvata 68 knjiga. Pored ostalih, ovaj sociolog i politikolog objavio je, desetak godina posle polemike sa Dimitrijevićem, i dve knjige koje se bave Jugoslavijom: „Razvoj sociologije u Jugoslaviji” i “Politika Balkana”, a zanimljivo je da je u knjizi “Moravska braća i američki protestantizam” (Čehoslovački nacionalni savet Amerike, Čikago, 1944) prihvatio mnoge stavove Hadži-Todora Dimitrijevića, što i sam napominje u fusnotama teksta.

Dr Joseph Slabey Rouček

Hadži-Todor Dimitrijević je obradi teme pristupio akribično, sveobuhvatno i neočekivano nadahnuto. Zadivljujući je obim literature koju je koristio u tako kratkom periodu i pored metodološkog ograničenja koje je sebi unapred zadao – da se ne poziva na literaturu za koju bi se iz katoličke crkve prigovorilo da je nastala u krugovima koji su protivnici katolicizma, već samo onih autora koje je ta crkva prihvatila. Zapravo je prilično očigledno da je već bio upoznat sa sadržajem knjiga na koje se poziva i kojima brani svoju teorijsku poziciju.

Oštroumlje, pamćenje i zdrav razum

U prikazu knjige u časopisu “Misao” Đorđe Tasić je zadivljen onim što je pročitao i, pored ostalog, kaže: “Dimitrijević je branio protestantsku tezu, tezu o naprednom duhu ove religije. U knjizi će čitalac naći izložen pregled važnih istorijskih događaja u svetlosti religijske borbe i uticaja religije na politiku. Takav način popularnog dijaloga i debate, u kome igra mnogo ulogu oštroumlje, pamćenje i zdrav razum, mogao bi privući i mnoge naše čitaoce i biti vrlo koristan za njihovo opšte obrazovanje, kad bi knjiga bila na našem jeziku. Ovako, ova knjiga zaslužuje da se ukaže na nju kao na jedno interesantno delo našeg zemljaka, postalo i napisano za stranu širu publiku, mnogobrojne amerikanske mase…”

Ovaj veliki i nekada uticajni intelektualac u Kraljevini Jugoslaviji i Evropi, pravnik najvišeg formata, osnivač Sociološkog društva Jugoslavije, jedan od profesora Beogradskog univerziteta čija su predavanja među najpopularnijima između dva svetska rata, danas zaboravljen, visoko mišljenje o autoru ovako formuliše: “Hadži-Todor Dimitrijević je čovek izvanredne životne energije. On je čovek koji je bez para u džepu (…) otišao u strani svet da tamo, menjajući razne države, provede valjda (do danas) dve decenije izdržavajući se od publicističkog rada i javnih predavanja. Za to treba izvanredna sposobnost učenja i prilagođavanja, brzog snalaženja, kao i istrajnosti, fizičke i moralne hrabrosti. Takav duh je više pionirski i osvajački, duh pobeđivanja životnih teškoća i uslova nego avanturistički…”

Zadivljujući dar

Jedan od kompetentnih savremenih čitalaca knjige jeste i univerzitetski profesor Zoran Dimić (1966). Ovaj filozof ovako sažima svoje utiske: “Hadži-Todor Dimitrijević ovde ispoljava neverovatnu veštinu u zasnivanju kritike i njenom usmeravanju na argumente dr Roučeka, odnosno, zasnivanju vlastite argumenatacije. Osim toga, on ovde takođe ispoljava izuzetno poznavanje suštine i istorije katoličanstva i protestantizma, odnosno, hrišćanske crkve u celini. Zadivljujuće je u kojoj meri Hadži-Todor poseduje dar za argumentovanu debatu i sa koliko akademske discipline se nepogrešivo usmerava na slaba mesta u argumentaciji dr Roučeka. Istovremeno, njegovi kontraargumenti su vrlo minuciozni i inventivni, što čitavoj ovoj debati daje neverovantu živost. To dodatno zadivljuje upravo stoga što je iz literature opštepoznato da su kroz istoriju debatovanja na ovu temu ovakve vrste debata, nažalost, bile vrlo suvoparne i dosadne. Hadži-Todorovo specifično životno iskustvo, naročito ta njegova neakademičnost, ali i njegova sposobnost da za svoju argumentaciju pronađe vrlo specifičan vektor i kontekst, učinili su da se ova debata čita sa uživanjem i strašću s kakvom se obično ne čitaju naučne rasprave već uzbudljiva beletristika”.

Američki san

Knjiga „Catholicism and Protestantism: A Debate between Hadji Theodoric Demetrius and Dr. Roucek” je Hadži-Todoru Dimitrijeviću donela više finansijske koristi nego ijedna druga. Američki san ga je pomilovao iako ga je odbacio ubrzo po prvom dolasku. Cena po primerku prvog izdanja iznosila je dva dolara. Teško je pretpostaviti u kom je tiražu objavljena i koliko puta je doštampavana, ali je izvesna srećna okolnost (ili planirana!) da se njena prodaja odvijala tokom predsedničke trke i da je paralaleno s njom rasprodavana još jedna Dimitrijevićeva publikacija na engleskom – “Huver ili Smit”. Možemo prilično pouzdano da pretpostavimo da je on svoju turneju planirao prema planu kampanje protestantskog kandidata.

Huver ili Smit (ilustracija iz američke štampe)

Nakon tog, poslednjeg boravka u Americi, Hadži-Todor Dimitrijević je mogao na sudu mirno da izjavljuje da je “imućnog imovnog stanja”, a suđenja će biti mnogo tokom naredne decenije. Od novca koji je zaradio u Americi on uoči Drugog svetskog rata kupuje dvosobni stan u centru Beograda i imanje na Banjici. Komunisti će mu potom sve oteti.

(Nastavlja se)

Grad Vranje logo

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Hadži-Todor Dimitrijević, 130 godina od rođenja genija javnog kritičkog mišljenja”, koji se realizuje uz podršku Grada Vranja.