Deca su najbolji učitelji drugoj deci i najviše ih motiviše kada vide kako vršnjak napreduje. El Sistema se izdvaja po grupnom radu koji omogućava uživanje. Roditelji decu upisuju u školu jer žele da budu solisti, da idu na takmičenja, da osvajaju neke nagrade. A neka nemaju nameru da se takmiče i zato često prestaju da vole muziku – kaže Marijana Milošević Simić, programska direktorka Music Art Project-a.


 

Kad porastem, biću trubač – bez mnogo premišljanja određuje svoju budućnost devetogodišnji Majča Šainović iz Binovca kraj Surdulice.

Njegovi drugari i komšije, Dragi (11), Rikardo (11) i Šaćir (12), takođe nemaju dileme o budućem pozivu. Svi oni žele da postanu profesionalni muzičari, a prvi korak u tom pravcu su već napravili: zahvaljujući El sistema Music Art Project-u, idu na časove trube u osnovnu školu “Vuk Karadžić” u Surdulici, gde ih jednom nedeljno dočekuje profesor Muzičke škole “Stevan Mokranjac” iz Vranja.

Orkestri i horovi nade

     Oni se edukuju u okviru programa koji se pod nazivom “Orkestri i horovi nade” sprovodi u osam opština uz učešće 200 dece. Finansijsku podršku pružaju Evropska unija i vlade Švajcarske i Srbije, a u okviru Evropskog PROGRESA.

Tako će biti do letnjeg raspusta. Šta će biti posle, ko zna.

      Muzika je ovim mališanima verovatno jedina prava životna šansa, jer u njihovom selu nema ničeg drugog, osim izlokanog puta koji krivuda oko oronulih fasada. Binovce ima manje od 600 stanovnika, a polovina su Romi, mahom bez posla i perspektive. To je tipično naselje na jugoistoku Srbije, smešteno u opštini čiji stepen razvijenosti, prema kriterijumima Vlade Srbije, ne dostiže ni 60 odsto republičkog proseka.

     Majčin otac Frenad (34) je završio četiri razreda osnovne škole, a četvoročlanu porodicu izdržava od sezonskih radova – uglavnom je berač voća i povrća u severnijim delovima države. Njegova supruga, kao domaćica, takođe nema stalne prihode.

     – Ni svirka danas nije siguran posao, ali je bolje da se moj Majča time bavi nego da živi od nadničarenja kao ja. Teško da ću moći da finansiram njegovo usavršavanje, mada bih voleo da postane obrazovan muzičar. Sada mu je dobro, jer je problem trenutno rešila Evropa. Ne znam šta ćemo da radimo ukoliko ta pomoć bude ukinuta – kaže Frenad.

ŠTA JE EVROPSKI PROGRES

Evropski PROGRES je pokrenut maja 2014 i predstavlja najveći razvojni program u Republici Srbiji. Za finansiranje održivog razvoja 34 lokalne samouprave na jugoistoku i jugozapadu zemlje obezbeđeno je 24,46 miliona evra. Sredstva za realizaciju ovog programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske – zajedno sa Vladom Republike Srbije.

Evropski PROGRES pruža finansijsku, tehničku i savetodavnu podršku, a usredsređen je na ostvarenje četiri rezultata: jačanje lokalne uprave, unapređenje lokalne privrede, socijalnu inkluziju i podizanje svesti o značaju evropskih integracija. U srbiji je u januaru 2017. na listi bilo 348 projekata za koje je izdvojeno ukupno 10,68 miliona evra.

Jedan od njih je i Music Art Project El sistema koji ima za cilj da olakša uključivanje dece iz marginalizovanih grupa u obrazovni sistem.

Romima je preostala jedino muzika

     Ni roditelji Majčinih drugara nemaju ozbiljnije obrazovanje i stalan posao. Zato su svi oni deci u ruke stavili trube “pistonke”, u nadi da će, poput mnogih samoukih Roma, savladati svirački zanat i sebi omogućiti pristojan život.

     Statistika Zavoda za tržište rada potvrđuje njihovo rezonovanje. Iz godine u godinu broj nezaposlenih Roma u Pčinjskom okrugu raste, a prošle godine ih je bilo 2.530: poražavajuće deluje podatak da 90 odsto tih ljudi od obrazovanja ima samo osnovnu školu ili ni toliko; hladna birokratska konstatacija da Romi na jugu Srbije dobijaju poslove “u skladu sa potrebama poslodavaca i stepenom stručne spreme” ukazuje na mračnu budućnost ove populacije.

El Sistema Vranje

Zajednički čas u muzičkoj školi u Vranju

     Aktuelni gradski većnik Vranja i doskorašnji predsednik organizacije ”Romani asvi” (Romska suza) Dejan Bajramović ne želi da generalizuje pitanje diskriminacije manjina, ali napominje da planiranje i sprovođenje lokalne politike zapošljavanja Roma i Romkinja prethodnih godina nije bilo na potrebnom nivou. Prema njegovom mišljenju, radi se o nedostatku sistemskog pristupa za rešavanje problema ranjivih grupa.

     – Svi problemi koji ograničavaju potpuniju zastupljenost i aktivaciju romske populacije na formalnom tržištu rada deo su šireg, nepovoljnog društvenog statusa romske zajednice. Ekonomsko osnaživanje ranjivih grupa trebalo bi da bude doprinos sveukupnom unapređenju, koje je od presudnog značaja za ostvarivanje pune inkluzivnosti, participativnosti i demokratičnosti savremenog društva – navodi Bajramović.

     Nekadašnji gradski većnik Vranja Nebojša Selistarević, međutim, dodaje da ni školovani pripadnici ove nacionalne manjine ne žele da žive na jugu Srbije.

     – Znam desetak obrazovanih Roma koji su otišli odavde jer nisu imali perspektivu. Priznali mi to ili ne, posao muzičara je jedino što Romima u ovom trenutku preostaje. Oni kao niskokvalifikovana radna snaga teško mogu da dođu do stalnog i pristojno plaćenog posla. Naravno, znam da je teško svima, imajući u vidu situaciju u Srbiji, ali mislim da je Romima najteže – kaže Selistarević.

     On smatra da je korisno to što El Sistema sklanja decu sa ulica, ali postavlja pitanje šta će biti ako se jednog dana taj program završi?

     – Dobro bi bilo da se što više romske dece uključi, da im se obezbedi prevoz do muzičke škole i barem jedan obrok, i da to postane primer dobre i održive prakse – objašnjava Selistarević.

Potrebno je da roditelj kaže – neka moje dete ide u školu

     Marijana Milošević Simić, programska direktorka Music Art Project-a, potvrđuje da je suština El Sistema da se deca što duže zadrže u školi kako bi shvatila šta su svetski standardi. Moraju da znaju da se na nekoga valja ugledati, ali i da postoje slabiji kojima je potrebna pomoć.

– Promena svesti je ključna, potrebno je da roditelj kaže – neka moje dete ide u školu. Važno je da ih naučimo da poštuju sebe, a to će im produžiti životni i radni vek. Zašto neko od vođa romskih bendova ne bi radio do svoje sedamdesete godine, a ne da već u četrdesetoj nema za hleb – navodi Marijana Milošević Simić.

     Elem, kod samoukih muzičara višegodišnje nepravilno duvanje može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Trubači često pate od vrtoglavice i bolova na usnama i mišićima lica.

     U medicinskoj literaturi pominje se i distonija, odnosno slabljenje muskulature mekog nepca i ždrela, što je posledica prenaprezanja pri sviranju.

     Tu je i lepeza drugih bolesti koje nisu direktno povezane sa duvanjem, ali se mogu pojaviti zbog ‘neprirodnog’ položaja tokom sviranja. Kod trubača vremenom mogu da se razviju spondiloza torakalnog dela kičme i interkostalna neuralgija (bolovi u rebrima). Bol i prinudni položaj kompromituju funkciju disanja, što umanjuje radnu sposobnost muzičara duvača.

Serhio Arrue Domingo – dobri duh El Sistema

     Zato je veoma važno naučiti mališane da pravilno duvaju, a tome je najveću pažnju posvetio španski trubač Serhio Arrue Domingo, koji je i prošle godine bio gost Vranja. Ovaj mladić je romskim dečacima satima strpljivo objašnjavao kako se to radi.

     – Nije stvar u tome da deca samo vežbaju, jer ponekad povređuju svoje usne. Veoma je važno da savladaju tehniku duvanja, kako bi mogli duže da sviraju bez napora – objašnjava Serhio.

El Sistema Vranje

Serhio objašnjava tehniku duvanja

     On je podučavao decu u Africi i Nemačkoj, a na osnovu tog iskustva ocenjuje da se svuda primećuje razlika između ekonomski razvijenih i nerazvijenih sredina. U bogatim zemljama deca žive bezbrižno i mogu sebi da priušte vrhunsko školovanje. Afrička deca, pak, imaju samo instrument, a on im je sve – i igračka, i zanimanje, i sredstvo komunikacije sa drugim članovima društva.

     – U Srbiji je velika razlika između Novog Sada i Vranja. Za decu u Vranju muzika je tradicija, način druženja, ona znaju da sviraju jer to znaju i njihovi očevi. Mana je u tome što se njima ne posvećuje dovoljna pažnja u smislu muzičkog obrazovanja. Profesori zbog svega toga ovde imaju težak posao – navodi Serhio.

     On kaže da đacima uvek govori da moraju da imaju snove, ali da je isto toliko važno da rade zajedno.

     – Muzika je kao fudbal. Nije poenta da samo jedan ima loptu i daje golove. A ako neko dete dobije priliku da napreduje, to drugima ne bi smelo da bude problem. Deca moraju da se poštuju međusobno. Dobar muzičar može da bude samo onaj ko ima emociju, jer emocija stvara muziku – kaže Serhio.

San se na kraju uvek ostvari

     Zato su sa đacima iz Binovca vežbali i mladi beli muzičari iz Bujanovca, Vranja i Vranjske Banje – trubači, flautisti, klarinetisti, horski pevači… Oni su se zajedno spremali za koncert u vranjskom Domu vojske: na repertoaru su bile “Bože pravde”, “Oda radosti”, Kad sveci marširaju”, “My heart will go on”…

     – Deca su najbolji učitelji drugoj deci i najviše ih motiviše kada vide kako vršnjak napreduje. El Sistema se izdvaja po grupnom radu koji omogućava uživanje. Roditelji decu upisuju u školu jer žele da budu solisti, da idu na takmičenja, da osvajaju neke nagrade. A neka nemaju nameru da se takmiče i zato često prestaju da vole muziku. Za to nisu krivi profesori, već školski program koji je potpuno prevaziđen jer je napravljen pre 60 godina – smatra Marijana Milošević Simić.

El Sistema Vranje

U pvom redu: Serhio i mališani iz Binovca na koncertu u Vranju

     Ipak, Majča i drugari su tek na početku. Na jednoiposatnom koncertu u Vranju svirali su nekoliko pesama, ali su dobili priliku da postanu ravnopravni članovi grupe. Programska direktorka El Sistema Music Art Project-a kaže da će bar jedan binovački đak imati priliku da nastupi na završnom koncertu u sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

     Koga će odabrati?

     – Nije nužno da dete bude najbolji muzičar, ali mora da bude vođa. Lider koji želi da pomogne drugima. Mora svojim stavom i ponašanjem da pokaže da je zaslužilo da bude tamo – objašnjava Marijana Milošević Simić.

     Da se san na kraju uvek ostvari, potvrđuju uspesi muzičara sa juga Srbije na saboru u Guči. Oni su se tamo prvi put pojavili 1963. godine, kada je Bakiji Bakiću pripala „Prva truba“. Od tada pa do danas južnjački majstori su osvojili više od polovine nagrada. Možda je došlo vreme da promene stil i okušaju se u nekom drugom žanru.

     Kolarac je dobar početak.

Zoran Radulović