Povodom “Slučaja Vranjske”, Gradski odbor “Dosta je bilo” osudio je sve vidove pritisaka na medije i ocenio da ovaj nedeljnik mora biti zaštićen od partija i režimskih uticaja.


 

Gradski odbor “Dosta je bilo” podseća da su novine “Vranjske” kao i istoimeni portal prema saopštenju redakcije i vlasnika Vukašina Obradovića prestale da postoje, te da je gašenje lista je posledica finansijskih i političkih pritisaka.

Ocena GrO “Dosta je bilo” da su se takozvani “medijski konkursi” pretvorili u instrument za favorizovanje takozvanih “režimskih medija” i da je Zakon o javnom informisanju i medijima ostao samo prazno slovo na papiru.

– Osim karikiranja pomenutog Zakona, vlast prilikom obračunavanja sa političkim neistomišljenicima krši jednu od osnovnih sloboda, slobodu medija i na taj način direktno krši Ustav Republike Srbije – stoji u saopštenju GrO DJB.

Gradski odbor ove stranke oštro ošuđuje sve vidove pritisaka na medije i medijske kuće, kao i favorizovanje medija bliskih vlasti.

– Novine ”Vranjske” sa svojom dugom tradicijom od dve decenije deo su kulturne baštine grada Vranja i moraju biti zaštićene od partija, režimskih uticaja i preferencija – navedeno je u saopštenju.

Prvi komentar

  1. Del Boj

    “Слободна реч” је исто била део културног блага Врања, излазила је 60-ак година. “Нема државних и наших пара, нека се изборе на тржишту”!, сеирило се по граду, а посебно у “независним” новинарским куоларима. Тако ли је било “Доста је било”! И изборише се, угасише се. Поента свега је да медијски плурализам мора да постоји, а изгледа неће. Наравано, и “Врањске” такве какве су сада. Али и други са другачијим мишљењем, са другачијом концепцијом, па сви на конкурс у “одбрани” јавног интереса. Поред “Врањских” нормално је да постоји још неки медиј. То што се дешава томе су највише допринели и појединци за којима сада кукумавчите. Велика је њихова одговорност за уништавање новинарства у Врању. О томе бих други пут, посебно да не замарам политичке натуршчике којих у Врању има на претек. Велика је одговорност и за уништавање људи којима су газдовали у новинарству, који су израбљивани до изнемоглости и остављени на улицу. Оних који су стварали бренд новина, медија и пунили џепове газдама. Најсвежији пример је судбина новинара Драгорада Станића. Идите, питајте, како живи након шлога који га је задесио док је радио у “Врањским”. Онај који је ставио тапију на медије у Врању и штајкује нема права да брани ничији интерес, ни новинарски ни људски, већ само свој. О свачијим делима и неделима историја ће сведочити.