Istina je da ekonomska situacija u državi ili neadekvatno rukovođenje može značajno da oteža realizaciju ideja. Borba za tržište ne predstavlja samo borbu za probijanje i protiv konkurencije, već i borbu protiv birokratije. Iako svi znaju da su neke od najvećih svetskih kompanija imale svoj začetak u garažama ili studentskim domovima, postavlja se pitanje šta uraditi posle i kako pobeći od potpune zavisnosti od sistema


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Na informacionim tehnologijama (IT) leži budućnost sveta, pa i Srbije i njene kreativne industrije, a ljudi koji se bave programiranjem najdragoceniji su resurs svakog društva. Među njima je i Dejana Nikolić, apsolvent Elektronskog fakulteta u Nišu, a već zaposlena u jednoj ozbiljnoj softverskoj kompaniji.

Ipak, da li ona planira da se nekada vrati i živi Vranju i od čega to zavisi?

– Sa profesionalne strane, trenutno, ne vidim priliku zbog koje bih mogla da se vratim. Informacione tehnologije još uvek moraju dosta da napreduju u Srbiji da bi dobacile i do manjih gradova. Sve je i dalje centralizovano u nekoliko većih mesta, dok mnogo gradova nema nijedno razvojno programersko odeljenje. Vranje meni ne nudi sliku mesta u kome mogu da napredujem i radim ono što volim, i ostaje mi samo da mi to bude grad u koji idem kada hoću da se odmorim i budem sa porodicom – kaže Dejana Nikolić.

Samodestruktivnost

Kako tumačiš lokalnu izreku “iz Vranje otidnaja, čovek bidnaja”?

Čini mi se da naš mentalitet uvek malo naginje ka samodestruktivnosti i da je ta izreka plod te pojave. Veza između te dve radnje bi mogla da ima smisla kod osoba bez naročite slike o sebi, tako da ohrabrujem takve da se vode tom izrekom. Što se tiče mladih stručnjaka, kada ste poslednji put čuli da u priči o njima ne ide i dodatak – koliko godina žive i rade u drugom gradu?

U kakvoj kompaniji radiš i kakvim projektima se konkretno baviš?

Radim sa razvojnim programerskim timom koji je specijalizovan za razvoj i implementaciju poslovnih rešenja. Atmosfera je poprilično dobra unutar firme, što dodatno olakšava rad i učenje. Projekti zavise od zatheva klijenata, često se odnose na optimizaciju delova koda, dodavanje novih funkcionalnosti ili ispravljanje i ‘peglanje’ programa.

Dejana Nikolić VranjeDržava ne može mnogo da ponudi IT sektoru

Kako bi opisala trenutni položaj IT sektora u Srbiji? Koliko ja znam, ljudi iz te branše, na najavu države da želi da pruži pomoć, odgovaraju: nemojte da nam pomažete, molimo vas! Kakav je tvoj stav?

Kompjuterska nauka je malo samostalnija i zahvalnija od ostalih, kako u sticanju novih znanja tako i u potrazi sa poslodavcem. IT sektor se najviše zasniva na radu sa stranim kompanijama, što znači da često naša država ne može mnogo da ponudi. Nama je sasvim dovoljno da prisvoje deo koji su zamislili sebi i povremeno pomenu progresiju IT-a kao najperspektivnije oblasti u Srbiji i svetu.

Da li razmišljaš o osnivanju sopstvene kompanije? Od čega zavisi tvoj ulazak u preduzetničke vode?

Korak po korak, stigla sam do pozicije na kojoj sam sada i koja je samo početak poslovnog napretka. Još uvek nemam jasnu ideju o pokretanju sopstvenog biznisa, jer je potrebno još vremena da bih stekla potrebne veštine i iskalkulisala najoptimalniju opciju, a za sada sam zadovoljna na poziciji na kojoj sam trenutno i pokušavam da iz nje izvučem maksimum.

Borba za tržište je i borba protiv birokratije

Mnogi smatraju da društva poput Srbije ne mogu da iznedre Bila Gejtsa i Stiva Džobsa. Kako to tumačiš?

Istina je da ekonomska situacija u državi ili neadekvatno rukovođenje može značajno da oteža realizaciju ideja. Borba za tržište ne predstavlja samo borbu za probijanje i protiv konkurencije, već i borbu protiv birokratije. Iako svi znaju da su neke od najvećih svetskih kompanija imale svoj začetak u garažama ili studentskim domovima, postavlja se pitanje šta uraditi posle i kako pobeći od potpune zavisnosti od sistema. Možda je potrebno da se promocija prebaci malo na razvoj i da se bolje preraspodele sredstva.

Na koji način Grad Vranje može da podstiče IT sektor, a da se to ne pretvori u korupciju? Kako bi lokalne institucije mogle da pomažu najtalentovanijim da razviju svoj biznis, čime bi automatski unapredili i sredinu u kojoj žive?

Grad bi morao da ponudi prvo bolju edukaciju, a zatim propratne stvari: prostor za kreativno delovanje, za okupljanje zainteresovanih, da se povremeno organizuju predavanja stručnjaka iz te oblasti gde se može raspravljati o idejama.

U jednoj studiji piše da “u zemljama OECD-a kreativne industrije predstavljaju jednu od vodećih privrednih delatnosti”. Da li je tako nešto ostvarivo u Srbiji, naročito u Vranju?

Podjednako su bitne društvene, prirodne, tehnološke i humanističke nauke za razvoj društva. Pokušaji da se jedna od nauka prisili na nešto uglavnom su rezultirali revoltom. Zato ništa ne bi trebalo da se nameće kao uslov. Potrebno je da se nauke neguju, a da pokušamo individualno više da doprinesemo onoj koju smatramo poslovnim opredeljenjem, ne zaboravljajući usput i na ostale.

Ukoliko bi postojala prilika za razvoj svake delatnosti, bili bi bliže rešenju problema odlaska stanovništva u veće gradove ili inostranstvo.

Vranje između tradicije i modernizacije

Koje kreativne delatnosti po tvom mišljenju imaju potencijala da podstaknu razvoj Vranja?

Vranje se trenutno bori sa pokušajima da se zadrži tradicija i da se naglo modernizuje. Arhitekturni zahvati, po mom mišljenju, nisu doprineli estetici, ali bi možda mogla pažnja da se usmeni na kulturu, za početak. Grad sa bogatom istorijom, ali sa malo knjižara, bez bioskopa i rastavljenim pozorištem, nudi dosta prostora da se to ispravi i unese malo kreativnosti.

Da si vlast, koje delove sistema bi izmenila?

Napraviću analogiju sa mojom sferom poslovanja i onim što sam naučila do sada.

Ne može se iskodirati ozbiljan sistem za jedno veče. Potrebno je krenuti sa nekom idejom, usput istražujući na svim poljima, prikupljati informacije, stalno dorađivati i razmišljati o posledicama koje bi nekoliko ispisanih karaktera mogle da imaju na ostatak programa. Neizostavne su i greške i dešava se da ne radi sve onako kako je bilo inicijalno zamišljeno. Onda se mora potražiti drugo rešenje.

To bi mogla da bude i taktika rukovodilaca, ukoliko trenutna ne uspeva: neka rasčlane sistem, neka uklanjaju bagove, deo po deo.

BIOGRAFIJA

Dejana Nikolić je rođena 1995. u Prištini, a u Vranju živi od svoje četvrte godine. Završila je matematičku gimnaziju, trenutno je apsolvent na Elektronskom fakultetu u Nišu i zaposlena u IT kompaniji.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.