Teško je napraviti bilo kakav konkurs u Srbiji, gde od 1990. stvari funkcionišu po principu „država jednako partija“. To automatski stvara uži krug kvalitativne konkurencije. Od onoga što ostane u „situ“, a to su ljudi niskih pobuda i mogućnosti, ponajmanje možete očekivati talenat za kulturu. U prevodu, ne zanimaju ih projekti, već punjenje svog buđelara štomogajeći. Na drugoj strani, kulturno potentna, ali indisponirana generacija, koja kapira u čemu je gvint sa celom tom pričom, beži iz zemlje, ili se pasivizira, nemoćna da kvantitavno parira partokratskim mediokritetima


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Da li je kultura, odnosno kreativna industrija, zaista šansa za razvoj Srbije? Jedan od napozvanijih da pruži odgovor na to pitanje svakako je Dejan Dimić, član grupe Izvor, ali i novinar koji iza sebe ima više prestižnih nagrada.

Muzika i mediji su delatnosti koje svojom kreativnom energijom, ako ništa drugo, mogu da poprave imidž Srbije, a samim tim i Vranja, pod uslovom da time neko želi da se bavi jer u tome ima neku životnu perspektivu. Utisak je, međutim, da su mladi odavno pokazali šta misle – lagano ali sigurno odlaze odavde. Šta bi im, kao čovek sa dugogodišnjim iskustvom u poslu, savetovao Dejan Dimić?

– Da odu, bez dileme. Nažalost, to je moj savet. Mislim da u ovakvom stanju stvari i političko-socijalnom diskursu koji u državi vlada, i odatle se „spušta“ ka lokalnim zajednicama, nemaju šta da traže ovde, makar u narednih nekoliko decenija – smatra Dejan Dimić.

Vranjska nazovi mudrost

Zašto mladi odlaze iz Vranja?

– Odlaze zato što nema posla, nema ili ima nedovoljno znalaca, prenosilaca znanja i pedagoga. Nema insistiranja na nauci, na razvoju i individualnom usavršavanju, na jačanju obrazovanja, nema pokušaja upodobljavanja obrazovnih profila sa lokalnom privredom, nema plana i ideje da se bilo šta uspostavi na racionalan način. Odlaze jer vide da je većina nasušnih zbivanja prepuštena stihiji, da su radna mesta unapred „blokirana“ iz političkih krugova. Odlaze jer posle svega viđenog više nemaju nadu da će se bilo šta promeniti. Odalaze jer znaju da neko tamo drugačije vrednuju talenat, znanje, veštine, ljudski rad i zalaganje. Odlaze jer znaju da je čovek stvoren za rad i angažman, odlaze jer im se smučila vranjska nazovi mudrost – bolje džabe da legam nego džabe da radim.

“Izvor” se bavi čuvanjem i izvođenjem tradicionalne muzike Balkana. Kakve su reakcije na vašim koncertima?

– Nikada se nismo proglašavali za čuvare tradicije, za nekog ko polaže pravo na „istinsku”, „autentičnu” interpretaciju tradicionalne muzike. To „čuvanje tradicije” je, generalno, jedna problematična radnja koja čitav ovaj problem izvodi iz muzičkog konteksta, ali su nam epitet „čuvara“ neminovno i po inerciji prišili drugi. Ovo što mi radimo je naprosto prirodan tok i grupa tu tradiciju čuva samim svojim postojanjem, kao nekakav nastavljač muzičke kulture i tradicije ovog kraja u tom nekakvom evolucionom lancu. Reakciju van Vranja su uvek bolje nego u Vranju. Dobar deo Vranjanaca ima tu „premislu“, sasvim očekivanu, da je tradicionalna muzika odavde vrlo vredna, nekakva „nadmuzika“, pa se samim tim samoproklamuju za njene dobre poznavaoce po osnovu porekla. „Ukompire“ se na koncertu i hteli bi svi da budu kritičari, kao što su skoro svi Srbi muškarci fudbalski selektori.

S druge strane, ljudi van Vranja „čista srca“ i bez ikakvih predrasuda „konzumiraju“ pesme koje izvodimo, pogotovo ljudi iz inostranstva. Oni slušaju ušima i gledaju očima koje, uglavnom, imaju prvi susret sa našom muzikom. Ta je reakcija uvek najzanimljivija, samim tim možda i „najtačnija“, jer obraćaju pažnju na sve – tempo, dinamiku, ritam, melodijski obrazac, način na koji se peva (bez obzira na to što ne razumeju reči), emociju koju donose izvođači, nošnju, scenski nastup. Zanima ih često kontekst u kome je neka pesma nastala. Doživeli smo neverovatne reakcije, neretko prave ovacije u inostranstvu, na iste one pesme prema kojima iskusni Vranjanci, kad nas slušaju, pokazuju ravnodušnost i navodnu hladnoću koja bi trebalo da dokaže nekakvo „iskustvo“ ili njihovo „pravo“ položeno na tu muziku u koje smo mi dirnuli.

Prevrtljivci na vlasti

Znam da odavno pripremate novi album. Od čega zavisi njegovo objavljivanje?

Sticajem okolnosti, ne zavisi, zamislite, isključivo od para, kako to obično biva u Srbiji. Zavisi, najpre, od odnosa našeg radnog i slobodnog vremena, koji je u ozbiljnoj disproporciji, kao i činjenice da ne živimo u državi u kojoj bismo mi iz Izvora mogli da se u potpunosti posvetimo ovakvoj vrsti muzike i da sebi obezbedimo egzistenciju od bavljenje njome. Ovako, svi članovi grupe, uz to i porodični ljudi, imaju dosta posla, svi smo negde zaposleni, ne uklapaju nam se radna vremena i vrlo je teško izbalansirati sve to kako bismo se našli i imali jedan ozbiljan rad na muzici kakav zahteva snimanje albuma, a ostavili sve ostalo po strani.

Srećom, mi smo u situaciji da možemo da snimamo a da nam za to ne treba mnogo novca, jer većinu posla završimo sami u našem „improvizovanom“ studiju koji zadovoljava standarde tradicionalne muzike. A onda samo postprodukciju radimo u zemljama u okruženju, gde majstori zvuka bolje razumeju ono čime se mi bavimo od naših (zašto je to tako pitanje je za naše „čuvare tradicije“, pre svega u prestonici), a koristimo srodne instrumente. Sa svim tim poteškoćama, mi album ipak snimamo i snimićemo ga, za razliku od onih koji nisu ni počeli.

Kakav je bio odnos lokalne samouprave i države prema onome što radi Izvor?

Odnos je bio prevrtljiv, ne samo od vlasti do vlasti, nego i u okviru jedne te iste vladajuće garniture. Obično, kada je „Izvor“ bio potreban za nekakve političke poene ili sličnu korist, mi bismo bili u milosti takve vlasti. Ali, vrlo se često dešavalo da nas ta ista vlast na neko vreme, naizlged ničim izazavana, skrajne, ne obazirući se na onu „ko peva, zlo ne misli“. Samo smo mogli da nagađamo da je to, možda, zato što im se ne dopadaju naši politički stavovi, bilo kakvi stavovi ili profesionalni angažman na određenom mestu i u određenoj firmi nekih od članova grupe. Nikada nije bilo zbog toga što im se, recimo, ne sviđa naša muzika. Ali, sve bi se vraćalo na svoje mesto kad treba Vranje negde da se prikaže nekakvim svojim „brendom“, ili kada bi neki festival u inostranstvu, u nekakvoj međudržavnoj i međugradskoj razmeni ili pobratimstvu, insistirao da dođemo baš mi. Tada bi opet stizao poziv koji menja sve na neko vreme. I, tako u krug.

Dejan Dimić Koncert grupe Izvor

Jedan od nastupa grupe Izvor (Dejan Dimić, treći s desna)

Princip – država jednako partija

Kako bi opisao kulturnu ponudu Vranja?

Kao ponudu koja ima potencijal, ali joj činioci odlučivanja kroz noviju istoriju ne dozvoljavaju da se razmahne. Pametno od njih, zlo po narod. No, oni savršeno dobro znaju da ideje o slobodi ponajpre dolaze od ljudi iz kulturnog miljea. A, ovde sloboda nije baš popularna.

Postoje razni mehanizmi za finansiranje kulturnog stvaralaštva. U kojoj meri to zadovoljava potrebe umetnika?

Teško je napraviti bilo kakav konkurs u Srbiji, gde od 1990. godine ili koju godinu kasnije i nemate državu, već stvari funkcionišu po principu „država jednako partija“. Dakle, onaj ko vlada razvija kulturu i organizuje konkurse po stranačkom ključu. To automatski stvara uži krug kvalitativne konkurencije. Od onoga što ostane u „situ“, a to su ljudi niskih pobuda i mogućnosti (jer bi se inače i bez stranke snašli) ponajmanje možete očekivati talenat za kulturu. Onda imate projekte kakve imate i ljude kakve imate da te loše projekte sprovode. U prevodu, ne zanimaju ih projekti, već punjenje svog buđelara štomogajeći. Na drugoj strani je kulturno potentna, ali indisponirana generacija, ona koja kapira u čemu je gvint sa celom tom pričom i beži iz zemlje da ekspanzira neku drugu kulturu. Ili se pasivizira, ako odabere ostanak ovde, nemoćna da kvantitavno parira partokratskim mediokritetima u svim oblastima.

Sistem sufinansiranja medija je potpuni debakl

Prema međunarodnim klasifikacijama, i mediji spadaju u tzv. kreativnu industriju. Kakvi su danas uslovi za rad medija i novinara u Vranju?

Uslovi su isti kao što su oduvek i bili. Na jednoj strani su oni mediji koji ničemu ne služe, nemaju nikakav realan značaj po javni interes i konzumente, osim za partiju na vlasti. Oni donose sliku iskrivljene stvarnosti i imaju dovoljno para da vas ubeđuju da verujete njima, a ne svojim očima i ušima. Oni su miljenici svake vlasti i po nekakvom obrascu finansiranja, koji postoji u datom momentu, dobijaju „nenormalne“ pare da održavaju konfuzno stanje u glavama lakomislenih glasača.

Na drugoj strani su svi ostali mediji, a među tim svim ostalim vazda je i taj makar jedan, blizak nekom drugom „polu“, finansiran obično iz inostranstva, samo zato što je sušta suprotnost onima koje finansira vlast. Tu pada u vodu svaka ideja o javnom intresu i mediji koji se za to zalažu odavno su postali nezanimljivi „za dati im pare“. Logično, jer koga briga za javni kad su tu stranački, a posebno privatni interesi.

Pre nekoliko godina uvedeno je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Šta misliš o toj vrsti pomoći medijima?

Sistem projektnog sufinansiranja medija, odnosno medijskih projekata i sadržaja od strane vlasti doživeo je potpuni debakl na samom startu. Najpre, jer to nije sistem koji finansira sadržaje i projekte, vać tačno određene medije, u najvećem broju slučajeva one koji su, opet kažem, bliski onoj vlasti koja u datom momentu ima političku moć i raspisuje medijski konkurs. Smešno je, ali i potpuno očekivano u državi Srbiji, da je sistem projektnog sufinasiranja medijskih sadržaja smišljen s ciljem bogaćenja uske grupe ljudi bliskih bivšem režimu, a da je onda taj sistem nasledila naredna vlast koja ga je oberučke prihvatila i usavršila, sa istim ciljevima. Moje iskustvo govori da postoje neobjašnjivi izuzeci, isfinansira se ponekad projekat koji to po svemu zaslužuje. Samo se iskreno, mada pesimistično, nadam da je to zbog kvaliteta projekta, a ne zbog nekakvih ličnih veza koje su u nekom momentu nadvladale stranačke. Slučajno nije, sasvim sigurno.

Od kulture sve počinje

Da si vlast, kako bi pomagao medijima? Kako izbeći nepotizam, kronizam i korupciju?

Iskreno, zamislio sam se nad ovim pitanjem. Ja bih, posle svega čega sam se nagledao, pomogao samo malom broju medija. Onima koji uspeli da opstanu ne prilazeći nikome i zalažući se za civilizacijske medijske tekovine, ako to nisu samo snovi. Deluje kao da nikome više ne trebaju takvi mediji, upravo bih zbog toga bih njima pomogao. A kako, to ću videti kad dođem na vlast (hahaha). To svakako ne bi bio način na koji dajem benefite „proverenim“ kolegama i medijskim burazerima, već princip dobre ponude, koristi projekta po društvo i javni interes, po otvorenosti, objektivnosti, slobodi u pristupu i planiranju projektu, svemu onome što je u ovom momentu nemoguće i suprotno od onog što se na tom planu dešava u Srbiji. Naravno, sve je ovo samo fikcija, to tako ne funkcioniše u Srbiji i pitanje je kada ćemo doći u situaciju pomaganja pravim medijima, ako uopšte neki od njih opstane.

U lokalnoj brend strategiji piše i da “u zemljama OECD-a kreativne industrije predstavljaju jednu od vodećih privrednih delatnosti. Podsticanjem kreativnih industrija, Vranje bi moglo da postane kreativni grad. Kreativni grad je, pre svega, osećanje da se nešto dešava”. U čemu je perspektiva Vranja?

Nisam pristalica zadovoljstva dešavanjem bilo čega. Kao, dešava se nešto i to je samo po sebi dovoljno. Dosta samo se zadovoljavali malim stvarima. Pristalica sam kvaliteta i koncepta, dešavanja nečega smislenog, nečega za šta postoji razlog, razrada, plan, kvalitetna realizacija, analiza, evaluacija i održivost. To su stvari za koje je obično potrebno dvostruko, trostruko, petostruko manje para od estradnih splačina. A, od kulture sve počinje. Ne možemo mi da budemo privredno jaki, ako smo kulturno devastirani. Ne ide to jedno s drugim.

Elem, naši potencijali su svakako kultura, pre svega muzika, tradicija, poljoprivreda, hrana. To je baza iz koje treba razvijati Vranje, najpre u kulturološkom, a potom i u turističkom, privredno-finansijskom i svakom drugom pogledu.

O IZVORU

Grupa „Izvor“ osnovana je 2004. godine, u trenutku kada se u isto vreme na istom mestu našla grupa zaljubljenika u tradicionalnu muziku šireg podneblja kojeg spaja zajedničko muzičko tkivo, zainteresovana da uči i napreduje u interpretaciji ove muzike, kako vokalno, tako i instrumentalno.

Interpretacija tradicionalnih pesama Grupe Izvor uobličena je na iskustvu sakupljanja terenskih audio snimaka u gradskim sredinama i udaljenim, nepristupačnim planinskim oblastima, te prihvatanju tradicionalnih znanja od majstora instrumenata u Makedoniji, Bugarskoj i Grčkoj i korišćenju originalnih instrumenata i specifičnih modalnih lestvica sa prostora Balkana.

Izvor je snimio album „Ogrejala mesečina“ 2005. godine, u izdanju Etnografskog muzeja u Beogradu i slovenačke kuće Produkcija „Promocija“. Članovi sastava rade na drugom albumu, na kome će se naći pesme iz vranjskog kraja i okoline, od kojih jedan broj čine numere koje nikada nisu tonski zabeležene.

Izvor je objavio više pesama na kompilacijama“World“ i tradicionalne muzike u Srbiji, Belgiji, Rusiji itd. Grupa se u poslednje tri godine pojavila na dva kompilacijska albuma u izdanju World music asocijacije Srbije, kojima se Srbija predstavlja na svetskom World music sajmu Womex. Izvor je odsvirao preko 150 celovečernjih koncerata i manjih nastupa u Srbiji, Makedoniji, Sloveniji, Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Španiji i drugim zemljama Evrope.

Grupa je dobitnik „Sedmoseptembarskog priznanja“ Grada Vranja i Nagrade za očuvanje muzičke tradicije koju dodeljuje kompanije British American Tobacco.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.