Nijedno pozorište u zemlji, osim možda pozorišta na Terazijama, nije profitabilno. Smatram da o kompromisu ne bi trebalo uopšte govoriti, jer bismo onda došli do podilaženja i pretvaranja ustanove kulture u mesto lake zabave, što vodi ka estradizaciji. Treba naravno ponuditi žanrovski raznovrstan repertoar, ali sa jasnim umetničkim vrednostima, nikako isključivo zabave radi


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Zgrada vranjskog pozorišta možda je najbolja metafora stanja u ovoj državi i njenog odnosa prema kulturi. Pre šest godina ovo zdanje nestalo je u plamenu, kao kolateralna šteta mafijaškog obračuna, a građani Vranja i Srbije ni dan danas ne znaju ko je odgovoran za taj čin.

Kada se nekoliko godina kasnije pristupilo rekonstrukciji objekta, neko bez trunke pameti i morala upotrebio je oplatol, materiju štetnu po ljudski organizam, posle čega je bila neophodna dekontaminacija zidova, što je drastično poskupelo radove i prolongiralo rokove.

Nadamo se premijeri u novoj zgradi na početku sledeće sezone

Iako su se stvorili uslovi za bežaniju, vranjski pozorišni ansambl je prethodnih godina ipak uspeo da održi kontinuitet, ali i da kvalitetom predstava skrene pažnju kulturne javnosti. Šta danas, posle svega, o odlasku iz Vranja misli glumac Bojan Jovanović, koji u pozorištu obavlja i funkciju umetničkog rukovodioca i bavi se pedagoškim radom u okviru Glumačke radionice? Šta bi savetovao mladim, perspektivnim glumcima?

– Nemam nikakvu dilemu po tom pitanju. Odlučio sam da ostanem Srbiji, iako sam imao mogućnost da odem (stalni boravak) u jednu od najbogatijih zemalja sveta, kada sam 2008. dobio stalni angažman u vranjskom pozorištu. Jednostavno, želim da se bavim poslom koji volim i za koji sam se školovao. To, naravno ne znači da ne bih otišao iz Vranja u slučaju konkretne ponude, koja bi značila korak napred u karijeri. Više od 10 godina radim sa omladinom i pripremam talentovane mlade ljude za akademiju. Veliki broj njih su sada već svršeni glumci ili studenti. Usmeravam ih da uvek daju svoj maksimum i da stalno napreduju, gde god radili. I zadovoljstvo je kada vidim da skoro svi vranjsko pozorište vide kao mesto gde uvek mogu da dođu i započnu karijeru, što se već uveliko dešava. A, ko će dokle dogurati je nešto što zavisi od mnogih faktora, uključujući i sreću – kaže Bojan Jovanović.

Kada Vranjanci mogu da očekuju premijeru u novoj zgradi pozorišta?

Sada već možemo da budemo optimistični, jer sva je prilika da će zgrada biti gotova naredne godine. U toku su završni radovi na drugoj fazi, posle čega dolazi opremanje. Nadamo se premijeri u novoj zgradi na početku sledeće sezone.

Nikako mi se ne dopada otpuštanje glumca

Bojan Jovanović Vranjsko pozorište

Iz predstave Opštinsko dete

Ansambl se herojski držao u proteklih šest godina. Postavljeno je mnogo zanimljivih premijera, bilo je i značajnih nagrada… Kako bi opisao odnos lokalne samouprave prema vranjskom pozorištu u proteklih šest godina?

Vrlo sam ponosan na ceo kolektiv zbog svega ovoga što smo uradili u nemogućim uslovima. Ne samo da smo sačuvali repertoar, već smo ga unapredili i podigli na veoma visok nivo, čime smo stali u red najboljih pozorišta u zemlji. Što se odnosa lokalne samouprave tiče, nije bilo nekih problema. Kada je u pitanju zgrada, sve moglo da ide brže i da neke stvari nije trebalo da se dogode, mada tu postoje i okolnosti koje nisu mogle da se predvide i spreče (oplatol na primer). Nakon dekontaminacije sam bio vrlo iznenađen kada smo pozvani da damo predloge i tražimo sve što nam je neophodno, a nije navedneo u projektu. To je za svaku pohvalu, jer smo zajedno došli do nekih bitih izmena, koje će doprineti da zgrada pozorišta bude jedna od najboljih i najopremljenijih u zemlji. Nikako mi se ne dopada smanjenje broja zaposlenih i otpuštanje glumca, jer smatram da je pozorištu potrebno još najmanje desetoro ljudi, po nekoliko u svim sektorima, kako bi moglo normalno da funkcioniše.

Koliko si slobodan u svom radu? Da li se neko sa strane nekada mešao u ono što radiš?

Nikada nisam imao nikakvih problema i ograničenja kada je u pitanju repertoarska politika, izbor komada, saradnika, itd. Inače ne bih bio na ovom mestu, jer smatram da umetnost ne trpi ograničenja. Sa druge strane, rezultati pokazuju da je put kojim se krećemo jako dobar. Praktično sve predstave sa repertoara pozorišta su u poslednjih nekoliko godina pozivane na festivale u zemlji i inostranstvu i osvojili smo veoma značajne nagrade. Sama činjenica da smo dvaput zaredom u selekciji Sterijinog pozorja i da smo u jednoj sezoni dva puta pozivani na velike međunarodne festivale u Rusiji, govori dovoljno o našem radu i kvalitetu naših predstava.

Ne mogu svi da se stave u isti koš

Postoje razni mehanizmi za finansiranje kulturnog stvaralaštva. Kakva su tvoja zapažanja?

To polje je, rekao bih, vrlo šarenoliko. Naravno da kvalitet ispliva na površinu, ali, kao i u mnogim drugim sferama u zemlji Srbiji, i u kulturi neke stvari idu po liniji „znam čoveka, koji zna čoveka…“ Tako je od kad znam za sebe…

Da li bi nešto menjao u sistemu finaniranja kulture?

Trebalo bi da se napravi ozbiljna selekcija i da se odrede prioriteti. Da se nagrade uspešni i vredni i da se podstiče kvalitet. Ne mogu svi da se stave u isti koš i da se sredstva raspoređuju po principu „da se neko ne naljuti“. Svako ko dobije sredstva trebalo bi da ih opravda kvalitetom i to bi trebalo ozbiljnije kontrolisati.

Kako bi opisao kulturnu ponudu Vranja?

Ima dosta kulturnih dešavanja, ali je svima veliki problem plasman, tj. marketing. Stalno čujem komentare kako se ništa ne dešava u gradu, što apsolutno nije tačno. Veliki je problem što za mnoge događaje i sam čujem tek kada se završe, jer nema dovoljno obaveštenja. Svi nekako stidljivo reklamiraju svoje aktivnosti. Ne znam da l’ štede na štampanju promo materijala ili šta već.

Bojan Jovanović Vranjsko pozorište

Sa turneje u Rusiji

Ne može ništa na brzinu

U vranjskoj “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture”. (…) Kreativnost često ne zahteva velike investicije, već dolazi do izražaja i u vremenu oskudice. Zbog toga, potpuno je realno očekivati da se kreativnost u Vranju može probuditi i uz relativno mala ulaganja” Da li lokalne institucije, takve kakve su, mogu da podstaknu stvaralaštvo i na koji način?

Mislim da mogu. Kao primer bih naveo ono što mi u pozorištu radimo. Formirali smo omladinsku scenu u okviru koje pomažemo mladima koje zanima pozorište da steknu osnovna znanja i da se kreativno izraze. Za desetak godina stvorili smo grupu ozbiljnih mladih umetnika i jednu od najboljih omladinskih pozorišnih trupa u zemlji. Svake godine neko od njih upiše neki od smerova na akademiji. Dakle, institucije samo treba mladima da daju slobodu i omoguće im da se na pravi način razvijaju. Imamo primer Likovne radionice, Muzičke škole, ŠAF-a, odakle takođe izlaze ozbiljni mladi umetnici sa ogromnim potencijalom.

Kako prenose mediji, predsednica Vlade Ana Brnabić ove godine osnovala je Savet za kreativne industrije kao privredne grane koja bi trebalo da predstavlja veliku šansu za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Kako si razumeo ovu inicijativu?

Iskreno, nisam baš najbolje upoznat sa tim.

Postoje li kreativne oblasti na lokalu koje bi mogle da zaposle ljude i podstaknu razvoj Vranja?

Sve što je kvalitetno i pravi razliku može da podstakne razvoj bilo koje sredine. Samo je potrebno strpljenje i ozbiljan rad da bi to dalo rezultata. Ne može ništa na brzinu.

Ne smemo dozvoliti da estrada i rijaliti zavladaju

Može li pozorište da bude profitabilno u sredinama kakvo je Vranje i pod kojim uslovima? Gde je granica kompromisa?

Nijedno pozorište u zemlji, osim možda pozorišta na Terazijama nije profitabilno. Nemoguće je juriti profit i istovremeno imati kvalitetnu, visoko umetničku produkciju. Smatram da o kompromisu ne bi trebalo uopšte govoriti, jer bismo onda došli do podilaženja i pretvaranja ustanove kulture u mesto lake zabave, što vodi ka estradizaciji. Treba naravno ponuditi žanrovski raznovrstan repertoar, ali sa jasnim umetničkim vrednostima, nikako isključivo zabave radi. Dakle, za mene nema kompromisa po tom pitanju.

Kojim oblastima kulture bi lokalna samouprava trebalo da posveti veću pažnju i zašto?

Svim oblastima kulture treba posvetiti maksimalnu pažnju. Živimo u vremenu u kojem je osetno opadanje svih vrednosti, naročito kulturnih i moralnih. Ne smemo dozvoliti da estrada i rialiti zavladaju, iako u velikoj meri već jesu.

PORTRET

Bojan Jovanović (1982) diplomirao je 2007. na „Akademiji umetnosti“ u Beogradu, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Od novembra 2016. je na postdiplomskim (master) studijama na katedri za pozorišnu režiju na Evropskoj Filmskoj i Teatarskoj Akademiji (EFTA) u Skoplju.

Od 2008. je stalno angažovan kao glumac u pozorištu „Bora Stanković“, a za osam godina profesionalnog rada igrao je u više od 20 predstava i dve tv serije. Potpisao je 10 pozorišnih režija. Dobitnik je brojnih nagrada.

Od novembra 2016. obavlja funkciju umetničkog rukovodioca vranjskog pozorišta (na istoj funkciji bio je i u peiodu 2009 – 2012), gde se poslednjih osam godina bavi i pedagoškim radom u okviru Glumačke radionice.

Nagrade vranjskog pozorišta

2015. Narodna drama – nagrada za najbolju režiju, najbolji dramski tekst i najboljeg mladog glumca 2016. Tri sestre – nagrada za najbolje glumačko ostvarenje

2017. Ruža uvela – 6 nagrada – za najbolju predstavu, najbolju režiju, najbolji dramski tekst, tri najbolja glumačka ostvarenja

2018. Međunarodni festival u Lipecku, Rusija – Tri sestre – Gran pri za najbolju predstavu

2018. Kepler 452B – specijalna nagrada za predstavu u celini, nagrada za najboljeg mladog glumca

2018. Festival Akter Evrope, Resen Makedonija – Kepler 452B – nagrada za najbolji dramski tekst

2016. Vranjsko pozorište kritičari uvrstili u TOP 5 pozorišta u Srbiji

Vranjsko pozorište na Festivalima

Učešće na međunarodnom festivalu u Omsku i Lipecku, Rusija

Sterijino pozorje, takmičarska selekcija, dve godine za redom 2017. (prvi put od osnivanja) i 2018. Predstave Ruža uvela i Kepler 452B

Festival Joakim Vujić – svake godine u takmičarskoj selekciji od 2012.

Festival Dani komedije u Jagodini, takmičarska selekcija – Amateri

Festival Mali Joakim – Mačak u čizmama

Festival komedije, Vinice, Makedonija – Amateri

Festival Komedije – Kumanovo – Kude mi je žena

Učešće na Festivalima u Rakovici, Mladenovcu, Aleksandrovcu, Smederevu, Aleksincu, Krivoj Palanci, Kruševcu, Zaječaru…

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.