Robert G. Tili – BLUZ POEZIJA; Izdavačka kuća Alma, 2013;

  

U Srbiji bluz nikada nije bio posebno popularan. Dobro, ima onih kojima je ovaj muzički pravac svetinja, ali ta sorta je na pragu izumiranja. Kada je stasala srpska generacija X, od devedesetih pa naovamo, nahrupio je turbofolk sa gomilom derivata i potopio sve ostalo. Tu su Ceca i Jeca, i koga briga za neke tamo crnce poput Roberta Džonsona, Albert Kinga, Badi Gaja… I ko su uopšte ti likovi? O čemu oni pevaju?

bluz-poezija_0Ako vas iz nekog bizarnog razloga zanimaju odgovori na ova pitanja, možete ih naći u knjizi Roberta G. Tilija “Bluz poezija”. Radi se o malom bluz brevijaru iz kojeg početnici mogu da nauče osnovne stvari o najvećim umetnicima žanra: tu su kratke biografije sa diskografijom, prevodi najznačajnijih pesama, plus crtani portreti svakog od muzičara ponaosob. Sve to napravio je čovek, verovali ili ne, iz Subotice. Radi se o liku sa nadasve zanimljivim životopisom, a ko želi da sazna nešto više o njemu, Google u šake.

Poklonici ovog zvuka lenji na učenju engleskog, poput mene, mogli su do sada samo da naslućuju o čemu govore B. B, Albert, Fredi i ostala bluz braća. Zato je Robert G. Tili uradio posao za sve one koji žele da uživaju bez saplitanja o žargon svakodnevnog života Amerike. “Bluz poezija” pokazuje da svi pesnici ovog sveta pevaju o istim stvarima. Nema tu velike misterije: bluz – to je kafana, alkohol, ljubav, tuga, seta, žal (za mlado`s), dert, sevdah, karasevdah… Ono kad se dobar čovek oseća loše.

Verovatno se sad pitate šta ovaj lupa, na kojim li je maliganima kad poredi bluz sa muzikom Balkana? Naravno, u strogo muzičkom smislu to su različite stvari: drugačiji su ritmovi, a ne koriste se ni iste tonske skale. Hoću samo da kažem da za mene te dve muzičke umetnosti proizvode isti osećaj, stvaraju istu atmosferu, ako me razumete. Štaviše, začuđujuće je koliko naša stvarnost liči na ono što su bluzeri opevali pre 40 ili 50 godina. Ko ne veruje, neka odvoji bar sat vremena za “Bluz poeziju” Roberta G. Tilija.

Z. R.

 

Pol Baterfild

ROĐEN U ČIKAGU (BORN IN CHICAGO)

Rođen sam u Čikagu, hiljadudevetsto

Četres i prve, rođen sam u Čikagu, hiljadu

Devetsto četresiprve,

I sa stola staraca svojih

Ja marljivo sakupljah mrve.

Prvog prijatelja izgubih s 16 ja leta,

Od tada ovaj dasa sa pištoljem se šeta.

Prljav je Čikago,

K`o i cela planeta.

Svaka je iznad osamnaest u njemu

Javna, bog me, teta.

U devetnaestoj mi ćale pušku kupi,

U devetnaestoj tata meni pucu kupi:

“Živimo”, veli mi, “sine, u jednoj đavolskoj rupi”.

Bluz je u redu, ako poletan si kao čigra,

Bluz je sasma u redu, ako okretan si k`o čigra,

Ali u ovom gradu nema više gde, i s kim da se igra…

 

Otis Raš

DUPLA ŠTETA (DOUBLE TROUBLE)

Jedna stvar mi strašno smeta:

Uvek, brate, dupla šteta.

Stojim, kasno noću, bez posla, zabrinut,

Od plate i od ljubavi ženske zakinut.

Neki klinci oko mene milioneri su bez mane,

A ja u džepu tek rupe brojim same…

 

Evo i majstora na delu.