Autor Dušan Đorđević

Bata Duško se družio sa Stanom Avramović Karamingom, od koje smo naučili najviše starih pesama. Posebno bratanica Divna, kojoj je Stana otkrila i tajnu interpretiranja čuvene pesme 'Dimitrijo, sine Mitre'.

Dobio sam smeštaj kod Nemca, predsednika opštine. Nameštenu sobu i hranu. Imao je ženu i dve ćerke lepotice, srednjoškolku i studentkinju. Govorio sam sebi: ‘Red je, Džipko, da uživaš! Malo li si propatio - seća se Vlada.

Vojnici su radionicu pregradili daskom od ostatka kuće i zapečatili je voskom. 'E, pa, Uroše, od danas ovo je naše! Ako hoćete da nosite glavu na ramena, vosak da čuvate bolje od nje!' - rekli su i s jasnim osmehom prezira otišli.

Pera se nije bunio i kada su mu uzeli tri koze i kada je Voja Samardžija, u ime vlasti i naroda, dolazio da mu popiše višak masti, vina i rakije. Znao je i ko ga je potkazao. Nije se ljutio. „Sve prođe, vreme kao reka sve odnese, samo obraz ostane!“

Mirišljavi sapuni, po pričanju savremenika, bili su vrhunski. Za izradu su nabavljani štapići vanile iz Grčke, a uvozio se i najkvalitetniji cimet. Bilo je i sapuna sa mirisom ruže, nevena i drugih aromatičnih biljaka.

Vinogradi, podzidani, pod konac. Grožđe vinsko, sortno, praske i trešnje svuda. Berba je trajala danima. Porodica, rodbina, komšije, čiraci punili su krble i kola. Ni deca nisu bila pošteđena.

Čedomir Dimitrijević je, između dva rata, bio najpoznatiji fudbalski golman u Vranju. Prvi je u istoriji vranjskog fudbala koji je napravio transfer i prešao u Rudar iz Aleksinca. Tražila ga je i beogradska Jugoslavija.

Nakon rata, 1948. godine, Kosta Pavlović oženio se Mirjanom iz porodice Mašutković. Otvorio je prvu privatnu posleratnu automehaničarsku radnju 1950. godine, u današnjoj Beogradskoj ulici.

Tane je sa drugarima-stolarima osnovao stolarsku zadrugu u kafani „Evropa“. Zadruga je prerasla u stolarsko preduzeće „Sima Pogačarević“, koje je do 1963. godine bilo u zgradi današnje štamparije „Nova Jugoslavija“.

Bulumači su osnivači prve vranjske pekare u 19. veku. Dimitrije Mihajlović u herojskim ratovima za oslobođenje Srbije bio je 14 puta ranjen. Nije bilo tog odlikovanja koje nije dobio od kralja i Otadžbine