Album “Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi” je najgušći asfalt u venama u svom najizvornijem izdanju. On nije stvaran godinu dana, kako stoji u pres materijalu, već pola veka, koliko je Antonu gitara sastavni deo duše i tela


Piše: Nebojša Cvetković


 

Pauzu u radu Partibrejkersa izazvanu Canetovim radom sa „Škrticama“, Nebojša Antonijević Anton, ništa manje bitan šraf u osovini najznačajnijeg srpskog rokenrol benda svih vremena, iskoristio je na kreativan način i uz pomoć ostalih žurkolomaca – bubnjara Darka Kurjaka i ritam gitariste Roberta Telčera, kojima se pridružio i basista grupa Eva Braun i Veliki Prezir Dušan Ševrlić – snimio svoj prvi solo album sa 10 pesama: “Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi”. Ovaj solo prvenac Nebojše Antonijevića objavila je mala ali po katalogu dosadašnjih izdanja velika nezavisna izdavačka kuća iz Beograda „Odličan hrčak“.

Zov slobode

“Anton + Hevi hipi bejbi”, kako su sebe nazvali, logičan je i smisleni nastavak svega onoga što je Anton radio u Partibrejkersima. Dobar način da dopuni svoju autorsku auru, nesporno unikatnu i bez ovog iskoraka u solo vode. Album su snimali godinu dana, onako natenane uz druženje i uživanje u Telčerovom studiju „Šamarčina“ u Vrbasu.

Utisak je da je ovo Antonov najličniji autorski rad, album u kojem je uneo najviše sebe samoga do sada. Antonovi ritmovi, i njegovih pajtosa, braće po rokerol krvi, urlajući su zov slobode onima koji se još uvek nisu utopili u žabokrečinu dokonih tv abonenata za koje osim spinovane ne postoji druga stvarnost. Krik slobode gde ljubav u svom najuzvišenijem smislu nema cenu za one beznadežno zaražene rokenrol virusom kojima treba samo mali okidač da zapali iskru duboko ispod pepela i gareži koju je napravio svakodnevni život.

Sve što sam stekao, ovako i onako

Izbledeće uskoro

A ljubav i prijateljstvo

sve ono što je bez cene za mene

Ostaće zauvek život moj

(Suvišni)

Čovek koji zna da liže svoje rane

Svaka Antonova pesma je najpre ritam, ne samo tehnički perfektno odsviran, već intuitivan, osećajan, direktno iz srca zrelog čoveka koji zna da sam liže svoje rane i da je to jedini put nepotkupljivog dostojanstva življenja po svojim pravilima. Pesme nisu nabijene adrenalinom, već patinom životnog iskustva sredovečnog čoveka koji je sebi izborio privilegovanu poziciju da radi i živi ono što što najviše voli.

Samo sam putnik i ne zadugo

Imam slobodu da biram pravac

Imam prava na svoju sreću

Onu veću, slobodu večnu. Da brate

(Brate)

Više nego ikad fokusiran na emociju odakle crpi svoj ultimativno jedinstveni gitarski izraz ovaj put je pridodao i svoje stihove i bez imalo nelagode, mnogo opuštenije nego pre 30 godina stao pred mikrofon kada je imao ne baš nezaboravni vokalni debi u pesmi “Nema cure” na drugom albuma Partibrejkersa.

Nakon pažljivog preslušavanja „Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi” utisak je da sve ono što je autorski dao svom matičnom bendu bilo granitni temelj na koji će postaviti ovako superiorno muzičko ostvarenje. Kao da je odabrao pravi trenutak da stihovi prosto iscure iz njega i da čiste duše posluži kao sjajan provodnik za ovu milozvučnu grmljavinu roka, bluza, fankija i soula.

Anton – gitara koja je deo duše i tela

Ostali muzičari su se prikladno uklopili u Antonov štim i percepciju zvuka, raskošno su elegantni a zvuci usne harmonike Pere Džoa i Mikija Almašija diskretno ali funkcionalno toplo podcrtavaju lirska značenja Antovih pesama. Monaška doslednost, strast, iskrenost, ljubav, čast i posvećenost isijava iz svakog tona svih 10 pesama, od kojih je besprizorno izdvojiti bilo koju.

Urbanluk, sa onim najgušćim asfaltom u venama u svom najizvornijem izdanju. Album koji nije stvaran godinu dana, kako stoji u pres materijalu, već pola veka, koliko je Antonu gitara sastavni deo duše i tela. Da, upravo tim redom.

Slabi se koriste galamom, bukom, besom i pretnjom, a jaki ljubavlju. U pesmama sa “Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi” ljubav nesputano pulsira i širi se poput koncentričnih krugova, jer ono što je rečeno to je i učinjeno. Bez zabušavanja.