Broj samoubistava u prvoj polovini 1916. godine u logoru „Nador“ kod Bizerte iznosio je 84. Sve češće su ruku na sebe dizali i oni čije je lečenje bilo pri kraju, već zdravi ljudi. Afrički pesak izazivao je depresiju kod srpskih vojnika


Piše: Zoran S. Nikolić


 

Komanda i saveznici u izveštaje unose zabrinutost. Među bolesnicima u logoru bio je i Dimitrije Ginić, putujući glumac, školovani reditelj, poznat po komičnim ulogama, a dopisnik „Politike” iz Bizerte bio je Joca Tanović i beležio je svaku smrt, svako samoubistvo.

Vojničko pozorište 1916

Vojnik Dušan Cvetković kao Koštana 1916. godine

Njih dvojica su bili prijatelji i redovno su razgovarali o mukama koje preživljavaju bolesnici. Palo im je na pamet da počnu da organizuju svakodnevni kulturni program, da priređuju književne večeri i igraju skečeve. Razrađuju svoju zamisao, planiraju na osnovu raspoloživih resursa. Nemaju tekstove, nemaju rekvizite, ali imaće publiku i neograničeni broj učesnika i statista.

Razgovaraju i o eventualnoj terapeutskoj misiji umetnosti i dolaze do zaključka da bi pozorišne predstave mogle da smanje broj samoubistava. Svoj plan iznose izvesnom „gospodinu Stevi Nešiću“ i pukovniku Dobrivoju Milenkoviću, koji obaveštava Komandu.

Pozorište leči

Na Petrovdan 1916. godine Afričko vojničko pozorište izvelo je premijeru „Koštane“ Borisava Stankovića. Hroničari beleže da je već sutradan u logoru vladala mnogo bolja atmosfera. Tada je počeo podvig Dimitrija Ginića, koji režira svaku predstavu, piše originalne komade ili rekonstruiše po sećanju Molijera, Šekspira, domaće autore. Saveznici sa oduševljenjem govore o logorskom pozorištu, pomažu da se na Uskrs 1917. otvori novo, sa 5.000 mesta. Na otvaranju je i Franše d’ Epere i brojni oficiri savezničkih armija, predstavnici grada Bizerta.

Dimitrije Ginić napisao je po sećanju 66 tekstova i režirao ukupno 169 predstava. Program je tekao svakodnevno, književno veče, koncert ili predstava, a medicinski rezultat je sledeći: za godinu i po dana, od Petrovdana 1916. do kraja 1917, desila su se samo četiri samoubistva, a tokom 1918. godine dva.