Zoran Veličković je oduvek znao da je bolje biti Željko Mitrović milijun godina, nego Vukašin Obradović nedelju dana.


Piše: Zoran Radulović


 

Ja, ja… prosto ne znam… kako da počnem. Kad sam video dve velike glave na RTV Vranje, Zokijevu i Vukašinovu, isprepadoh se. Šta je ovo, majku ti božju, neki novi sukob na književnoj levici?

Zoran Veličković, koga sasvim neopravdano zovu Zuja, legenda neovisnog i profesionalnog novinarstva na jugu Srbije, koja hrabro gazi utabanim stazama Gradimira Jovanovića, ima veliki probem. Esencijalno životni. Njemu, što se krvavo borio za slobodu novinara i medija, godinama, e njemu, zamisli, gazda Vukašin neće da objavi demanti.

Kako se Zoran Veličković borio za našu stvar

Ne znate šta je sve Zoki, koga skroz pogrešno zovu Zuja, uradio za nas, novinarske crviće? Lebac nam je, bre, dao!

Kad su onomad krojili zakonsku kapu medijima, on je hrabro ustao protiv scile i haribde, ma protiv Brisela se, bre, borio, i protiv NUNS, UNS i ostalih, i protiv predsedatela Vukašina se borio, govorio mu nemoj Vukašine, nije to dobro, al’ džabe. Ovaj zapeo ko prase u kukuruz – medijska strategija, pa medijska strategija, privatizacija pa privatizacija, projektno finansiranje, pa projektno finansiranje.

A Zoki, pametan, oduvek je znao da je bolje biti Željko Mitrović milijun godina, nego Vukašin Obradović nedelju dana. I lepo je investirao u najisplativiji biznis u ovom delu galaksije – u medije. Pazario dva komada, RTV Vranje i RTV Bujanovac, i postao medijski magnat. I udomio onoliko neovisnih i profesionalnih novinara!

Posle se Zoki uredno i pristojno zahvalio predsedatelu NUNS zato što mu je ovaj omogućio da postane bogat. Još ga i pozvao da sarađuju, da se druže, da razmenjuju iskustva, da deluju zajedno, na strašnom mestu da postoje. A to nije malo – Zoki dve televizije ti je sad vranjski Rupert Rupi Mardok ili Ted Tarner. Ili ako više volite, Željko Mitrović. Željkić!

Tko ne objavi Željkiću demanti, taj se spotiče

E, al’ Vukašin ljubomoran, neće sa njim da sarađuje, jer nikad nije imao televiziju, a mnogo je voleo da gu ima, pa krenuo da pamprči Zokija u novinama: te šta će on na inauguraciji, te niko ga nije zvao, sigurno se umuvao tamo na foru… I neće, zamisli, da mu objavi demanti.

A ima li išta prirodnije nego da te kao medijskog magnata pozovu na inauguraciju?

Onda se Zoki setio: pa ja imam televiziju, ne, ja imam dve televizije, al’ mi je za demanti dosta i jedna! Pa zar nisam ja vranjski Željko Mitrović?

Onda je Zoran Veličković zašiljio pero ubojito i napisao demanti i objavio si ga juče doma, na RTV Vranje, sa sve skrušenim izvinjenjem gledaocima što ih, je l’, uznemirava takvim stvarima.

Ja tim povodom svečano priznajem – ljubomoran sam što nemam takvog dara za pisanje, osobito za demanti, pa da učestvujem u sukobu na književnoj levici. Al’ nemam ni dve televizije, jebiga.

I šta je bilo na kraju, tj. danas?

Stručna i skroz nepristrasna Komisija sastavljena od medijskih profesionalaca iz UNS, NUNS i ostalih zajebanih udruženja sasvim opravdano je odlučila da Grad Vranje ima iz budžeta do kraja godine da istovari za Željkićev neovisni rad ukupno 4,9 miliona dinara. Bravo! Novinari ne kleče!

A Vukašin, nećete verovati, danas objavio demanti! A od Komisije dobio cele 150 ‘iljadarke.

 

Na prijem sam lično pozvan… Da vam nije krivo što ste morali da lovite fotografije sa društvenih mreža kako bi se informisali? Mogli ste lepo da akreditujete svoju novinarsku ekupu, pa da u tom slučaju izveštavate na osnovu viđenog, a ne na osnovu halucinacija koje imate dok gledate tuđe fotografije. Ja sam dobio zvaničan poziv iz Kabineta predsednika Vučuća, kao što ću vam sa zadovoljstvom pokazati i dokazati.

Moje pojavljivanje na prijemu kod Vučića može da izenenadi samo neupućene, neobaveštene, a pogotovu zlonamerne i iskompleksirane osobe. Siguran sam da vam je krivo, ali moraću da vas podsetim da sam u proteklom periodu bio pozvan na mnogo eminentnih domaćih i međunarodnih prijema i događaja.

RTV Vranje, 19. jul 2017.