Prepuna sala Doma vojske govori o tome da u gradu trube i meraka ima i te kako sluha za klasičnu muziku, kaže osnivač i umetnički direktor Piano Summer festivala

Grad Vranje je od 2. do 20. avgusta drugi put bio domaćin Piano Summer festivala, a preko sedam hiljada posetilaca najbolji su pokazatelj uspeha ove manifestacije. Nizom koncerata akademskih profesora muzike i priznatih svetskih umetnika, novim sadržajima, predavanjima, kao i letnjom akademijom koju su održali majstori klavira, ovaj mladi festival klasične muzike na dobrom je putu da postane neizostavna destinacija na svetskoj mapi kulturnih dešavanja. Tim povodom razgovarali smo sa osnivačem i umetničkim direktorom festivala Zoranom Imširovićem.

Vranje me je iznenadilo

VranjeNET: Kako se rodila ideja o osnivanju jednog ovakvog festival koji je najpre krenuo u Ohridu, a evo dve godine zaredom odvija se i u Vranju, sa tendencijom da postane tradicionalan?

Imširović: – Sve je počelo kao i mnogo toga u životu – slučajno. Od jednog poziva da nešto slično uradim u Austriji, zahvaljujući mojoj koleginici i suosnivaču ovog projekta Jani Begin, put me je naveo u Ohrid, koji je u suštini mnogo pogodniji za ovakvu vrstu dešavanja od Vranja. Međutim, nezainteresovanost lokalne zajednice i institucija u Makedoniji bila je razlog da pokušamo u Srbiji. Drago mi je da smo ovde naišli na veoma pozitivne reakcije i visoku profesionalnost od strane institucija. Kada o svemu bolje razmislim, iako to nisam očekivao, veoma me ohrabruje i raduje činjenica da ipak postoji prostor i entuzijazam za nove inicijative u Srbiji.

Šta je preporučilo grad Vranje za mesto održavanja festivala ozbiljne muzike?

– Vranje ima veoma interesantnu poziciju – blizina aerodroma u Skoplju, a sada i u Nišu, zatim blizina većih gradova kao što su Skoplje, Sofija, Niš i Leskovac, kao i kulturni vakuum na Kosovu. Vranje, mali grad sa velikom dušom, zaista iznenađuje. Prepuna sala Doma vojske govori o tome da u gradu trube i meraka ima i te kako sluha za klasičnu muziku. Sluha za naš rad ima, jer je mlad i dinamičan tim okupljen oko gradonačelnika Slobodana Milenkovića. Ovaj festival je u svojoj zamisli eksperiment, pionirski poduhvat, ali ako se dobro iskoriste šanse i kvalitet koji već imamo, može da postane finansijski veoma isplativ za grad. Ne treba zanemariti ni aspekt razvoja kulturnog turizma i investicija koje ovaj projekat može da podstakne.

Po čemu se ovaj festival razlikuje od drugih?

– Po koncepciji je zaista jedinstven: mešavina letnje akademije i festivala daje svemu jednu posebnu dinamiku, umetnici sa svih meridijana koji su i polaznici akademije imaju priliku da uče od vrhunskih svetskih majstora a i da uzajamno razmenjuju iskustva i sve to pokažu na sceni. Festival nije komercijalan i drago mi je da sam uspeo da zainteresujem tako veliki broj zaista značajnih ljudi za naše podneblje. Naš cilj je da probudimo interes za kulturu i time privučemo fondacije i sve zainteresovane za obnovu škola, izgradnju koncertnih dvorana, muzičkih biblioteka kao i nabavku kvalitetnih instrumenata. Smatram da je bitno ulagati u mlade i otvoriti im prozor u svet. U tom duhu smo obezbedili veliki broj stipendija za stručna usavršavanja za talente iz Srbije i regiona.

Najmodernija biblioteka za Muzičku školu u Vranju

Ko vam je pomogao u organizacionom i finansijskom smislu?

– Ovaj poduhvat sam do sada ja finansirao, ali od ove godine imamo i podršku Ministarstva kulture i grada Vranja, koji su omogućili da podignemo festival na značajnije viši nivo. Veliku podršku smo dobili i od Pianoland-a iz Beograda, generalnog zastupnika najvećeg svetskog proizvođača klavira Steinway, Minhenske pivare Tilmmans i čuvene juvelirske radnje iz Minhena Suza Bek.

Ovogodišnju medijsku promociju festival je dobio i kroz veoma zanimljiv promo spot.

– Svi koji su ga pogledali, ne veruju da je nastao na mom kuhinjskom stolu. U nedostatku finansijskih sredstava, imao sam sreću da u Minhenu živim okružen veoma kreativnim i sposobnim ljudima koji su napravili ovu animaciju.

Po kom kriterijumu ste selektovali ovogodišnje učesnike Piano Summer festivala?

– Kao i prethodne dve godine, predsednik letnje akademije je devedesetogodišnji profesor Klaus Schilde, dugogodišnji predsednik Visoke škole za muziku i teatar u Minhenu, koji je jedan od najznačajnijih predstavnika nemačke pijanističke tradicije. Pored njega, majstorske radionice na letnjoj akademiji vode i pijanisti Michael Leslie iz Australije, AIDA Gavrilova iz Velike Britanije, Biljana Gorunović iz Srbije kao i ćerka prof. Klausa Šildea koja vodi majstorsku radionicu za violinu i kamernu muziku.

Specijalni gost festivala ove godine bio je prominentni Marmara kvintet iz Istanbula. Da li je bilo nekih otkazivanja, koliko su politički problemi uticali na goste iz ove zemlje?

– Zbog političke situacije u Turskoj do samog otvaranja festivala nije bilo sigurno da li će Marmara kvintet moći da nastupi. Ipak, u izmenjenom sastavu su uspeli da dobiju dozvolu za izlazak iz zemlje, a mnogobrojni studenti otuda su otkazali svoje učešće.

Šta je ovaj festival kvalifikovalo za vrednu i jedinstvenu donaciju izdavačke kuće Henle Urtext iz Minhena? Šta će ona značiti za muzičku školu u Vranju kojoj ste je namenili?

Prof. Klaus Schilde, predsednik naše akademije, priredio je preko 200 redakcija za ovu izdavačku kuću, čija izdanja koriste svi vrhunski muzičari širom sveta. Uz pomoć ove a i narednih donacija ove izdavačke kuće, Muzička škola “Stevan Mokranjac” u Vranju imaće najmoderniju muzičku biblioteku u regionu.

Piano Summer i za decu

Pored koncertnih nastupa, festival ima i svojevrsnu akademiju. Šta je njen cilj?

– Kvalitet ove akademije toliko je visok da su većina predavača akademski profesori sa značajnim koncertnim karijerama u svojim zemljama. Ovo je posebna stvar, kako za Vranje tako i za Srbiju, jer pruža mogućnost da se profiliše i razvija kulturni turizam. Letnja akademija je srce ovog festivala. Vrhunski edukativni majstorski kursevi su za umetnike iz našeg regiona prozor u svet, a istovremeno magnet za strane umetnike da se stručno usavršavaju i bolje upoznaju našu zemlju. Učesnici, osim pohađanja časova kod vrhunskih muzičkih imena, imaju mogućnost izvođenja solo repertoara i dela kamerne muzike, kao i klavirskih koncerata. Ovaj tip usavršavanja dodatno podstiče na uzdizanje umetničkog nivoa, kao i na uspostavljanje novih kontakta sa drugim umetnicima, što je od bitnog značaja u našem pozivu.

Ove godine mislili ste i na najmlađe, s obzirom na to da vas je prošle godine, kako ste sami izjavili, iznenadila brojnost mlađe publike.

– Da, vrlo nas je iznenadila posećenost i pažnja publike na koncertima, a posebno veliki broj dece. To nas je inspirisalo da ove godine priredimo jednu muzičku poslasticu namenjenu najmlađima, Prokofjevovu muzičku bajku “Peđa i vuk”, za klavir četvororučno i naratora. Odziv je bio neverovatan, sala prepuna dece koja su sa posebnom pažnjom propratila ovaj događaj i za koje i sledeće godine pripremamo sličan koncert.

U kom pravcu će se Festival dalje razvijati i koliko će doprineti u afirmaciji klasične muzike u Srbiji?

– Očekujemo da postane jedna od najznačajnijih tačaka na mapi svetskih kulturnih događaja, a da njegov internacionalni karakter bude svojevrstan zamajac razvoja kulturnog života u Srbiji i njene afirmacije u svetu. Planove za sledeću godinu već kujemo, ali ih nećemo još otkriti kako bi iznenađenje bilo veće.

Nebojša Cvetković

MINHENSKA ŠKOLA

Vrlo mladi ste napustili Srbiju kako bi unapredili svoje muzičko obrazovanje. Najpre ste boravili u Nemačkoj, a onda ste gradili svoju karijeru po brojnim festivalima širom Evrope. Koje bitne događaje biste izdvojili iz tog perioda izgradnje vašeg muzičkog indentiteta?

– Da, kao sedamnaestogodišnjak sam otišao na studije u Minhen i to mogu da označim kao jednu od prekretnica na mom muzičkom putu. Mnogobrojni koncerti i prilike da nastupam pred publikom su bili veoma bitni za sticanje iskustva i novih saznanja o samom sebi, ali ni učenje iz sopstvenih grešaka i neuspeha nisu bili manje značajni. Ipak bih izdvojio moje školovanje u Nemačkoj kao jedan od ključnih momenata – imao sam privilegiju da upoznam i učim od velikih umetnika, a to je zaista jedan neiscrpan izvor inspiracije.