Veliki legalista na evropskom putu je rešio da pogazi sve zakone i pravilnike, u prolazu se popiša (da izvinete!) na akreditaciono telo, kao nezavisnu instituciju, da bi učinio uslugu svom prijatelju, Velikom Vraču Pazarskom.

Piše: Dragoljub Stevanović

Ponovo pišem u afektu, neće na dobro, ali šta da radim kad sam, što bi rekˈo legendarni odbornik Stole Trajković “spotaknut”! Pojavio se, naime, ovih dana na netu sken zaključka naše Vlade, kojim se gazi toliko zakona, pravilnika i institucija, da nije preterivanje ako kažemo da se jednim papirom ruši kompletan pravni poredak naše države (znam, znam, nikako da izbacim tu naviku da Srbiju nazivam državom!).

Od kako sam ga, pre nekoliko dana, ugledao na Tviteru (mislim da ga je Aleksandra Jerkov objavila) ja ne mogu da dođem sebi, a bogami je i mom prijatelju (inače advokatu, a bar se oni razumeju oko tih pravnih stvari) “pregorela licna” kad je video onaj papir.

Ex ante dozvola

Evo ga u prilogu teksta, pročitajte legendarni zaključak Vlade br. 612-12534/2015! Pročitajte, pročitajte, naročito onaj deo pod brojem1! Znam, na prvu lopu ćete reći: šta nas sad opterećuješ nečim što je skoro godinu dana staro, ali meni je ovo triput veći škandal od slučaja Savamala.

Da bismo bili načisto: akreditaciju univerziteta po Srbiji vrši akreditaciono telo Ministarstva prosvete, koje ispituje sve uslove koje jedan univerzitet treba da ispuni, od veličina prostorija za predavanja pa sve do kvaliteta nastavnog kadra. Iako bi se po kvalitetu naših visokoškolskih ustanova moglo zaključiti da ovaj proces akreditacije mogu da prođu “i Žuljko i Ariton”, ipak je lista uslova podugačka (zbog kvaliteta ili veličine mita, procenite sami).

Vlada Srbije, tačnije Predsednik Univerzuma Jedini Svevišnji – nazovimo stvari pravim imenom, je blagoizvoleo zaobići proces akreditacije i tako, ono, svom prijatelju pokloniti dozvolu za dodeljivanje punovažnih diploma, i svega onog što prati rad pravih univerziteta! Veliki legalista na evropskom putu je rešio da pogazi ceo proces, sve zakone i pravilnike koji ga regulišu, u prolazu se popiša (da izvinete!) na akreditaciono telo, kao nezavisnu instituciju, i svom prijatelju, Velikom Vraču Pazarskom, učini, ili, što bi rekli mladi, ispoštuje ga!

Sigurno je tu bio neki quid pro quo, a pošto je prošlo neko vreme, vidimo i koji: nekada bukadžija i revolucionarni sandžaklija je sada umiveni predsednik skupštinskog odbora za nauku i obrazovanje (nije zajebancija!) i, naravno, podržava “tamo koga treba”.

Zaključak Vlade nema fantomku

U svemu ovome meni je zagonetna mlaka reakcija javnosti. Dobro, nije se javnost proslavila ni u mnogo krupnijim aferama, ali, eto, bar se malo diglo prašine oko slučaja noćnog rušenja u Savamali (he, digla prašina, nenamerno ironična metafora). No, tad su se ovi “kompletni idioti iz vrha gradske vlasti” makar potrudili da ruše pravni poredak države pod okriljem (izborne) noći, sa fantomkama, čak su i tablice sa bagera i kamiona skidali.

Ovo, bre, sve otvoreno, u sred bela dana, u Nemanjinoj u sred Beograda, bez fantomki, rušitelji pravnog poretka se i potpisali, ostavili pisane tragove! Da zloupotrebim metaforu mog prijatelja, pomenutog advokata: zamislite da ste na operacionom stolu, anestezija počinje da deluje, kad, odjednom, u salu uleće golobradi student druge godine medicine, i kaže: ne brinite ništa, imam zaključak Vlade da do završetka studija i specijalizacije, imam pravo da operišem ljude!

I? Šta sad? Pa ništa, “pleme moje snom mrtvijem spava”. Kako skrenuti pažnju na rušenje pravnog poretka, kako uplašiti truležom srpskog visokog školstva nekog kome ni zavlačenje ruke u njegov džep ne predstavlja povod ni na najmanji bunt?! Kao i do sad: afere će prolaziti, niko neće biti odgovoran, sudski procesi će zastarevati, najbolji će zauvek odlaziti, a narod, koji sve to treba da kontroliše, ocenjuje i te mangupe briše s javih funkcija na izborima, će i dalje spavati… i nestajati…

zaključak vlade