Šta će da pomisli neko u Kikindi kad vidi kako je SNS-SPS-JS-PUPS-PS-SDPS-SPO-SNP-PSS… kandidat za predsednika Srbije započeo kampanju? Možda će da kaže – jebote, koliko je Vučić popularan! A možda će reći – vidi samo te budale u Vranju, žive ko klošari, a svi viču av, av…


 

Beše miting kojim je Vučić započeo izbornu kampanju za predsednika, al’ meni nekako nije do sprdnje. Imam transfer blama i osećaj mučnine zbog te predstave. Mada, kod AV je uvek sve predstava – uglavnom za naivčine i licemere – baš kao i kod ostalih naših vođa koji su ovakve skupove organizovali sa pozicija vlasti.

     Tom igrokazu obilato su pripomogli lokalni mediji koji su me danima bombardovali informacijama o pripremama, čišćenju grada, prekrivanju reklame “Dobro došli u Vranje”, blokadama ulica, sms pozivima radništvu i seljaštvu, autobusima, socijalistima koji će da dođu na miting… i ostalim trivijalnostima tog tipa. O izveštavanju sa samog mitinga bolje da ne govorim.

Kako ovde funkcioniše demokratija

     A tamo, ispred hale, u pola šest po podne, odmah shvatiš koliko je sve isfolirano. To su ukapirali i članovi orkestra kojem je, izgleda, izmakla lova za svirku. Mumlali su nešto o lopovluku, dok sam pokušavao da napravim nekoliko fotografija privedenog sveta.

     Kako se miting u Vranju organizuje, znamo odavno. Tome su nas i njih naučili socijalisti, još devedesetih. Kad radničkoj klasi koja je na minimalcu direktori bez imalo srama tutnu političke transparente u ruke i narede im da idu tamo gde partija traži, sve je lako. Ako se nekome to ne sviđa, može lepo da uzme radnu knjižicu i ide na ulicu. Manje-više, tako ovde funkcioniše demokratija poslednjih 27 godina, ako me razumete.

     Dakle, zna se da su lokalni naprednjaci dobili zadatak da iz državnih fabrika i javnih institucija ispred hale dovuku previše ljudi, da ne bi mogli svi da uđu. Zašto? Pa da bi Vučić, kad dođe, mogao “spontano” da se zaustavi, da “ispoštuje” one koji stoje ispred i održi im kraći govor. Onda to zabeleži kamera i pošalje na uvid vaskolikom srpstvu i čekićstvu.

Aleksandar Vučić Vranje

     Šta će da pomisli neko u Kikindi kad vidi kako je SNS-SPS-JS-PUPS-PS-SDPS-SPO-SNP-PSS… kandidat za predsednika Srbije započeo kampanju? Možda će da kaže – jebote, koliko je Vučić popularan! A možda će da pomisli – vidi samo te budale u Vranju, žive ko klošari, a svi viču av, av… Ne znam, nisam pametan.

Dosadno, isprazno

     Iako je po ćoškovima hale bilo mesta za sedenje, mnogo sveta je bilo tamo, nije da nije. Kad čovek pogleda tu masu, počev od pionira i pionirki u belim majicama, pa do penzionera iz PUPS, ne može a da se ne zapita da l’ ti ljudi imaju probleme s elementarnom percepcijom stvarnosti ili im možda ne ide od anđela logičko povezivanje činjenica o svetu koji ih okružuje? Nije, međutim, ni jedno ni drugo u pitanju, definitivno.

Aleksandar Vučić Vranje

     U halu su došli oni koji bi da zadrže funkcije koje već imaju, ali i oni koji žude za njima, zatim oni koji bi da se zaposle, po mogućstvu u državnoj administraciji, potom privatluk koji bi nekako da legne na državnu sisu, a pojavili su se i oni kojima je sve potaman, al’ koji ne bi da se zameraju; najviše je bilo mučenika koji strepe za svoju crkavicu i radno mesto. Došao je i Zoran Antić, u skladu sa “realnom politikom” njegove partije, koja je lavove, magarce i bašibozuk zarad koristi gurnula pod tepih.

     Šta smo novo mogli da čujemo od govornika? Mmmm… ništa, baš ništa.

     Palma se ponašao kao vođa navijača Rada. Vikao je – jače, jače, jače – valda zato što nije bio zadovoljan stepenom ushićenja mase pred vođom.

     Dačićev govor bio je dug, dosadan i uglavnom besmislen. Ali on je svojima u Vranju, po svemu sudeći, posao završio.

Aleksandar Vučić Vranje

Vučić, bolji od Tita

     Onda je na scenu stupio premijer, koji je u isto vreme i kandidat nad kandidatima. Ponovio je sve ono što danima slušamo dok nam iskače iz frižidera, pojavljujući se na Pinku i ostalim televizijama koje prenose njegove hitne konferencije za medije: opet je izigravao žrtvu, kukajući da ga svi mrze, da su se svi udružili protiv njega, govorio je da neprestano radi, da zna da živimo teško, da mu je stalo do svakog dela Srbije, a posebno do Vranja gde je svratio devet puta, kao niko od vladara pre njega, počev od Tita pa naovamo…

     U demonstraciji moći, međutim, političke poruke nikome nisu važne: svakome od prisutnih bitno je samo njegovo malo mesto u budućoj raspodeli plena. . . I da li ga je video šef.

     Jedan detalj me je dojmio, ali koji nema veze sa događajima u sportskoj hali. Zašto je, kog vraga, Vučić započeo kampanju baš iz Vranja? Ako je to uradio zato što misli da je ovde najjači, onda mu verujem kada kaže da ovi izbori neće biti laki.

Zoran Radulović