Vranjsko pozorište nije bombardovao NATO, nisu su ga zapalile ustaše i balije, niti su ga rekonstruisali šiptari. Sve smo to uradili mi, sami sebi.
Piše: Zoran Radulović

   

Obnova vranjskog pozorišta ušla je u grotesknu fazu. Posle grubih građevinskih radova koji su trajali dvostruko više od predviđenog roka, dobili smo betonske zidove pune fenola. Ta materija smrdljiva je i opasna za ljudski organizam, pa je neophodna dekontaminacija gradilišta kako bi sledeći izvođač mogao da uđe i obavi svoj deo posla, odnosno da bi gotov objekat bio bezbedan za posetioce.

SMRDLJIVA BALADA

U ovom trenutku samo bog otac zna kada će biti odigrana prva predstava u novoj zgradi, ali je zato gotovo sasvim izvesno da za enormno kašnjenje i poigravanje sa zdravljem ljudi niko neće trpeti posledice.

Ne verujete?

Pozorište je zapaljeno jula 2012, a da mi ni danas ne znamo ko je odgovoran za taj čin. Suđenje optuženima traje dve i po godine, ali još uvek nema prvostepene presude. Imajući u vidu živahnost domaćeg sudstva, pravosnažnoj odluci možemo da se nadamo za nekoliko godina, što uključuje i mogućnost da oni koji sede na optuženičkoj klupi budu oslobođeni. I?

boban bankovic_4

Boban Banković: Volim i ja pozorište, ali ne u svojoj kući

U pozorištu sada kandi fenol, ali se, rekao bih, tamo zapravo oseća zadah opšte državne truleži. Taj nesnosni vonj decenijama je širila domaća elita, politička i ekonomska, do poslednje institucije, gde sada bazdi do neba. Drugim rečima, čitav sistem podešen je tako da krupne svinjarije prolaze nekažnjeno, pa se sličan ishod može očekivati i na kraju ove smrdljive balade.

Opet ne verujete?

Priča sa fenolom je krajnje jednostavna. Ta supstanca dospela je u zidove vranjskog pozorišta preko sredstva koje se u građevinarstvu koristi za efikasno skidanje oplate sa betonskih površina. Pomenuta hemikalija zove se “oplatol”, dobija se preradom korišćenog industrijskog ulja i ima je u legalnoj prodaji. Zato i nije potrebna naročita mudrost da biste spoznali razmere nevaljalstva u ovoj državi – dovoljno vam je i površno guglovanje. Sličan problem se u Srbiji ne javlja prvi put, bilo je toga koliko hoćeš i ranije.

Svi smo čitali o smrdljivim zgradama po Beogradu, među kojima je bio i objekat banke matičnih ćelija pri Institutu za majku i dete, gde je radove izvodilo preduzeće “Banković”, isto ono koje je dobilo posao prve faze sanacije vranjskog pozorišta.

Šta je bilo posle? Pa, ništa. Iako se digla onolika dževa, objekat banke matičnih ćelija je dekontaminiran, stanari smrdljivih zgrada su se iselili, a da pri tome niko od odgovornih nije uhapšen, osuđen i smešten na tamno i hladno.

Štaviše, iako je protiv preduzeća Ekosekund jula prošle godine podneta prijava za privredni prestup zbog proizvodnje oplatola i uvedena kratkotrajna zabrana prodaje, taj artikal se danas ponovo može naći na tržištu.

ISTORIJA SE UVEK PONAVLJA KAO FARSA

Ima još nekoliko vrlo zanimljivih detalja koji ukazuju na to kako su ljudi upleteni u “aferu oplatol” zatvorili sve rupe u ovom mutnom biznisu. Naime, Ekosekund, proizvođač toksične materije, u vlasništvu je Nebojše Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, čoveka bliskog svakoj vlasti, pa i aktuelnoj. On kaže da ga je direktor njegovog preduzeća uverio da je oplatol ispravan, ali da se kao vlasnik ne bavi tehnološkim detaljima i da nije odgovoran za ono što se dešava u proizvodnji.

Kada se u medijima prošle godine pojavila priča o “otrovnim zgradama” na Novom Beogradu, Atanacković je tvrdio da je Ekosekund “pribavio naknadno (sic!) sve moguće sertifikate” za sporni proizvod. On je napomenuo i da sadašnji direktor nije bio na tom mestu u vreme kada je proizveden “oplatol” koji je korišćen na Novom Beogradu.

– Tadašnji direktor se iselio u Kanadu i ako bi eventualno bilo odgovornosti, tada bi bila na njemu – rekao je Atanacković krajem 2014.

Dakle, za štetu nisu krivi vlasnik i aktuelni direktor preduzeća koje proizvodi oplatol, niti državni organi i institucije, koji su izdali neke dozvole. Ako je neko i kriv za nešto, tražite ga u Kanadi. Uz sve to, nekim čudom u Srbiji ne postoji referentna institucija koja kontroliše distribuciju oplatnih ulja.

Na drugoj strani, ponašanje Bobana Bankovića, vlasnika preuzeća koje je koristilo oplatol na više gradilišta, na najbolji način oslikava stav ljudi prema kojima je podešen sistem. Kada su radnici Vodovoda, boraveći u zgradi pozorišta, počeli da padaju žaleći se na smrad i mučninu, on je ladno tvrdio da tamo nije korišćena sporna hemikalija. Na našu sreću, vrlo brzo ga je demantovao Institut Vinča.

Neko može da pita zašto se u Vranju istorija ponavlja, kada već postoji iskustvo sa beogradskim Institutom za majku i dete, gde su stručnjaci morali da dekontaminiraju zidove. Pa, kako da vam kažem, tu je rezon, po svemu sudeći, bio: ako prođe – prođe. A jednom je prošlo.

Oplatol je verovatno najjeftinija varijanta za skidanje oplate, a troškove strategije “langsam, langsam, aber sicher”, koju su gurali lokalni nadzorni organi zbog pojave dodatnih i neočekivanih radova, Banković je bar delimično morao da nadoknadi. Ta neće on kao Crnotravac da ide u vranjsko pozorište.

Poslednja epizoda u ovoj mučnoj storiji su besmislena saopštenja koja su ovih dana napisale sve stranke koje su mislile da bi trebalo da kažu nešto pametno, nadajući se lakim političkim poenima. Kao, odgovorne su i mnogo zabrinute, naročito zato što je reč o kulturnoj instituciji.

KONTAMINIRANA SAOPŠTENJA

Posebnu vrstu genijalnosti iskazali su lokalni naprednjaci, koji od gradonačelnika i lidera socijalista u Vranju Zorana Antića traže da podnese ostavku. To je legitiman politički zahtev, o kojem se može raspravljati, pod uslovom da živimo u normalnoj zemlji u kojoj SNS i SPS ne čine repubičku vlast.

Zato pitanje za genijalce iz SNS glasi: zašto Zorana Mihajlović kao ministarka građevinarstva prošle godine nije podnela ostavku kada je izbio skandal sa smrdljivim zgradama u Beogradu? Podsećanja radi, navodimo da je ona tim povodom rekla “niko nije kriv, desilo se”!

Zoran Antic

Zoran Antić: Ne brinite, sve je pod kontrolom, Banković će da plati

Na to, uostalom, ukazuje i sam Antić, koji odlično zna ko je sve odgovoran za skandal sa oplatolom, odnosno da na tom spisku ima mnogo onih koji su iz Vučićevog tabora. I zato, umesto da obavesti javnost o detaljima, on – po sistemu tvoja majka kurva – postavlja ezopovska pitanja: te ko kontroliše tržište hemikalija, te ko je vlasnik preduzeća koje distribuira oplatol, te zašto nije reagovala država… Kao svaka iskusna lisica, on ne udara frontalno jer razume da je idila u republičkoj vlasti trenutno najvažniji partijski interes SPS-a. A, sa genijalcima iz SNS na lokalu će lako.

Gradonačelnik sada pokušava da minimizira nastalu štetu tako što traži od Bankovića da plati troškove dekontaminacije zidova, preteći aktiviranjem bankarske garancije. Ostalo nije važno. Iako usput preti istragama, pitanje za njega glasi: ko je i kada od moćnih ljudi poslednji put ovde kažnjen za neku svinjariju i šta očekuje od prijava koje će navodno da podnesu nadležni gradski organi?

Pod najjačim uticajem oplatola su, izgleda, PUPS-ovci, jer nisu izdržali da ne pomenu NATO u svom saopštenju. Vranjsko pozorište, međutim, nije bombardovala ta alijansa, nisu su ga zapalile ustaše i balije, niti su ga rekonstruisali šiptari. Sve smo to uradili mi, sami sebi.

Još uvek ne verujete da će vremenom sve prekriti snegovi i šaš?