Mislim da su se stvorili svi uslovi za otvaranje srednje umetničke škole, kao i fakulteta umetnosti. Za početak bi to mogla da budu isturena odeljenja, bar po jednog odseka fakulteta primenjenih umetnosti i fakulteta likovnih umentosti. Kasnije bi to zaživelo, omasovilo se i proširilo


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Prema ideji Vlade Srbije, kreativna industrija je veliku šansa za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Gde su, međutim, u svemu tome obrazovne institucije u kojima se školuju umetnici raznih profila? Imaji li adekvatne uslove za rad? Kakva je politika upisa? I šta se, na kraju krajeva, u praksi događa sa onima koji steknu diplomu nekog od umetničkih fakulteta?

O svemu tome razgovaramo sa Vesnom Marinković Stanković, voditeljkom Likovne radionice, koja je pre dvadeset i jedne godine osnovana u okviru Narodnog univerziteta u Vranju.

Fakultete je upisalo 207 naših polaznika

Ona na početku razgovora navodi da je Likovna radionica 1997. dobila nagradu “7. septembar” za izuzetne doprinose u razvoju kulture grada Vranja, te da se do danas tamo edukovalo preko 1.000 polaznika.

– Sa sigurnošću mogu da tvrdim da danas u Vranju, a i u široj okolini, ne postoji gotovo niko ko nije upoznat sa postojanjem, radom i rezultatima Likovne radionice. Na Otvorenim danima koji su organizovani, kroz Likovnu radionicu su dosad prošla deca iz svih predškolskih ustanova, kao i učenici svih osnovnih i srednjih škola iz Vranja. Kod nas se edukuju i učenici iz Bujanovca, Preševa, Vladičinog Hana i Surdulice – navodi Vesna Marinković Stanković.

Koji su kriterijumi za upis?

Svako dete koje pokaže interesovanje za umetnost može da pohađa Likovnu radionicu. Reč je o individualnom pristupu, tako da se sa svakim detetom radi shodno njegovim potrebama i interesovanjima. Likovna radionica je specifična i karakteristična i po tome što u njoj rade polaznici od 7 do 77 godina. Naravno, akcenat je na pripremama za prijemne ispite u srednjim stručnim školama, fakultetima umetnosti i arhitekture. Najveći uspeh Likovne radionice upravo je uspeh polaznika na tim ispitima.

Od osnivanja Likovne radionice do danas željene umetničke škole i fakultete upisalo je 207 polaznika. Oni studiraju na svim fakultetima u zemlji (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Zaječaru), a imamo studente i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji i Makedoniji. Više od 50-oro dece svake godine je aktivno u radionici. Mnogi od njih dođu u prvom razredu osnovne škole, a odu kada završe četvrti razred srednje i upišu fakultet.

Kakve troškove imaju polaznici? Opšti je utisak da ima puno nadarene dece, ali da su mnoga i siromašna.

Mesečna članarina za sve polaznike je 980 dinara. To je minimalan iznos, s obizom na to šta sve mogu da nauče. Pored toga, radionica je otvorena od 8 do 21 sat, tako da polaznici mogu da dolaze u toku celog dana, čak i za vreme raspusta. Svi znamo da za pripremu ispita u drugim gradovima, u privatnoj režiji i daleko gorim uslovima, neki od mojih kolega uzimaju i po 1.000 evra. Polaznici koji ne mogu da plate članarinu i čiji roditelji ne rade ili su socijalno ugroženi oslobođeni su plaćanja. Svakako tu moramo mnogo da zahvalimo i Gradu na razumevanju, pomoći i podstreku.

Vesna Marinković Stanković Likovna radionicaUspeh Miloša Zlatanovića

Likovna radionica deluje u okviru Narodnog univerziteta. Da li vam nešto nedostaje?

Posedujemo dovoljno sredstava za rad. Ovo je klasičan vid radionice, po ugledu na srednje umetničke škole i fakultete. Prostor je lep, imamo dovoljan broj klupica, štafelaja, stolova, veliki broj mrtvih priroda i gipsanih modela, podijum na kome nam živi model pozira dva puta nedeljno. Polaznici sami donose materijal, ali i mi uvek imamo dovoljno materijala za one koji ga trenutno nemaju i one koji prvi put dođu. Table za crtanje, palete, posudice za vodu, lepljive trake i četkice za slikanje takođe dobijamo. Imali smo problem sa krovom koji je prokišnjavao. To je rešeno i sada imamo novi krov. Treba još srediti spoljni izgled radionice, fasadu, pojačati osvetljenje, a to ćemo sve u narednom periodu.

Imate li podatke o tome šta se događa sa vašim đacima nakon odlaska iz Likovne radionice? Koliki je procenat onih koji se profesionalno bave slikarstvom ili nekim drugim umetničkim zanimanjem i kakve rezultate postižu tokom karijere?

Imam kontakte sa gotovo svim polaznicima koji su trenutno na fakultetima, a naravno i sa onima koji su završili i sada se aktivno bave svojim poslom. Mi smo jedna velika porodica. Oni često dolaze u radionicu i pomažu novim polaznicima. Mogu da se pohvalim i da su mnogi naši polaznici bili studenti generacija. Na poslednjem Bijenalu vranjskih umetnika mogli smo da vidimo da većinu učesnika čine upravo bivši polaznici Likovne radionice. To govori o tome da je veliki deo njih ostao u toj branši i uspešno gradi svoju karijeru. Istaknuću uspeh Miloša Zlatanovića, koji živi i radi u Čikagu. Osvojio je Grafis nagradu za redizajn dinara, A`Design nagradu za Kanibal font, GDUSA nagradu za redizajn dolara, Print nagradu za najbolji font u Americi. Ovih dana boravi u Vranju, i naravno, javio je da će nas posetiti.

Može da se živi od umetnosti

Zašto većina talentovanih ljudi odlazi iz Vranja? Da li je to neminovnost?

To nije slučaj samo sa Vranjem, već i sa svim manjim gradovima u Srbiji, ali i u zemljama iz našeg okruženja. Mladi su primorani na to zbog potrage za poslom. Veći gradovi pružaju i veće mogućnosti. Takođe, znam i to da mladi vole Vranje i da su jako emotivno vezani za svoj grad, porodicu i toplinu koja im njihova kolevka pruža. Oni uvek ostaju odani svom gradu i stalno mu se vraćaju, ma gde da odu. Mnogi od njih su ostali da žive u Vranju i ovde vide sebe. Da li je odlazak neminovnost, ne umem da kažem. Ovo je vreme globalizacije i trenutno je tako.

Može li danas slobodni umetnik, dakle neko ko nije zaposlen kod drugog poslodavca, da živi u Vranju od svog stvaralaštva?

Može naravno, ali to zahteva puno posvećenosti, mnogo rada i angažovanja na svim poljima: veliki broj dela, njihova prezentacija, praćenje konkursa, aktivno izlaganje u svim galerijama, pisanje projekata, veliki broj kontakata, saradnja sa kolegama iz branše. Danas su mladi shvatili da umetnost nije samo slikarstvo, vajarstvo i grafika. Sve veći broj njih se opredeljuje za enterijer, grafički dizajn, animaciju, fotografiju, keramiku, tako da su i njihove mogućnosti u ovim novim vremenima veće.

Postoje razni mehanizmi za finansiranje kulturnog stvaralaštva, kako na državnom tako i na lokalnom nivou. Kakva su vaša iskustva? Da li na konkursima sredstva dobijaju najtalentovaniji ili presudan uticaj imaju neki drugi faktori?

Mene raduje to što je sve više takvih konkursa, a samim tim i mogućnosti da se ostvare i realizuju mnoge zamisli i projekti, pre svega od društvene ali i lične važnosti. Ne želim da sumnjam da kvalitet nije presudan. Naprotiv, verujem da kvalitet nikada niko nije mogao da sputa i ospori, i da on samim tim, uvek ispliva na površinu, realizuje se i ostvari.

Mi u Likovnoj radionici pratimo konkurse i na njima imamo zapažene rezultate i veliki broj međunarodnih, državnih, međuopštinskih i opštinskih nagrada. U planu za narednu godinu nam je i Dečija likovna kolonija i mi ćemo svakako sa tim projektom konkurisati. Odobren nam je projekat u okviru Erasmus plus programa i nalazimo se na rezervnoj listi za finansiranje Fondacije Tempus. Projekat KA 2 se odnosi na strateška partnerstva u oblasti obrazovanja, razmenu iskustava i saradnju sa organizacijama za obrazovanje odraslih iz Češke, Španije i Italije.

Tržišta se otvaraju, a samim tim i mogućnosti

U “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture”. (…) Kreativnost često ne zahteva velike investicije, već dolazi do izražaja i u vremenu oskudice. Zbog toga, potpuno je realno očekivati da se kreativnost u Vranju može probuditi i uz relativno mala ulaganja.” Kako vam ovo zvuči?

Slažem se da put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture. Takođe sam svedok da je Likovna radionica inicirana minimalnim sredstvima, a danas za nju znaju svi u gradu, zemlji, a i šire. Ona je kao takva jedinstvena u čitavom svetu. Ovo je peta godina kako svakog prvog ponedeljka u mesecu radimo i družimo se sa decom sa smetnjama u razvoju iz dnevnog boravka ,,Maštolend“ (reč je inkluzivnom obrazovanju). Zahvaljujući saradnji sa nevladinom organizacijom ,,Indigo“ iz Niša, polaznicima su se pridružile i talentovane devojčice iz Avganistana. Ovo je živi primer da je moguće da se sa malim sredstvima i puno ljubavi učini mnogo.

Da li su ljudi sa strane zainteresovani za radove vranjskih umetnika?

Slobodno mogu da kažem da su jako zainteresovani. Naravno, sve zavisi i od toga koliko su sami umetnici angažovani u radu i prezentaciji. Danas se čitav svet globalizovao i svako od nas može da se predstavi celom svetu, a takođe da u svakom momentu prati rad ostalih umetnika. Vranje može da se pohvali velikim brojem stvaralaca koji su postali prepoznatljivi i koji su se otvorili svetu. Mene lično, kao slikara i nekog ko se bavi edukacijom, sve to raduje. Tržišta se otvaraju, a samim tim i sve veće mogućnosti da vidimo i budemo viđeni.

Vesna Marinković Stanković Likovna radionica Vranje

Vranje ima najviše slikara

Da li lokalna kreativna industrija može bitno da utiče na ekonomski razvoj Vranja?

Svakako, može da postane brend. Vranje je poznato po dobroj muzici i treba promovisati što više vranjsku muziku i etno – bendove. Hranu takođe, posebno samsu po kojoj je ovaj grad poznat i jedinstven. Vranje je poznato i kao grad koji ima gotovo najveći broj slikara. Promovisanje vranjske likovne scene i eventualno otvaranje prodajne galerije ili prostora gde bi umetnici mogli da izlože svoje radove, pozitivno bi uticalo na umetnike, a samim tim i na razvoj grada. Mnogi slikari poznati su po slikama vranjskih motiva. Neki imaju prepoznatljiv stil rada koji se vezuje za sredinu u kojoj stvaraju. Čvrsto verujem da je otvaranje svega ovoga već na pragu i da postoje realni uslovi za to.

Da ste vlast, kako biste pomogli lokalnim umetnicima?

Inicirala bih da se slikari organizuju i obnove udruženje koje trenutno postoji samo na papiru. Za ovo nije kriva vlast, već sami umetnici koji do sada nisu bili dovoljno aktivni na ovom polju. Pokušala bih da ih ohrabrim da to napokon urade i tako ostvare mnoga prava, a i prošire svoje delovanje. Otvaranje Centra kulture takođe bi pomoglo u razvoju grada. Sve kulturne aktivnosti bi mogle da budu objedinjene na jednom mestu, a samim tim bile bi kooperativnije, jače, vidljivije i uspešnije. Takođe mislim da su se ostvarili svi uslovi za otvaranje srednje umetničke škole kao i fakulteta umetnosti. Za početak bi to mogla da budu isturena odeljenja, bar po jednog odseka fakulteta primenjenih umetnosti i fakulteta likovnih umentosti. Kasnije bi to zaživelo, omasovilo se i proširilo.

BIOGRAFIJA

Vesna Marinković Stanković rođena je 1962. godine u Nišu. Diplomirala je 1987. u klasi M.V. Mirskog, na odseku za primenjeno slikarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Član je ULUV-a. Voditelj je Likovne radionice Narodnog Univerziteta od njenog osnivanja.

Samostalne izložbe: 1987. Beograd – Galerija SDK, 1989. Vranje – galerija Kulturnog centra, 2000. Vranje – galerija Narodnog Univerziteta, 2002. Vranjska banja „Sofka“, 2002. Vladičin Han – galerija Kulturnog centra, 2004. Pirot – galerija „Čedomir Krstić“, 2005. Vranje – galerija Narodnog Univerziteta, 2006. Vranje – galeriji Narodnog Univerziteta 2009. u galeriji Narodnog Univerziteta, 2012. Vranje – galerija Narodnog Univerziteta , 2018. Vranje – galerija Narodnog Muzeja retrospektivna izložba „Magični Svet“, 2018. Vranje – galerija Narodnog Univerziteta izložba „Magični Svet“.

Izlagala je na preko devedeset grupnih izložbi i na više bijenala od kojih su neka imala međunarodni karakter.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.