Jedne mračne letnje noći obesni Turci oteli su Nataliju i krenuli u beg. Na imanju je nastala uzbuna. Njen brat i Nikola, naoružani, krenuli su u poteru. Turke su stigli negde kod Preševa i nastala je borba u kojoj su svi otmičari ubijeni. U borbi Nataljin brat je smrtno ranjen i na putu do Vranja je preminuo.


Piše: Dušan Đorđević


 

Predanje koje se prenose s generacije na generaciju u ovoj porodici govori da se u prvoj polovini 19. veka u Vranje doselio iz pčinjskog sela Starac naočit, kršan mladić po imenu Nikola i počeo je da radi na imanju jednog od najbogatijih vranjskih čorbadžija-zemljoposednika.

Lepa čorbadžijina ćerka

Čorbadžija i hadžija imao je sina i ćerku, koje je pazio kao oči u glavi. Nikola se odmah nametnuo poštenjem i vrednim radom. Bio je vispren, bistrog uma i zadobio je poverenje da delom upravlja ogromnim imanjem. Ono se pružalo u okolini Vranja, ali i u obližnjem Devotinu, sa nepreglednim livadama, u selu Balinovcu…

Bogatu porodicu zadesila je nesreća kada je hadžija iznenada umro, a za njim i njegova žena. Sin i ćerka Natalija ostali su sami, pa su u Nikoli videli nekog ko će voditi brigu o imanju. Bili su mladi, još bez porodica. Nikola je postao neka vrsta nadzornika, kućan, blizak sa njima. Natalija je izrasla u pravu lepoticu, za kojom su uzdisali brojni mladići. I Nikola se zaljubio u nju, ali nije to pokazivao, jer je poverenje koje je uživao kao upravnik imanja za njega bilo najvažnije.

Bitka za Nataliju

Jedne mračne letnje noći obesni Turci oteli su Nataliju i krenuli u beg. Na imanju je nastala uzbuna. Njen brat i Nikola, naoružani, krenuli su u poteru. Turke otmičare su stigli negde kod Preševa i nastala je borba u kojoj su svi Turci otmičari ubijeni. U borbi Nataljin brat je smrtno ranjen i na putu do Vranja je preminuo.

Natalija je ostala sama na porodičnom imanju. Pored nje je bio Nikola i ljubav je brzo planula. Venčali su se i Nikola je preuzeo brigu o imanju i trgovini. Želeo je da nastavi čorbadžijsku i hadžijsku tradiciju svoga tasta i krenuo je na hadžiluk u Jerusalim. Sa sobom je poneo dosta robe, voće, naročito kruške, koje je prodao u Solunu za velike pare, od kojih je kupio prvoklasnu kožu. Rešio je, zbog bogatog tovara, koji je trebalo preprodati i dobro zaraditi, da se vrati u Vranje.

Hadži Nikolić

Ariton Hadži Nikolić i Mata, (sede, između njih Radmila), Natalija, Branko i Dara (stoje)

Hadži-pišman pa Hadži Nikolić

Viđeniji Vranjanci ga nisu dočekali blagonaklono, pa da bi mu napakostili prozvali su ga hadži-pišman, jer se pišmanio (odustao) od odlaska u Jerusalim. Nikolu je to uvredilo, rešio je da bude ravan sa njima i krenuo je opet na hadžiluk. Sa sobom je poveo i Nataliju. „E, neka puknev od bes, ti, ubavo moje, ima da budneš prva ‘adžika u Vranje“, rekao joj je na polasku.

Nakon uspešnog hadžiluka i poklonjenja Hristovom grobu, vratili su se u varoš i od tada do današnjih dana pamti se uspešna i brojna porodica koja će poneti prezime Hadži Nikolić. Interesantno je da je Natalija, kao prva ‘adžika u Vranju, bila poznata kao Adžinikolinica. Kasnije, ženska čeljad u porodici takođe će biti poznata kao Adžinikolinice, pa i snaje koje su ulazile u kuću.

„Ovaj Ljubica Adžinikolinica, ćerka na Trifuna Ježu i Pasu iz Donju malu, tugo, što je ubava, kao i majka vu. Pasa zavrte mozak i na onoga Borka Zlatinoga (Bora Stanković, prim. aut.). Pričav, turija gu u knjige“, govorilo se u Gornjoj čaršiji, gde je bila glavna kuća Nikole i njegovih potomaka.

Hadži Nikolić

Miloš Hadži Nikolić sa Persom i Jovicom (Vranjska Banja, 1926. godine)

Četiri sina

Nikola je glavnu kuću, koju su zvali – turska, kupio u Gornjoj čaršiji, na početku današnje Kajmakčalanske ulice. Bilo je preko 2.000 metara kvadratnih placa. Tu će izroditi sa Natalijom četiri sina: Aritona, Manasiju, Mileta i Dimitrija.

Ariton je bio najstariji, bavio se zemljoradnjom, imao je veliko imanje. Njemu je kupljena kuća u blizini, na uglu gde se od njihove ulice odvajao sokak kojim se naniže spuštalo u naselje Toplik. Imao je veliki plac, okućnicu… Sa suprugom Matom izrodili su devetoro dece, od kojih je u životu ostalo dvoje – Dobrivoje, koji je sa suprugom Darinkom živeo u Beogradu, i Radmila, koja se udala za Svetozara i živela u Nišu.

Aritona i Matu je pogodila teška nesreća, kao malo umrlo im je četvoro dece, a sušica (tuberkuloza) odnela im je Nataliju u 24, Branka u 22. i Daru u 21. godini života. Sa tim gubitkom teško su se borili, preveliki bol uselio se u njihova srca.

Miloševa kafana

Drugi sin, Manasija, bio je čuveni kafedžija u Gornjoj čaršiji. Kuća je kupljena u današnjoj ulici Vuka Karadžića, gde žive još uvek potomci. U blizini, od kuće pa do ugla današnje Ulice kralja Milana, kupljena je kafana, koja će kasnije po njegovom sinu biti prepoznatljiva kao „Miloševa kafana“. Sa „Gužvinom kafanom“, koja je bila preko puta, na uglu sadašnje Niške ulice, pročula se pre Drugog svetskog rata kao stecište putnika namernika iz obližnjeg planinskog kraja Poljanice.

Domaće vino i rakija, raznovrsna hrana, goč i piska klarineta privlačili su goste, koji su često i konačili. U podrumu, u slami, gde su bile velike kocke leda, hladilo se piće. Konak se dodatno plaćao. Konji su smeštani u dvorište, gde ih je momak čuvao.

Hadži Nikolić

Sreta, Dobrivoje Hadži-Arsić, Dimitrije (stoje), Slavko i Ljubinka (sede) sa sinovima Zoranom, Žikom i Miroslavom

Manasija je sa suprugom Milom imao sina Miloša, takođe kafedžiju. Nasledio je oca u poslu i to vrlo uspešno. U braku sa Persom nije imao dece, pa je usvojio Jovicu, kasnije poznatog profesora srpskog i nemačkog u vranjskoj gimnaziji. Jovica je u braku sa profesorkom Zagom imao ćerku Jasnu. Kafanu je nasledio sin Persine sestre, koja se udala u porodicu Dimkovića iz Bujanovca. Tu sad žive njegovi potomci, poznati pod nadimkom Pašini.

Trgovački krem predratnog Vranja

Treći Nikolin sin, Mile, bio je najmarkantniji lik u porodici, uspešan trgovac, koji je uspeo da uveća bogatstvo i ugled porodice. Njega je Nikola ostavio da živi sa njim u staroj kući. Osećao je da ima osećaj za espap, da od dinara napravi dva i da će biti glavni oslonac porodice.

Mile je bio vičan trgovini i ubrzo je proširio svoj imetak. Kupio je kuću sa dućanom u varoši, preko puta porodične kuće Civrića. Tu je bio trgovački krem predratnog Vranja, porodice sa kućama i dućanima, poput Hadži Nikolića, Toskinih, Karanfilaca, Bojadžija, Žuljkovih, Srbinaca i Spasića… Potom, kupio je kuću u današnjoj Ulici Sime Pogačarevića, na uglu sa Sremskom, koja se graničila sa kućom Ristića, uglednih vranjskih trgovaca. Imao je i dućan na potezu gde je danas Fond PIO.

U braku sa Sofijom (Sofkom), iz vranjske porodice Klinčarci, imao je četrnaestoro dece, od kojih je sedmoro ostalo u životu. Od njih sedmoro, Nikola je umro kao momak.

Ćerka Stana bila je udata za Đorđa iz familije Čarini. Imali su sina Peru i ćerku Pasu. Pera Čare je bio poznati fudbaler vranjskog Hajduka između dva svetska rata. Za vreme Drugog svetskog rata uhapšen je od strane bugarskog okupatora. Prošao je zlikovačko mučenje, pa je po oslobađanju nakon kraćeg vremena umro. Pasa se udala za popa Sretu, sa kojim je imala sedmoro dece.

Nadži Nikolić

Slavkova ćerka Nada (u sredini), desno Ljubinka sa suprugom Dimitrijem, sa cigaretom Pera Čare, do njega rođak Pera iz Vlasotinca

Kućica umesto bogatstva

“Sin Slavko nasledio je oca Mileta u trgovini, dobio je kuću i deo placa u današnjoj Kajmakčalanskoj ulici, kao i kuću sa dućanom u centru, preko puta porodice Civrić. Pre Drugog svetskog rata kuća i dućan su u požaru izgoreli, ali je on uspeo da sagradi novu.

Oženio se Danicom, iz bogate trgovačke porodice Jovića iz Vlasotinca, koji su, pored radnji, imali i ogromno imanje, celo selo Stajkovce i okolinu. Po završetku rata oduzeta mu je kuća sa dućanom, 1959. godine, i isplaćena po tadašnjoj vrednosnoj proceni vlasti. Godinu dana morao je sa porodicom da živi kao kirajdžija. Za dobijene pare Slavko je jedva kupio kućicu, gotovo bez placa, u donjem delu današnje Ulice Sime Pogačarevića, preko puta porodice Mirka Rakovca. U poznim godinam upamćen je kao elegantni gospodin sa šeširom, odelom i štapom u ruci.

Sa Danicom imali su ćerke Ljubinku i Nadeždu i sina Sretu. Ljubinka se udala za poznatog terziju krojača Dimitrija Jaćimovića, sa kojim je imala Oliveru, Zorana i Živorada. Slavko je Ljubinki u miraz dao kuću u Kajmakčalanskoj. Nadežda se udala za glumca Milana Belića, sa kojim je živela u Subotici, a potom u Vranju, u današnjoj Beogradskog ulici. Sreta i Slavica imali su ćerku Ljilju”, priča Slađana Stošić, praunuka Slavkova.

Lepotica Bore Stankovića

Božidar Hadži Nikolić

Božidar Hadži Nikolić

Miletov sin Đoka oženio se Ljubicom, ćerkom Trifuna Ježe i Pase, koji su živeli u današnjoj Baba-Zlatinoj ulici, u komšiluku pisca Bore Stankovića. Pasa je opčinila Boru lepotom, zaljubljen u nju, napisao je “Uvelu ružu”, možda i svoju najlepšu pripovetku.

Đoka i Ljubica imali su dve ćerke, Miroslavu i Desanku. Đoka je bio trgovac i radnju je imao u produžetku bratovljeve “Miloševe kafane“, prema Amamu.

Miletova ćerka Danica udala se za bogatog trgovca grosistu Josifa Mitića, iz familije Tobošarci. Imali su kuću u današnjoj Ulici Jovana Hadživasiljevića.

Preživeo isečene vene

“Božidar, najmlađi sin Miletov, nakon završene gimnazije u Vranju, upisao je pravo u Francuskoj, gde je i doktorirao. Nakon završenih studija počeo je da radi u Ministarstvu saobraćaja i veza u Beogradu. Ubrzo je prebačen u Sarajevo, gde je postavljen za glavnog kontrolora pošte i železnice u Drinskoj banovini. U Sarajevu je službovao sve do početka Drugog svetskog rata. Oženio se Desankom Maksimović, ekonomistom iz Šapca, i sa njom imao troje dece, Milicu, Danicu i Stojana Bracu.

Na samom početku Drugog svetskog rata Božidar je proteran iz Sarajeva. Ustaše muslimani su pre proterivanja pokušali da ga likvidiraju tako što su mu isekli vene, ali je Božidar nekako uspeo da ovaj pokušaj ubistva preživi. Nakon proterivanja uspeo da se iz Sarajeva prebaci u Beograd, a potom u rodno Vranje.

Hadži Nikolić

Desanka sa Milicom, Stojanom i Danicom

Njegova ćerka Danica je, kao diplomirani pravnik, posle rata radila u Beogradskoj banci. Druga ćerka, Milica, radila je u pošti u Prištini, a sin Stojan Braca je bio pozorišni glumac u Beogradskom dramskom pozorištu, a kratko vreme je radio i u Američkoj ambasadi u Beogradu”, kazuje Aleksandra, ćerka Stojanova.

Uspešan drveni advokat

Miletova ćerka Milka udala se za protojereja Dobrivoja Hadži Arsića. Živeli su pre Drugog svetskog rata u Skoplju, a posle rata u Jagodini. Imali su sinove Dragoljuba, direktora gimnazije u Paraćinu, Milovana, direktora Mesne industrije “Juhor” i ćerku Sultanu, činovnika u SDK (Služba društvenog knjigovodstva).

Dimitrije, najmlađi sin Hadži-Nikole i Natalije, imao je kuću i dućan na prostoru gde je danas nova zgrada SO Vranje. U dućanu nije se bavio trgovinom, već je pružao advokatske usluge mušterijama, iako nije bio pravnik. Pisao je tužbe, žalbe, predstavke i bio je među najpoznatijim, kako se tad u Vranju govorilo, “drvenim” advokatima.

U Braku sa Ljubicom izrodili su petoro dece. Nikola je bio poznati predratni fudbaler i sportski radnik. Do kraja života fudbal mu je bio sve. Nije se ženio.

Drugi sin, Čeda, bio je vojno lice i živeo je u braku sa Radom. Imali su troje dece, najstarijeg Časlava, poznatog beogradskog neuropsihijatra, oženjenog Jasnom, potom Vojkana i ćerku Sanvilu. Vojkan je otišao da živi u Južnoj Americi.

Dimitrije Hadži Nikolić

Dimitrije Hadži Nikolić

Kuća u Dositejevoj ulici – poklon Crkvi

Časlav Hadži Nikolić je psihijatar koji je ukrštajući znanja stečena u različitim kulturama video mnogo i napisao knjigu “Kada se vidi ono što se ne vidi”. „Spačekom“, koji je u jednom komadu držala samo farba, stigao je Indiju. U Kini je učio akupunkturu pre više od tri decenije, u Nigeriji je dobio titulu poglavice, u Amazoniji se družio sa šamanima, učeći kako oni hiljadama godina leče psihičke probleme u plemenima, pronašao je drevni grad kome su on i njegovi saputnici dali ime Sobre Amija i upisan je na listu nalazača u Institutu za kulturu Perua.

Treći sin, Voja, sa prvom ženom Šteficom je imao ćerku Vesnu, a sa drugom Desankom (Sejom) Milicu.

Dara se udala za Boška i nisu imali dece, a Kosara za lekara Jordana Aćimovića, iz poznate familije Taksidarevi. Lekar Jordan Aćimović rođen je u Vranju, u bogatoj trgovačoj porodici Taksidaredivih. Taksidar je reč persijskog porekla i u prevodu na srpski znači – poreznik. Njegov otac Lazar bio je veoma uticajan čovek u varoši početkom 20. veka.

U njihovoj kući okupljali su se vodeći ljudi iz čaršije: Arsa Stojanović Buta, Rista i Jova Goločevac, Tasa Stajić, Nikola Cupara, Rista Janaćkov, Aleksa, Sima i Zaka Avramac, Apostol piljar, Milan furundžija, Dane Palikuća, Atanas Rakovac, Mana Milenković, Žika Ružić, Ariton Čaplja, Karanfil trgovac, Đoka Prizrenac…

Doktor Aćimović se razveo od prve supruge Ksenije i po drugi put oženio Kosarom Hadži Nikolić. Nisu imali decu i svoju kuću u Dositejevoj ulici, vranjskom „crkvenom sokačetu“, poklonio je vranjskoj Crkvi.

 

Ministarstvo kulture i informisanja Stare vranjske porodice

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.