Mirišljavi sapuni, po pričanju savremenika, bili su vrhunski. Za izradu su nabavljani štapići vanile iz Grčke, a uvozio se i najkvalitetniji cimet. Bilo je i sapuna sa mirisom ruže, nevena i drugih aromatičnih biljaka, ali su oni sa mirisom cimeta i vanile završavali u najimućnijim kućama u Vranju, a najviše u Beogradu.


Piše: Dušan Đorđević


 

Porodično predanje saopštava da su se u prvoj polovini 19. veka iz Čapljine u Vranje doselili braća Arsenije, Tasa i Živojin Stevanović, trgovci kožom. Sukob sa Turcima ili neka druga muka naterala ih je da odu daleko od rodnog mesta i stignu u varoš koja je nagoveštavala trgovački i zanatski uzlet nakon reformi koje je sprovela turska carevina.

Porodični nadimak po Čapljini

Po mestu odakle su došli dobili su nadimak Čaplje. Nadimak Čaplja prenosio se na potomke i po ženskoj liniji.

Došavši u Vranje, kupili su plac tamo gde je današnji centar grada, iza nekadašnje robne kuće “Beograd”, s tim što se Tasa skućio negde preko puta današnje Elektrodistibucije, a Arsenije u današnjoj Ulici Žikice Jovanovića Španca. Njihovi potomci naseliće i početni deo današnje Ulice Bore Stankovića.

“Ne od mesa, nego od kože ogazdeše, postaše čokoj (od turske reči “čok” – mnogo) ljudi. Znali su da je meso džabe, a koža suvo zlato. Odmah se videlo da će biti među prvima u varoši”, pripovedalo se po Vranju.

Tasa se u dva navrata ženio. Sa prvom ženom imao je sina Aritona i ćerku Katarinu. U Aritona je video dostojnog naslednika i nije se prevario.

“Rasni sinko, prešišaj tatka. Ulaži u decu, prvo u to, pa u sve ostalo”, savetovao ga je.

Prvi predsednik Električnog akcionarskog društva

Za Aritona saveti oca bili su amanetski. Poslušao je oca, uvećavao je imetak i ulagao u decu. Sa svojom suprugom Marijom (Molka) imao je sinove Milana, Jovana i Stevana i ćerku Darinku (Dika).

Milan Čaplja sa suprugom

Milan sa suprugom

Milan je bio advokat i prvi predsednik Električnog akcionarskog društva. “Inače, kada je u pitanju osnivanje Električnog društva, treba navesti odbor osnivača, i to: Aleksandra R. Hristića, advokata, Manojla Džuvarevića, trgovca, Ristu T. Stevanovića Čaplju, Andru Avramovića, trgovca, Milana Stevanovića Čaplju, advokata, Tanasija Stajića, trgovca, Đorđa Tasića, obućara, Stojana Nikolića, fabrikanta obuće, Vladu Petrovića, trgovca, Milana Ristića, trgovca, Milana Stamenkovića, terziju, Tomu Kostića, trgovca, Jovana Miljkovića, blagajnika opštine, Nikolu Cuparu, trgovca, Uroša Markovića, trgovca, i Ristu Đ. Stevanovića, trgovca, koji su, kao osnivači 30. aprila 1920. godine u štampariji Ž. D. Obradovića u Leskovcu oštampali plakat kao poziv za upis akcija i za zbor građana koji je održan 6. maja 1920. u sali hotela ‘Evropa’ u Vranju”, piše Rista Simonović Gočoban, jedan od hroničara Vranja.

Osnivač Amerikanskog doma

Milan je, takođe, bio i jedan od osnivača Amerikanskog doma u Vranju, gde je zvanično bio i blagajnik. Đorđe Đorđević, poznat kao Đoka Bonde, bankarski činovnik pre Drugog svetskog rata, koji je aktivno učestvovao u aktivnostima Doma, kazivao je: “Mislim da za samo osnivanje Doma u Vranju najviše zasluga ima Milan Stevanović Čaplja, advokat, jer je, koliko mi se čini, on od nadležnih izdejstvovao da se dobije pristanak da bude baš u Vranju. Naravno da su presudnu ulogu igrali i drugi ugledni građani Vranja”.

Milan Čaplja se oženio bogatom udavačom iz Zaječara i tamo se preselio da živi. Biće jedan od najuglednijih predratnih žitelja Zaječara, jedan od akcionara i član upravnog odbora tamošnje poznate fabrike piva “7. septembar”.

Pivara u Zaječaru

Fabrika piva „7. septembar“ kasnije će menjati naziv, a osnovali su je tadašnji zaječarski investitori kao akcionarsko društvo 1907. godine. Potom, akcionarsko društvo proširuje delatnost i prerasta u Zaječarsko industrijsko udruženje – akcionarska pivara. U okviru Zaječarskog industrijskog udruženja bilo je ukupno 59 akcionara i to 53 iz Zaječara i šest iz Beograda. Zanimljivo je to da je od osnivanja pivare pa do nastanka udruženja osnovni kapital ostao isti, nove akcije nisu izdavane.

Milan Čaplja - Zaječarska pivara

Milanova Zaječarska pivara

“Iz izveštaja o poslovanju iz 1928. godine vidi se sastav Upravnog odbora ZID – akcionarska pivara: potpredsednik Upravnog odbora Stanimir Nešić, predsednik Milutin Stanojević, ostali članovi Upravnog odbora: Milan Stevanović, Nikola Nikolić, Vlajko Vučković, Jovan Ničić i Jovan Jović”, stoji u zapisu “Pivara zaječarskog industrijskog udruženja”.

Milan je u braku imao sina Milana, inženjera i ćerke Melku i Zoru, koja je bila uspešni ekonomista.

Život u bogatstvu i bez trzavica

Jovan Čaplja vodio je brigu o ogromnom porodičnom imanju, drugo ga nije mnogo interesovalo. Istakao se junaštvom kao narednik u Prvom svetskom ratu i dobio odlikovanje. Kao akcionar bio je u upravnom odboru Električnog društva 1940. godine. U odboru se vodio kao industrijalac. Bio je manji akcionar u fabrici sapuna i hemijskih proizvoda kod svog brata Stevana u Skoplju.

Voleo je da uživa u životu, da sa svojom ženom Micom opušteno živi, bez trzavica i većih naprezanja u radu. Ubirao je plodove sa imanja u Ćoški i u predelu ispred železničke stanice u Vranju. Bavio se proizvodnjom voća i povrća, čuvene su bile Čapljine jabuke i kruške, blaguni i vodenci. Posedovao je i brojne vinograde, ali nije proizvodio vino i rakiju, već je grožđe prodavao.

Jovan sa Micom nije imao dece. Njegova kuća u Ulici Bore Stankovića je oduzeta, a danas je tu Muzička škola “Stevan Mokranjac”. Kuću i i imanje oduzela je komunistička vlast posle 1945. godine.

Stevan Čaplja

Stevan

Fabrika sapuna u Skoplju

Najmarkantnija ličnost iz mnogoljudne familije bio je Aritonov sin Stevan Čaplja. Pokazao je izuzetnu darovitost za školu. Njegov otac imao je predosećaj za posao koji će biti isplativ u budućnosti Srbije, pa ga je poslao u Marselj, na Visoku školu, da izuči tehnologiju sapundžijskog zanata i ostale principe hemijske proizvodnje. Želeo je da njegov sin sam izrađuje sapun, po svojoj tehnologiji, i to se ostvarilo. Stevan je postao čuveni tehnolog, a potom i vlasnik fabrike sapuna i hemijskih proizvoda “Aero”.

“Otac je odabrao Skoplje, kao administrativni i ekonomski centar Vardarske banovine u Kraljevini Jugoslavije. Tamo je sagradio fabriku sapuna i ostalih hemijskih proizvoda ‘Aero’, drugu po velični u toj branši u Makedoniji. Za manjeg akcionara uzeo je brata Jovana. Fabrika je bila u blizini stare železničke stanice. U krugu fabrike imali smo kuću, vilu od 360 kvadrata. Jedna soba je bila za strica Jovana, ali je on slabo boravio u Skoplju, zbog obaveza u Vranju. Tu sam se rodio i kao dečkić morao da bežim za Beograd sa porodicom od bugarskih zločinačkih okupatora. Posle oslobođenja sve nam je oduzeto, ne samo u Skoplju, već i kuća u Vranju, u Ulici Bore Stankovića, odmah do Muzičke škole koja i danas postoji“, kazuje Jovan Stevanović, sin Stevanov, koji živi u Beogradu.

Preteča „Alkaloida“

“U 1925. godini bila je izgrađena fabrika sapuna ‘Vardar’, koja je bila u jednom od magacina što su se nalazili pokraj Železničke stanice, sprotiv Tutunskog kombinata. Osnovači fabrike bili su Tasa Stajić i Toma Popović iz Vranja. Proizvodio se sapun za pranje ‘đirit’ i u malim količinama toaletni nepoliran sapun, proizveden na hladan način. Sapun se pravio mašinski, ali i ručno. Kasnije, na početku tridesetih godina u Skoplju je bilo osnovano moderno uređeno industrijsko preduzeće sapuna ‘Aero’ (1932-1933).

Čaplja fabrika Aero

Unutrašnjost fabrike Aero

Osnivači fabrike bili su braća Stevan i Jovan Stevanović, vlasnici još jedne radionice za proizvodnju sapuna u Vranju, i Stojče Stojanović, trgovac iz Skoplja, rođen u Bujanovcu, inače ortak i rukovodilac stovarišta spomenute radionice sapuna u Skoplju. Fabrika sapuna ‘Aero’ vlasnika Stevanovića i Stojanovića imala je početni kapital od devet miliona dinara. Na osnovu oglasa u dnevnim novinama, fabrika ‘Aero’ izrađivala je sapune i specijalne praškove za pranje odeće od sijaćeg platna koprine. Osim toga, u ovoj fabrici radio je pogon za proizvodnju vreća i slamarica od jute, parafinskih sveća, masti za diskove i slično.

Preduzeće se nalazilo preko železničke rampe na putu za Kiselu Vodu, danas fabrika sapuna ‘Cvetan Dimov’, kasnije i ‘Alkaloid’. Godišnji kapacitet jedne smene u fabrici iznosio je 1.500.000 kg sapuna za pranje, 200.000 dužnih metara toaletnog sapuna, 100.000 kg sode za pranje, 100.000 kg praha za čišćenje, 5.000 litara kolonjske vode, 10.000 kg katrana za točkiće, 200.000 kg sapunskog pepela na glicerinskoj bazi. Pored zelenog i belog sapuna ‘đirit’, preduzeće je uvelo proizvodnju ‘marselskog’ sapuna za pranje koji se ranije nije proizvodio”, piše u knjizi „Razvoj industrije – Život u Skoplju 1918-1941“.

Čaplja vila Aero

Vila Aero u neposrednoj blizini istoimene fabrike

Vranjski bez muku u 25 lekcije

Stevan se oženio Bisom iz Zaječara iz bogate porodice Savića. Navodadžija mu je bio brat Milan. U braku su imali sinove Jovana, likovnog pedagoga, Milana, inženjera hemije, koji se školovao u Švajcarskoj, i ćerku Mariju.

Tasa Čaplja je sa drugom suprugom, Jevrosimom, imao tri ćerke i sina – Jelisavetu, Julku, Sofiju i Ristu.

Julka Čapljina se udala za oficira Milana Milovanovića i sa njim imala dvoje dece, i to: Danicu, koja se nije udavala i umrla je sama u Vranju 1969. Godine, i Radmila, koji je dobio nadimak Čaplja po majci. Pre rata je bio u komunističkoj partiji, dobavljao je iz inostranstva literaturu za partiju. Pogačarević, vodeći vranjski komunista, pričalo se da ga je sklonio iz partije jer je bio “trockista”.

Radmilo Milovanović Čaplja se 1910. godine u Vranju. Nakon završetka studija bio je ugledni beogradski advokat. Završio je Pravni fakultet i boravio u Parizu na postdiplomskim studijama. Njegovi studiranje u inostranstvu plaćao je Rista Čaplja. Pisao je stručne studije i među prvima se borio za ukidanje smrtne kazne. Poznat je po novinskoj satiri, pisao je za kultni „Ošišani jež“. Poslednjih godina života izučavao je “maternji jezik”, vranjski govor, i prikupljao građu za vranjsko-srpski rečnik. Radmilo Čaplja je ostavio u rukopisu knjigu “Vranjski bez muku u 25 lekcije”, jednu amanetsku knjižicu o vranjskom govoru. „Čaplja je mudar, duhovit i vešt čovek“, zapisao je Duško Radović.

Rista Čaplja

Rista

Dobrotvor manastira Prohor Pčinjski

Rista Čaplja je bio markantna ličnost, obeležio je Vranje između dva svetska rata.

Prva Ristina žena se zvala Olga Aćimović i bila je iz ugledne familije Taksidarevih. Njen brat Jordan je bio lekar i jedino civilno lice koje je sahranjeno unutar manastira Prohor Pčinjski. Bio je dobrotvor i zaveštao je imovinu manastiru. Olga je umrla na porođaju, kada se rodila njena jedina ćerka – Nadežda.

Nadežda je imala tri ćerke, unuke Ristine, i to: Oliveru, Mariju i Gordanu. Gordana je živela u Švedskoj.

Kasnije se Rista oženio Danicom.

Rista Čaplja je sa bratancima Stevanom i Jovanom imao radionicu, manju fabriku sapuna u Vranju, koja se nalazila kod današnje zgrade Komiteta. Jovan mu je značajno pomagao oko radionice, a Stevan, zbog obaveza u Skoplju, nije imao vremena. Rista je rukovodio sapunjarom, kako su je u Vranju nazivali, a sapuni su se pravili po Stevanovoj tehnologiji.

“Sapun je kao kolač, tu greška ne sme da bude. Da se stavi smesa u kalup, da odstoji 24 ili 48 sati, zavisno što je, pa da se finom žicom ili nožem iseče”, govorio je Rista.

Vanila i cimet

Čapljini mirišljavi sapuni, po pričanju savremenika, bili su vrhunski. Za izradu su nabavljani štapići vanile iz Grčke, a uvozio se i najkvalitetniji cimet. Bilo je i sapuna sa mirisom ruže, nevena i drugih aromatičnih biljaka, ali su oni sa mirisom cimeta i vanile završavali u najimućnijim kućama u Vranju, a najviše u Beogradu.

Takođe, imao je u centru grada nekoliko radnji koje je uglavnom izdavao. Njegov unuk od Gordane, Miomir, smatra da su se nalazile od današnje “Vojvođanske” banke, preko puta „Evrope“, pa sve skoro do “Simpove” cvećare, ili radnje Ježinih, u centru grada.

Rista je imao i poprilično imanje, najviše vinograde u okolini Vranja.

Obuća za dame i kraljevu gardu

Voleo je da ulaže novac i u druge poslove, pa je učestvovao u otvaranju sa kompanjonima obućarske radionice, manje fabrike za izradu čizama i cipela. Udružio se sa Danilom Dančom Dimitrijevićem i Jankom M. Pešićem. Rešili su da osnuju zanatsku obućarsku radionicu i kupili su veliki plac od Milorada Mihajlovića Marganca. Na placu je bila kafana „Marganac“, kasnije „Jadran“. Platili su 20. januara 1925. godine 240.000 tadašnjih dinara i sagradili prvu radionicu za izradu čizama, fine obuće i trgovinu kožom u Vranju, pod imenom «Janko M. Pešić i Kompanija».

Janko i Danilo će ostati ortaci do kraja, dok se Rista povukao iz obućarstva. Radionica je pred Drugi svetski rat zapošljavala 70 radnika i bila prava mala fabrika. Čuvena i poznata širom Srbije, eksluzivno je izrađivala čizme za kraljevu gardu, kao i za oficire vojske tadašnje Jugoslavije. Pored toga, bila je poznata po izradi balskih ženskih cipela koje su mogle da se naruče iz kataloga firme.

Komunisti sve oduzeli

Rista je bio izuzetno aktivan u društvenom životu Vranja. Bio je predsednik Crkvene uprave i predsednik društva “Soko”. Sokolare je izdašno pomagao, kao i crkvu. Njemu je celokupna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Srce vremešnog čoveka nije moglo da podnese i izdrži nepravdu. Umro je 1950 godine i sahranjen je na Šapranačkom groblju u Vranju.

Arsenije je, prema kazivanju potomaka, sa suprugom Jelisavetom imao sina Manasija i Nikolu, koji je bio pukovnik, i ćerku Anušku.

Manasije je sa suprugom Vaskom imao dva sina, Živojina i još jednog, kome se ne zna ime.

Živojin Čaplja, drugi s leva sedi

Živojin Čaplja, sedi drugi s leva

Živojin je sa suprugom Danicom, koja potiče iz poznate surduličke familije Popovci, imao ćerku Ljubinku, koja je umrla u desetoj godini, i sina Radomira.

Radomir je imao dve ćerke. Ljubinka živi u Beogradu, Lidija živi u Vranju, u Ulici Žikice Jovanovića Španca, u staroj kući svoga pradede Manasija.

 

Ministarstvo kulture i informisanja Stare vranjske porodice

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Save

Save

Save

Save

Save

Save