Čedomir Dimitrijević je, između dva rata, bio najpoznatiji fudbalski golman u Vranju. Prvi je u istoriji vranjskog fudbala koji je napravio transfer i prešao u Rudar iz Aleksinca. Tražila ga je i beogradska Jugoslavija, jedan od najpoznatijih predratnih klubova.


Piše: Dušan Đorđević


 

Tašanini, potom Dembinci, čuli su da je njihov najstariji predak Dimitrije krajem 18. veka radio u trgovini kod nekog Turčina u gornjem delu varoši, danas poznatijem kao Gornja čaršija. Pomenuti Turčin, govorilo se, otišao je u Tursku i poslove prepustio Dimitriju. Pošto je odlučio da se ne vraća, prodao je svoju radnju i espap visprenom kaurinu.

Tašana, sva u svili i kadifi

Dimitrije je imao sina Stevana, koji se oženio dobrostojećom devojkom Ružom. Uspeo je da razvije posao i uveća imetak, ali dugo nije imao dece. Odlučio je da spas pronađe odlaskom u Svetu zemlju i poklonjenjem grobu Gospodnjem. Po povratku iz Jerusalima, pripovedalo se, «Gospod mu usliši molbe». Stevan je postao adžija i dobio sina jedinca, Dimitrija.

Tašana Rista

Rista

Dimitrije Hadžistevanović je nastavio da se bavi trgovinom, poput oca i dede, i to uspešno. Oženio se Tašanom, jednom od najlepših devojaka u varoši. O njenoj lepoti ispredane su legende. «Sva u svili i kadifi, vitka i jedra, leti, po podne, leškarila je u ljuljašci. Oko nje služavke, da je rashlade lepezom od paunovog perja i razonode pesmom, koja golica i tera na maštu. Mladi, obesni Turci, penjali su se na Sahat kulu, koja beše u blizini, da je vide, jer takve lepote nije bilo do Carigrada».

Po njoj njeni potomci dobiće nadimak Tašanini.

Dimitrije Hadžistevanović i Tašana imali su troje dece: Ristu, Todoru i Stevana.

Todora se udala za poznatog vranjskog trgovca Antanasijevića i rodila je troje dece: Gojka, trgovca, Zagorku, domaćicu, i Antanasa, Acka pravnika, koji po završetku Drugog svetskog rata u Vranju bio jedno vreme sekretar SO Vranje.

Smrt u Beču

Stevan Hadžistevanović rodio se oko 1880. godine i bio je istrišak (poslednje, neplanirano dete, koje dobijaju stariji roditelji) Dimitrijin i Tašanin. Odlučili su da ga školuju. Osnovnu školu završio je u Vranju, a Gimnaziju u Kragujevcu.

Bistar i emotivan, pisao je pesme, vodio dnevnik na srpskom i nemačkom. Neostvarenu gimnazijsku ljubav nosio je u srcu i stihovima. Bila je svuda prisutna, pa i u pesmi «Vino», koju je napisao u Kragujevcu, daleke 1900. godine.

Stevan je studirao medicinu u Beču, a majka Tašana ga je posećivala. Pred kraj studija razboleo se. Pisao je da ga muče nesnosne glavobolje. Umro je od tumora i sahranjen je u Beču. Počeli su Balkanski ratovi i nije bilo moguće preneti njegove posmrtne ostatke.

Čivluk od Raške do Ćukovca

Rista Hadžistevanović Tašanin, kao najstariji, rodio se 1864. godine. Nastavio je porodičnu trgovačku tradiciju. Sa Dimitrijem porodica Tašanini doživeće svoj najveći uzlet. Imaće radnje, od sadašnje kuće u centru Gornje čaršije, pa naniže sve do kafane «Poljanica». Imaće čivluk, imanje koje će se prostirati od naselja Raška pa sve do sela Ćukovca.

Rista će u mladosti provoditi vreme u Ćukovcu, dok je otac Dimitrije vodio trgovinu. Brinuće se o ogromnom imanju. «Osedlao bi konja i uzjahao. Crnomanjast, ušiljenih brkova, uvek u pokretu. Navratio bi u Rašku, da vidi vinograde i odlazio putem prema Ćukovcu. Morava bistra, njive, čivčije, sve u nedogled. Izvadio bi tefter, zapisivao. Malo oduzimao, mnogo više sabirao».

Rista će oženiti Stojnu iz Ćukovca, sa kojom će imati dvojicu sinova, Dimitrija i Jovana. Nakon porođaja sa Jovanom Stojna je umrla.

VINO

Ispio sam čašu vina,

Ispio sam drugu, treću.

Braćo, vina! Daj još jednu,

A ja ne znam kazat – neću.

Ispio sam petu, šestu,

Pa i sedmoj dođoh na dno,

Onda me je zabolelo

Srce moje, divno jedno.

Uzda’no sam više puta

Uz čašicu već devetu,

P’onda dreknuh: Dajte vina

Kol’ko ga je god na svetu!

Prvi hidroinženjer

Stariji Ristin sin, Dimirije, oženio se devojkom iz roda Pakinih i po njima u Vranju će poneti nadimak Mita Paka. Za svoje najbliže biće Mita Tašanin. Biće jedan od prvih školovanih hidroinženjera koji će posle rata formirati preduzeće «Hidrogradnja», od kojeg će nastati «Vodoprivreda». Izuzetno je bio cenjen kao stručnjak. Govorilo da je vizionar u poslu.

Posle Drugog svetskog rata predviđao je da će Vranje postati industrijski grad i da će nedostatak pijaće vode biti problem broj jedan. Predlagao je gradnju brane na Vranjskoj reci iznad Pržara i akumuliraciju vode za potrebe grada.

Inače, kao ličnost kontroverzan je od mladosti pa do smrti. Kao mladić vatreno je ušao u kumunistički pokret. Učetvovao na Vukovarskom kongresu jugoslovenskih komunista. Moša Pijade je bio njegov prijatelj. Izmeću dva rata družio se i bio prijatelj sa Jovanom Đorđevićem Guljom, najomraženijim četničkim komandantom posle rata, koji je likvidiran 1946. godine.

Lov na četnika Gulju

Tašana Mita i Jovan

Mita i Jovan Stevanović

Jovan Gulja je bio putar i pre rata simpatizer komunista. Kada je počeo rat, da ga bugarski žandari ne bi uhvatili i streljali, pobegao je u šumu i domogao se četnika. Nakon rata, Mita Paka mu je uputio tajnim putem pismo u kome ga je savetovao da se preda. Potomak čoveka koji je predao Jovanu Gulji pismo ističe da ga je njegov otac zatekao u jednom od vinograda, u ataru sela Preobraženje. Pročitavši šta mu piše Mita Paka, kratko je odgovorio: «Ma, kakvi, beše nekad, ubiće me odmah, znam, ja, njih»!

U prvim godinama po završetku Drugog svetskog rata Mita će iskazati ideološku ostrašćenost čak i prema svome ocu. Sa delom familije (po ocu) Dembinci nije bio u dobrim odnosima. Imanje u Raškoj i Ćukovcu delom je nacionalizovano, a delom prodato.

Jovan Stevanović Tašanin bio je trgovac. «Rista bi mu napunio radnju i otvorio, a on bi je ispraznio i zatvorio» – govorili su. Jovan je važio za velikog boema. «U Vranjsku Banju je odlazio sa tri fijakera. U prvom on, u drugom šešir, a u trećem štap» – pričaju potomci.

Rista Tašanin nakon smrti Stojne oženio se Sofijom, devojkom takođe iz Ćukovca. Sa njom je imao, pričaju, dvadesetoro dece. Najduže su živeli: Čedomir, Dimitrije, Dragoljub, Nadežda, Stevan, Jelena i Stojadin.

Famijila Tašanini nosila je dva prezimena – Dimitrijević i Stevanović.

Najpoznatiji fudbalski golman u Vranju

Tašana Čeda Demba

Čeda Demba

Čedomir Dimitrijević je, između dva rata, bio najpoznatiji fudbalski golman u Vranju. Branio je za Hajduk. Sa njim su u ekipi bili: Božidar Stamenković Nankus, Dragan Kostić Cvrcko, Dragan Dončić Grof, Miša Brkić, Staniša Ilić, Ratomir Mišić Škeka, Aleksandar Džuvarević, Antonije Kartaljević, Predrag Stevanović Pende i drugi.

Visok i krupan dobio je nadimak Demba, a po njemu i braća i sestre i svi njihovi potomci. Prvi je u istoriji vranjskog fudbala koji je napravio transfer i prešao u Rudar iz Aleksinca. Tražila ga je i beogradska Jugoslavija, jedan od najpoznatijih predratnih klubova. Bio je druželjubiv, omiljen u Vranju i familiji.

Zadojen komunističkim idejama, od početka rata pridružiće se partizanima. Biće pripadnik Kukavičkog partizanskog odreda, koji je delovao na području Poljanice. Poginuće 1942. godine u nekom poljaničkom selu sa grupom partizana. Opkoljeni u kući, likvidirani su od strane četnika. Nešto kasnije poginula je u partizanima i njegova verenica. Čeda Demba nosilac je partizanske spomenice.

Dimitrije Dimitrijević (Mita Demba) bio je trgovac. Za vreme rata ubili su ga Bugari u Grdelici, kada se vraćao iz Beograda. Pošto je imao poprilično novca kod sebe, priča se da je neko to dojavio bugarskim žandarima i da je ubijen zbog pljačke.

Golootočka golgota

Dragoljub Stevanović (Dragi Demba) pre rata igrao je fudbal. Po potrebi je bio i golman. Završio je za ugostiteljskog radnika i otišao u Beograd. Predratni Beograd upamtio ga je kao vlasnika čuvenih kafana «Sarajevo» i «Vranjska Banja», koje su bile u užem centru grada. Nakon oduzimanja kafana, Zakonom o nacionalizaciji, 1948. godine, vratio se u Vranje. «Braća mu u partizanima, a on prodavao rakiju četnicima» – pričalo se po Vranju.

Tašana Dragoljub Dragi Demba

Dragoljub Dragi Demba

Oženio se Julkom iz hrvatskog Zagorja, sa kojom je imao ćerku Slobodanku, Bobu, i sinove Slavoljuba, Šilju Dembu, i Jovicu, Jovu Dembu.

Nadežda Stevanović Ristić bila je medicinski radnik i udala se i živela u Čačku.

Stevan Stevanović, Steva Demba, bio je trgovac. Za vreme rata Bugari su ga internirali. Po završetku rata postavljen je za glavnog poverenik trgovine za grad Vranje. Ideloška nedoslednost, privrženost Staljinu, skupo će ga koštati. Osetio je sav užas zatvora u milisavskom podrumu. Tri puta izbegao je streljanje. Zauvek je zapamtio islednike. Osuđen je i odveden da robija na Golom otoku. Golootačka golgota trajaće tri godine, do 1951. godine. Robijao je sa Vladom Dapčevićem, Popivodom.

Završio je kao službenik u komercijali u trgovačkim preduzećima. Sa suprugom Miroslavom imao je dvojicu sinova, Momčila, Mometa Gušlju, i Ceku Dembu.

Save

Ministarstvo kulture i informisanja Stare vranjske porodice

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Save

Save

Save

Save

Save