U našu kuću svraćao je Kralj Petar Prvi Karađorđević. Jednom je došao nenajavljen u karucama. Livreji su napravili špalir u dvorištu i na stepenicama. Izašli smo, iznenađeni i presrećni. Mahinalno sam klekla da ga pozdravim. Podigao me, držeći za ruku i govoreći kroz širok osmeh: ‘Domaćice, šta imaš za ručak?’


Piše: Dušan Đorđević


 

Cvrckovi su aromunskog, cincarskog porekla. Krajem 18. veka doselili su se sa područja severne Crne Gore, bežeći pred Turcima, u Preobražanje kraj Vranja. Prvi poznati njihov predak bio je Čaka, iz roda Čakića. Njegov sin Kosta doseliće se u Vranje i dobar deo familije po njemu poneće prezime Kostić.

Kosta je sa porodicom živeo u kući iznad današnjeg parka, u ono vreme na periferiji varoši.

Trgovina i opančarstvo

Vredni Vlaščiki, kako su ih prozvali u Vranju, od početka su pokazivali sklonost ka trgovini, mada je najuticajniji Kostin sin, Mijajlo, bio priznat i poznat opančar.

Krajem 19. i početkom 20. veka opančarstvo je u Vranju i celoj Srbiji dostiglo vrhunac kao zanat. Od izrade opanaka se moglo solidno živeti. Mijajlo je pratio sve trendove u zanatu i bio je poznat po proizvodnji dva tipa opanka, a to su „vrnčani“ i „prešnjaci“.

„Vrnčani“ opanci na spoljašnjem delu imaju „vrnčanice“ (uske kožne trake koje su obično izukrštane ili našivene jedna ispod druge). Ovi opanci tvoreni su uz pomoć drvenog kalupa. „Prešnjaci“ su plitka obuća od kože koja pokriva stopalo i mali deo noge. Oni su oblikovani prema nozi uz pomoć kožnog kaiša, kanapa. Osnovna sirovina koju su opančari u postupku izrade opanaka koristili bila je najpre neobrađena, a kasnije i fabrički pripremljena goveđa, teleća, kao i konjska i svinjska koža.

Vlaščiki Cvrckovi

Porodica Kostić

Gde je espap, tu su pare

Mijajlo je imao četiri sina i dve ćerke: Mitu, Tomu, Svetozara, Vučka, Anušku i Danicu. “Samo škola i trgovina! Gde je espap, tu su pare!” – govorio im je.

Jedan deo porodice po njemu poneće prezime Mijajlović, koje će se kasnije premetnuti u Mihajlović. Godine 1892. kupio je kuću u centru Tulbeta, od Turčina Useina Selimovića. Sve sinove usmerio je na trgovinu, a najstarijeg Mitu poslao na Trgovačku akademiju u Solunu, koju je on završio sa uspehom.

Otvorene su trgovinske radnje “Braća M. Kostić”, koje su se s uspehom bavile uvozom i izvozom, u kojima je moglo da se kupi sve, “od igle do lokomotive”.

Kuća u gotskom stilu

Uspešno bavljenje trgovinom uslovilo je ekonomski, društveni i politički uspon familije Kostić. Najstariji Mita pre rata bio je narodni poslanik Sreza vranjskog. Mijajlo je na prostoru od 1.200 kvadratnih metara sagradio impozantnu kuću, sa ulazom, holom i velikim brojem soba. Majstori, dovedeni iz Nemačke, kuću, projektovanu u gotskom stilu, završili su 1907. godine. U produžetku je, u dvorištu, sagrađena i kuća za poslugu.

Koliki je značaj porodice Vlaščiki bio u to vreme za Vranje govore sećanja Sofije Coce Kostić, supruge Mijajlovog sina Tome, koja je bila rođena sestra trgovca Jovana Jankovića Lunge, zadužbinara, čoveka koji je izgradio Hiruršku kliniku i poklonio je gradu.

Vlaščiki Cvrckovi Cvrckova kuca desno - pre rata

Cvrckova kuća (desno) pre Drugog svetskog rata

“U našu kuću svraćao je Kralj Petar Prvi Karađorđević. Jednom je došao nenajavljen u karucama. Livreji su napravili špalir u dvorištu i na stepenicama. Izašli smo, iznenađeni i presrećni. Mahinalno sam klekla da ga pozdravim. Podigao me, držeći za ruku i govoreći kroz širok osmeh: ‘Domaćice, šta imaš za ručak?’ ‘Samsu, Vaše Veličanstvo?’, odgovorila sam iskreno, jer to sam spremila tog dana. Samsa, upivši kiselo mleko, vruća, krckala je u zubima i topila se u ustima. Čika Pera je bio oduševljen”, pripovedala je nana Coca svojim potomcima.

Kad kralj svrati

Vlaščiki Cvrckovi Svetozar Kostić Cvrcko

Svetozar Kostić Cvrcko sa suprugom

U vreme balkanskih ratova, kada je boravio u Vranju, 1912. godine, u kući Tome Zafirovića, preko puta gradske crkve, najavio je kralj Petar posetu i Miti Vlaščetu, narodnom poslaniku Sreza vranjskog. Tad su Vlaščiki doveli mladu kuvaricu Jovanku, iz porodice Amamdžici, da sprema i čiča Pera je ponovo bio oduševljen vranjskim specijalitetima.

U Prvom svetskom ratu stradaće Mita. Pri proboju Solunskog fronta bio je ranjen i prebačen na lečenje u Pariz. Od zadobijenih rana je umro, a njegovi posmrtni ostaci prebačeni su u Vranje 1926. godine.

“Povorka je formirana ispred kasarne Prvog pešadijskog puka ‘Knjaz Miloš Veliki’. Izašlo je sve što mrda, i najmanje i najveće uvo da ga isprati. Došla je i delegacija iz Beograda. Sa najvišim državnim počastima sahranjen je na Šapranačkom groblju, gde je podignut i spomenik”, kazuju njegovi potomci.

Mita se u dva navrata ženio. Drugi put sa znatno mlađom ženom od sebe, što je izazivalo prekore i zavist kod komšija i uglednih meštana.

“U njegovu kuću dolazile su i vladike, jer je bio široke ruke kao donator. Jedan od njih ga je prekorio zbog ženidbe sa mladom ženom, a on mu je odgovorio da gleda svoj posao i da blagoslovi Bogom ono što je blagosloveno od njega”, prenose uspomene potomci.

Od udovice Mitine, koji nije imao dece, njegov brat Toma kupuje kuću za tadašnjih 10.000 dinara u zlatu i useljava se u nju. Ostali deo familije živeo je u centru Gornje čaršije, u velikoj spratnoj kući, sa lokalom u kojem je kasnije bila trgovinska radnja.

Kostići su imali radnju i u centru varoši, preko puta kafane “Evropa”, kao i dve trgovačke radnje u Skoplju. Toma se oženio Sofijom i sa njom izrodio četiri sina i ćerku: Momčila, Mihaila, Dragana, Đorđa i Jelenu. Sa braćom je držao zajedničku trgovinu do 1923. godine.

Lubenicom preko Sahat kule

Prilikom jedne trgovačke slave, početkom dvadesetih godina, Toma se takmičio, u Gornjoj čaršiji, u popularnoj disciplini prebacivanja lubenice preko Sahat kule. Kada je zamahnuo, desilo se da je “pustio vetar”, što su prisutni trgovci i građani prokomentarisali, a sve čuvajući njegov ugled: “Gazda Toma, cvrcna! Izgleda mu zaškripaše cipele”. Od tada Kostići će poneti nadimak Cvrcko, koji je ostao do današnjih dana.

Toma M. Cvrcko, pored bavljenja trgovinom, uspešan je bio i u bankarstvu. Postao je i predsednik UO Vranjske centralne banke. Na početku 1936. godine, ban Vardarske banovine za predsednika opštine Vranje imenovao je Tomu M. Kostića.

Toma M. Cvrcko umro je krajem 1939. godine, a svu imovinu ostavio je testamentom na plodouživanje supruzi Coci.

Drugi svetski rat odrediće dalju sudbinu familije Cvrckovi. Mihailo će završiti u nemačkom zarobljeništvu, a Momčilo, Dragan i Đorđe priključiće se četnicima Draže Mihailovića. Nakon oslobođenja i dolaska komunista na vlast, svi će dopasti robije, kao narodni neprijatelji. Imovina će im biti oduzeta.

Robijanja

Đorđe je osuđen na osam godina robije i, nakon izdržavanja kazne, na četiri godine gubitka građanskih i političkih prava. Momčilo i Đorđe, po izlasku iz zatvora, ostatak života provešće u Americi.

Mihailo se vratio iz zarobljeništva i kasnije, kao stručnjak, radiće u Beogradu i doguraće do zamenika direktora Narodne banke Jugoslavije.

Dragan Cvrcko se oženio pre rata Savkom Margankom. Dobio je, 1939. godine, ćerku Nadicu. Imao je i sinove Tomu i Zorana. Osuđen je 1946. godine na šest godina robije i, nakon toga, pet godina gubitka građanskih i političkih prava.

Porodica Vlaščiki – Cvrckovi tipičana je stradalna vranjska porodica.

 

Ministarstvo kulture i informisanja Stare vranjske porodice

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prvi komentar

  1. dušica milošević

    Moj deda je bio protojerej stavrofor Đorđe Milošević, oženjen Milevovo Stefanović sestrom čuvenog fotoCaneta, bio je jedinac, imao je 7 dece. Moj otac Dušan bio je najstariji sin. Deda je posle mučenja od bugara, nisam sigurna da li je bio u logoru, umro 1946. u imao je 46-48 godina. Sahranjen je u porti crkve u Bujanovcu…da li bih mogla nešto da saznam o njemu i da li je imao rodbinu… otac mu se zvao Vasilije…