Pedeset godina zakašnjenja čini da su neimarski poduhvati na „koridorima“ anahroni i pomalo jezivi. Zemlja ne živi od autoputeva, već od puteva koji se račvaju. Podseća me to na muku koju ima Patak Dača. Njegovo „imaš konzervu – nemaš ključ, imaš ključ – nemaš konzervu“ – analogno je sledećem: kada je bilo ljudi, nije bilo puteva, sada kada postoji autoput – nema ljudi, nema para, provincija opustela.

Piše: Zoran S. Nikolić


 

Godine su kao dobra rakija. U početku ih precizno brojiš i mučiš se sa njima dok prolaze. Nije ti lako, ali te sramota da priznaš. Svi te hrabre da nastaviš. Srednje ne primećuješ, one samo klize, a tebi lepo. Kada ti pomenu brojku, samo ih opsuješ. Onda dođe vreme kada ti nije važno koliko ih je, a ni tuđe mišljenje o njima. Šta, 2016. već otišla?

Teleportacija

     Protekle godine nismo imali zamisao o budućnosti, a takva je i smenjuje. Nema vizija, ni vizionara. Budućnost se dešava kada precrtavamo u „indeksu maštarija“ ono što se ostvarilo. Zahvaljujući fizičarima, spremam se da precrtam teleportaciju. Uskoro će teleportovati kvantne čestice iz Evrope u Kinu. Za početak – u prenosu informacija.

Kosmos

      Ove 2016. godine najviše pravih novosti dolazilo je iz kosmosa ili od naučnika koji se njime bave. Sve smo bliži onome što čekamo. Sa Marsa, recimo, dolazi potvrda o davnom životu. Otkriveno je više mesta u kosmosu koja bi mogla imati slične uslove za život, mada se potvrđuju i teorije da uslovi za život mogu biti i drugačiji od onih kakve poznajemo na svojoj planeti. Ljubiteljima misterija značila je vest da se oglasio satelit izgubljen pre 50 godina. Počeo da šalje signale kada su svi zaboravili na njega. Desilo se i nešto najpoetičnije u vezi sa kosmosom – putovala i vratila se nazad svilena buba. Kosmički put svile!

Digitalni svet

      Svakodnevno unapređenje otežava precizno izdvajanje, ali bih prednost dao kompjuterima amorfne, promenljive forme. Izgužvate, strpate u džep, izvadite, ispravite i uključite. Milina.

Odlazak lidera rokenrola

      Samo evidentiram ko odlazi. Ne žalim, jer još nisam prežalio ni Morisona, ali mi je drago što je umesto njega Dilan dobio Nobelovu.

Svetski rat

      Kada je počeo Drugi svetski rat, ljudi toga nisu bili svesni. Pomislim da je isto i sada.

Autoput

      Pedeset godina zakašnjenja čini da su neimarski poduhvati na „koridorima“ anahroni i pomalo jezivi. Zemlja ne živi od autoputeva, već od puteva koji se račvaju. Podseća me to na muku koju ima Patak Dača. Njegovo „imaš konzervu – nemaš ključ, imaš ključ – nemaš konzervu“ – analogno je sledećem: kada je bilo ljudi, nije bilo puteva, sada kada postoji autoput – nema ljudi, nema para, provincija opustela.

Školstvo

      U svetu su već zaživele škole bez domaćih zadataka, jer su oni izgubili smisao, zaživela su eksperimentalna odeljenja, jedno je nedaleko od nas, u Kopru, a još je autor projekta čovek iz Srbije, u kojima deca do dvanaeste godine imaju tri-četiri predmeta. Dok se svet lomi oko novog pristupa obrazovanju, naše školstvo je kao pre pedeset godina i nikako da dokučim zašto se to svetimo deci. U ovom slučaju bi trebalo pre svega da obratimo pažnju zbog čega u svim ispitivanjima naši đaci, od svih u Evropi, imaju najmanje funkcionalnog znanja.

Omladina

     I ova godina je pokazala da je naše doba uspelo ono što nijedno starije nije, da umrtvi omladinu, da je ukalupi prema obličju starijih. U ovome bih voleo da se varam, jer svet stvaraju oni koji su mlađi od nas, oni koji bolje vide, koji vide da mi ništa nismo stvorili, pa valjda shvataju da smo im mi kao orijentir samo traljava šibicarska obmana.

Kultura

      Bilo bi idealno da se prvo vrati prirodni redosled, da se shvati da si patriota onda kada neguješ humanost i pravednost i da si onda kulturan. Kulturno stvaralaštvo, odnosno umetnost, je najpatriotskiji čin i ne treba ga kvariti nepotrebnim markiranjem, ne treba ga prenamenjivati u osvetnički pohod. Ne stvara se protiv drugih, nego stvaramo za svoje i u tom smislu naši mogu biti i ti drugi.

     U širem smislu, kultura mora biti državni projekat, a poslednji široki državni projekat bio je pre dvadesetak godina. „Lepše je sa kulturom“, setićete se i razmislite kako to da je i takav režim kakav je bio devedesetih imao tako nešto.

Arheologija

      Ili sam pristrasan i neobavešten, ili tek lupam, ali mi se čini da je arheologija najživlja naučna oblast u Srbiji, i sa najviše rezultata, i ovo je bila njena godina.

Ključni utisak

      Moje mlađe mladunče upisalo treću godinu na Elektronskom fakultetu. Ju-huuu! Starije mladunče pečali već godinu dana! Mašala!

     Ono poređenje iz uvodnog pasusa ima malo nezgodan epilog, i godine i rakija te na kraju obeznane, ali da to ostavimo za tamo neku… Živela 2017, da bismo mogli i mi da je nadživimo!

„Ona magazin“