Antiću nije smetao pano sa zlokobnim znamenjem iza njegovih leđa, pričao je otvoreno da su se “interesi SNS i SPS poklopili”, da je najbolje da AV bude Predsednik Srbije (a ID Predsednik Vlade, ali to se ne govori u gostima), i sve tako redom, u svom stilu, dovoljno uvijeno “da se Vlasi ne dosete”, ali kao da je sve vreme, iz sveg glasa, skandirao: Po-be-da, po-be-da!


Piše: Dragoljub Stevanović


 

Dugo sam bio bez inspiracije, kada su lokalne političke teme u pitanju, što i ne čudi, jer nam se lokalna vlast u potpunosti “stabilizovala”, što je vrhunski cilj bavljenja politikom u naprednjaka. Baš kao što je nirvana krajnji domet u budizmu, tako i vaskoliko naprednjaštvo kao krajnji domet bavljenja politikom doživljava stabilizovanje prilika u zemlji i regionu.

     Suštinski, taj njihov pojam stabilnosti zaista liči na nirvanu: nema potresa, promena, nema kritičkog promišljanja, nema opozicije (sednice skupštine traju sat – dva), nema “zvocanja” drugih grana vlasti, nema zakona i pravosuđa da gnjave, nema medija da postavljaju nezgodna pitanja… Postoji samo vlast, potpuna, razobručena, totalitarna.

     I uspeli su, na koncu, da i u Vranju stvore potpunu političku stabilnost naši napredni vlastodršci. I taman kad je ceo grad zapao u nirvanu, eto ti predsedničkih izbora! Zarad očuvanja totalitarnog poretka, najnaprednijem od svih naprednjaka potrebna je pobeda u prvom krugu, što se nikako ne da izvojevati bez onog večito drugog, malog od palube, onog koga u redovnim okolnostima drži na kratkom povocu – dosijeom debelim kao telefonski imenik Meksiko Sitija!

Sačekuša na krivini

     E, tu ga čeka onaj najstrpljiviji i najizdržljiviji političar na našoj sceni, onaj koji je u večna politička lovišta prepratio nekoliko mnogo moćnijih od sebe, tačnije svakog ko bi umislio da je apsolutni gospodar naših života. Odmah je krenuo u neviđenu podršku, postao alfa bot Svevišnjem, ali i ispregovarao, videćemo uskoro šta, za sebe i svoju la familia. Ne brinite, ispregovarao je on da ne može lepše.

     Priliku nije propustila ni najveća politička liska lokalne političke scene, Komandant Zordon, kako smo ga od milošte nazvali (interna šala, nije važno). Pao je s vlasti, ukopao se u rezervne položaje, gde je trpeo baražnu vatru, i… vrebao priliku.

     Ne, šef vranjskih socijalista Zoran Antić nije krenuo u juriš, kad su zbunjeni naprednjaci položili oružje, ne, krenuo je lagano, pogrbljeno, skrušeno, sa rukama punim danajskih darova, znajući da će morati da prođe kroz ne baš velika vrata. Obećavši 11 hiljada glasova lokalnih socijalista, politički šahista je odigrao smeo gambit, na koji lokalni naprednjaci nisu umeli da odgovore. Naravno, oni ne povlače samostalno poteze, pa su, kao i uvek, podesili antene ka “radio Beogradu”, i čekali da stigne kovertiran potez (u međuvremenu, Zoran Antić je odigrao još nekoliko poteza, jer u politici nema strogih pravila, ali to je već druga priča).

     Svevišnji, koji je i sam najbolji šahista u novijoj istoriji, odlučio je da je za 11 hiljada glasova isplativo žrtvovati kojeg lokalnog piona, pa je, kao da ga gledam, rekao svojima: “Ma neka uđu u vlast, jebe mi se tačno!” Potez je kovertiran, a kovertu su lično donela dva arhanđela glasnika, stanoviti Boske i Branko.

Zoran Antić GrO SPS Vranje Slaviša Bulatović SNS

Zoran Antić, realnost ili košmar

     Partija još uvek traje, ali su iz očajničke defanzive Zoranovi “crveni” trenutno došli do pat pozicije, sa tendencijom laganog preuzimanja vođstva. Kako to izgleda imali smo priliku da vidimo na zajedničkom sastanku SPS i SNS, u prostorijama potonjih. Iako na gostujućem terenu, moravši da do kraja savije kičmu kako bi prošao kroz sićušna vrata, Zox se uspravio i, što bi mladi rekli, izdominirao!

     Antiću nije smetao pano sa zlokobnim znamenjem iza njegovih leđa, pričao je otvoreno da su se “interesi SNS i SPS poklopili” (misli se na uske interese njihovog članstva, da ne bude zabune i mešanja sa javnim interesom!), da je najbolje da AV bude predsednik Srbije (a ID predsednik Vlade, ali to se ne govori u gostima), i sve tako redom, u svom stilu, dovoljno uvijeno i skrušeno “da se Vlasi ne dosete”, ali kao da je sve vreme, iz sveg glasa, skandirao: Po-be-da, po-be-da!

     Antićev domaćin se “povukao u sebe”, savio šipke, verovatno ni sam još uvek ne verujući da li je to što se događa realnost ili samo neverovatni košmar. Procedio je kako ne može čudom da se načudi što se lokalni novinari interesuju za lokalne teme(?!), ličeći na budućeg vazala, koji je izjahao ispred tvrđave da nadmoćnom osvajaču preda ključeve grada!

     (Neprolaznim hitom Beti Đorđević, portal VranjeNET mnogobrojnoj zainteresovanoj rodbini čestita novoobnovljenu političku vezu naprednjaka i socijalista)

Prvi komentar

  1. Slučajni uzorak

    Ah… usred srede! Hvala autoru na ovim vedrim umotvorinama