Otkud lokalnim naprednjacima ideja da će Vranje u poslednja tri meseca 2016. sa republičkog nivoa dobiti dodatnih 430 miliona dinara? Ko će da se pojavi Vučiću na oči da traži tolike pare, dok on kuka o rasipnicima na lokalu?

Prošlo je 100 dana od kada su naprednjaci zaseli u gradske fotelje. Iako su se tim povodom već izjasnili lokalni mudraci, ništa smisleno nije rečeno o ponašanju onih koji bi, poput socijalista, da nam kroje sudbinu najmanje 25 godina.

Sve ocene rada nove vlasti svele su se na prenemaganje o tome kako je 100 dana kratak period, kako će se tek videti kuda će da zaplovi naprednjački brod i šta će da donese Vranju.

Novi vladari su analizu sopstvenog učinka uvek i svuda potkrepljivali konstatacijom da su oni, jadnici, u kasi zatekli šipak i gomilu neplaćenih računa, te da su prethodna tri i po meseca morali da krpe rupe kako znaju i umeju. U pevanju te pesmice, nažalost, prilježno su tercirali ovdašnji mediji, ne problematizujući žalopojku o devastiranom budžetu, niti potonje hvalospeve o rebalansu kojim je na volšeban način sve dovedeno u red.

U Vranje nema, a i odakle?

Ima, međutim, jedan zanimljiv dokument koji je neposredno pred smenu vlasti, početkom juna ove godine, sastavio Dragan Spirić, ondašnji većnik za budžet i finansije, a u kojem je navedeno sledeće:

– Analize prihoda i primanja budžeta grada Vranja koje su vršene do 31. 05. 2016. godine pokazuju da su tekući prihodi, ostvareni u iznosu od 795,4 miliona dinara, veći za 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine… Prihodi koji su u nadležnosti Lokalne poreske administracije, zahvaljujući intenzivnim aktivnostima na naplati zaostalih dugovanja, kao i proširenju poreske baze, zabeležili su rekordno ostvarenje u posmatranom periodu. (…) Ostvarenje ukupnih prihoda i primanja budžeta grada Vranja na dan 31. 05. 2016. godine je 99 odsto od plana, a ostvarenje tekućih prihoda budžeta na isti dan je 98 odsto od plana, što je u izbornoj godini, i to za prvih pet meseci, kada je ostvarenje manje u odnosu na kraj godine, izuzetno – piše, između ostalog, u ovom dokumentu.

Dakle, kada su naprednjaci preuzeli vlast, punjenje gradske kase bilo je zadovoljavajuće. Da nije bilo tako, po logici stvari, novi vladari ne bi mogli da isplate zamašne svote novca korisnicima kojima je grad dugovao, a čime se neprestano hvale poslednja tri meseca. Drugim rečima, socijalisti su iza sebe ostavili solidnu mašinu za namicanje para, ma šta naprednjaci o tome sada pričali.

Problem, naravno, jesu ti dugovi prema budžetskim korisnicima iz ranijeg perioda, a zbog kojih je SPS garnitura, kako se vidi iz citiranog dokumenta, morala da sprovodi “intenzivne aktivnosti na naplati” potraživanja grada. Pitanje je, međutim, kako je to vrzino kolo stvoreno?

Francuske sobarice

Javne finansije su u osnovi jednostavna stvar: da biste nekome nešto dali, prvo morate od nekog da uzmete. Zato lokalne samouprave imaju svoje prihode od kojih se finansiraju potrebe budžetskih korisnika. Šta se događa kad grad ne može da uzme pare koji mu zakonom pripadaju? Trpe budžetski korisnici.

Elem, sećate li se koliko je Simpo dugovao gradu? Preko dve milijarde dinara. Sećate li se da je grad na osnovu tog duga krajem 2014. postao suvlasnik Simpa, odnosno hartija od vrednosti koje na berzi ne vrede ništa. Za takvu odluku glasali su svi odbornici lokalnog parlamenta, pa i naprednjaci. Na istovetan način Vranje je nedavno postalo ortak i Zavarivača, za dug od stotinak miliona dinara, za šta su takođe glasali naprednjaci. U redu za konverziju verovatno čeka i Jumko, ali aktuelna vlast nikako da obavesti javnost koliki je minus pamukara u gradskoj kasi.

Kad se sve to sabere, koliko novca poslednjih godina nije video lokalni budžet? I kako se nadoknađuje gubitak prihoda od dve i kusur milijarde? Prosto. Budžetskim korisnicima kažete – dođemo vam!

Novi vladari sada javnosti serviraju priču o neodgovornim socijalistima, što itekako ima osnova, ali je pitanje šta su oni uradili da bi se rešio maligni problem koji je posledica populističke politike vođene decenijama unazad?

Baš ništa, naprotiv. Ponašanje naprednjaka ući će u prenatrpanu antologiju političkog nevaljalstva: dok su bili opozicija, svim silama su se trudili da otrgnu Simpo i Jumko od prinudne naplate koju je potencirala lokalna samouprava, jer je to za njih bilo probitačno; tvrdili su da Vranje mora da pomogne posrnulim gigantima samo zato što su znali da je tamo zaposlena njihova napredna glasačka baza. A, kada su zahvaljujući toj demagogiji preuzeli lokalnu vlast, počeli su kao francuske sobarice da se iščuđuju nad obavezama koje grad nije izmirio.

Stazama starih asova

Problem nesolventnih pravnih lica, međutim, i dalje postoji, i moraće, kad-tad, da se reši, na ovaj ili onaj način. Primera radi, Jumko duguje silne novce gradu i Vodovodu, ali nova vlast za sada o tome ćuti, k’o zalivena. Posebno je zanimljivo, i opasno po Vranjance, to što naprednjaci tvrde da ima dosta prostora za povećanje prihoda, pri čemu se ne izjašnjavaju o naplati od propalih “lokomotiva razvoja”.

Po svemu sudeći, ići će se utabanim stopama socijalista, koji su problem Jumka, recimo, želeli da reše preuzimanjem imovine (stadiona i bazena). U toj operaciji, međutim, za lokalnu samoupravu neće biti keša, pa će morati da se zateže na drugoj strani: to znači da će svoje obaveze morati urednije da plaćaju male firme i fizička lica.

Tako će spasonosna rešenja i genijalni potezi ovdašnjih političara, kao i uvek do sada, da se prelome preko grbače malog poreskog obveznika, samo što to ovde mnogi još uvek ne shvataju.

Kad dr Mice objasni

Tako dođosmo i do čuvenog rebalansa kojim su navodno ispeglane mnoge brljotine socijalista. Na nedavno održanoj sednici lokalne skupštine svi su glasali “za”, a ostaće upamćena izjava SNS većnika za zdravstvo Miroljuba Stankovića koji je za govornicom duhovito sublimirao ono što se dogodilo:

– Nije čudo to što su socijalisti glasali za rebalans, pitanje je zašto smo mi (naprednjaci – prim. aut.) glasali?

vranje-miroljub-stankovic_2

Što socijalisti glasaju za naš rebalans: Miroljub Stanković, većnik za zdravstvo

Da, to jeste pitanje, naročito ako se pažljivo analizira Odluka o rebalansu, gde piše da “ukupne aproprijacije u budžetu grada Vranja po Zakonu moraju da čine zbir neizmirenih obaveza i sva plaćanja koja se vrše u toku cele godine”, te da je zato “izvršeno povećanje rashodne strane budžeta u ukupnom iznosu od 807.537.000 dinara”.

To znači da su sada u gradskom budžetu prikazana i dugovanja grada iz ranijeg perioda od 579 miliona (već je objašnjeno zašto su nastali), a dodate su i neke nove obaveze ugovorene u 2016. godini (dekontaminacija zgrade pozorišta, sufinansiranje izgradnje puta Kriva Feja – Ljubata…).

Dakle, kako će nova vlast da zakrpi provaliju od 807 miliona? Da pogledamo najvažnije stavke:

Ovaj budžet se može ostvariti ukoliko se ostvari planirana prodaja nekretnina u skladu sa Memorandumom o razumevanju Grada sa investitorom za izgradnju tržnog centra i ako se iz budžeta Republike Srbije povećaju transferi gradu Vranju, jer dosadašnja dosta komplikovana procedura oko raspodele transfera dovela do toga da grad Vranje ima nenamenske transfere na nivou transfera koje dobijaju opštine Bujanovac, Knjaževac ili opština Preševo – stoji, pored ostalog, u obrazloženju Odluke o rebalansu.

Kako će Vranje Vučiću na oči?

Pomenutoj prodaji gradskog zemljišta od 18 hektara firmi Stop.Shop.6“ valja dodati i prodaju gradskih stanova, od čega bi lokalna samouprava trebalo da sakupi ukupno 97 miliona dinara. Naravno, pitanje je da li će se te transakcije obaviti u naredna dva i po meseca, ali nije nemoguće.

E sad, što se uvećanja transfera tiče, naprednjaci su rebalansirali „skromno“: očekuju da im iz republičke kase stigne ukupno 879.445.000 dinara, umesto 449.271.000, koliko je prvobitno bilo planirano; iliti, samo 430 miliona više!

vranje-ivan-stankovic-1_1

Kad zafali, tražićemo od Vučića: Ivan Stanković, novi većnik za budžet i finansije

Potpisnik ovih redova se raspitivao o tom uvećanju republičkih transfera, misleći da je propustio neko obećanje premijera glede lokalnih samouprava, tj. neki nastup ovdašnjih naprednjaka kojim je objašnjeno zašto je takav priliv očekivan. Izgleda, međutim, da ništa na tu temu nije javno izrečeno ni u Beogradu, ni u Vranju.

Zato sledi pitanje: otkud lokalnim naprednjacima ideja da će Vranje u poslednja tri meseca 2016. sa republičkog nivoa dobiti dodatnih 430 miliona dinara? Gde je tu dodir sa raealnošću? Kako će se zaobići “komplikovana procedura”? Ko će da se pojavi Vučiću na oči i da traži tolike pare, dok on kuka o rasipnicima na lokalu? Da sad ostavimo po strani novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave prema kojem će gradska kasa od naredne godine biti praznija za oko 30 miliona dinara.

Ka’ će “menjam ženu”?

Kako će se napredno rebalansiranje završiti možda ćemo saznati sredinom naredne godine, ako se na dnevnom redu lokalne skuštine nađe završni račun budžeta, mada se i sada može konstatovati – papir trpi sve.

Nažalost, informacije o nebulozama nove vlasti gomilaju se iz dana u dan u svim oblastima: kvalitet većine novopostavljenih kadrova je više nego upitan, supruge naprednjaka su izgleda već počele da se zapošljavaju u javnim preduzećima, a predizborne “istrage o pljačkama” SPS-a polako se svode na postizborno moralisanje.

Sve u svemu, šta je Vranje dobilo posle 100 dana napredne vlasti?

Pa, ništa! Ili, da parafraziramo onu staru narodnu – sve je isto, samo “crvenih” i “žutih” tamo nema.

Zoran Radulović