Bojeći simfonijskim bojama akustični zvuk gitare i klavira, uz efektnu primenu elektronike, Radiohead su iznedrili perfektne aranžmane koji uramljuju melanholičnu buku unutrašnje tišine u epsku melodiju. To je ono što slušaoca ostavlja bez daha, zakucavajući mu pri tom telo u medijativni položaj

U vreme kada samo nečija smrt ili skandal može biti motiv za objavljivanje bilo kakve vesti o rokenrolu, pažnje vredan podatak je da ne postoji iole ozbiljniji kako svetski tako i domaći medij koji nije objavio kao vest dana izlazak novog albuma grupe Radiohead – A Moon shaped pool. Već sama ova informacija govori o kultnom statusu grupe.

Naime, 8. maja Radiohead su objavili digitalnu verziju svog novog ostvarenja, koje je dostupno putem interneta svim ljubiteljima njihove muzike, a za 17. jun je najavljeno i zvanično izdanje na vinilu i CD formatu.

Iako su mnogi sa nestrpljenjem ali pomalo i sa zebnjom očekivali novi uradak Tom Jorka i ekipe, plašeći se da se nisu u međuvremenu udavili u sasušenu mrežu elektronike u koju su se do guše upleli na prethodnom izdanju The king of limbs, jedan od najkreativnijih bendova u istoriji rokenrola ni ovog puta nije izneverio svoje fanove.

Stvaralački pomak na ovom albumu je evidentan, a svojim sada već tradicionalno višeslojnim pesmama – što u konkretnom slučaju znači gitara i klavir u strukturnoj osnovi svih aranžmanskih rešenja, pod širokim kišobranom gudačkog orkestra – pojačavaju teskobu življenja u nemoćni, džinovsko velik škrgut zuba.

A moon shaped pool je konceptualni album sa matematički tačno raspoređenim pesmama koje nas vraćaju utabanom stazom života u vibracioni limb. Pesme Radioheada su koliko mentalno emotivno, toliko i fizičko iskustvo. To je onaj basarovski osećaj saznanja, kad ti pukne pred očima istina da je svet stvoren prethodnog trenutka i da će već sledećeg biti uništen, a da je sve što se zbiva između samo košmar iz kojeg se na ovaj ili onaj način moramo probuditi i brzo smisliti nešto, reći nešto, uraditi nešto, jer vreme neumitno curi. Iz tog bezuslovnog saznanja kao prave larve su se izlegle sve pesme sa ovog albuma, gradeći novu, još sjajniju etapu u ionako impresivnoj diskografiji ovog jedinstvenog rokenrol benda.

Album otvara pesma Burn the wich (Spaliti vešticu). Kritikujući mit o postojanju dobrih i loših naroda, bacila je snažan snop svetla na islamofobiju u aktuelnoj izbegličkoj krizi. Ova stvar je poslužila i kao najavni spot za novi album. Sledeća spot pesma koja je objavljena ubrzo nakon ove je Daydreaming. U njoj vidimo Tom Jorka kako se šunja kao senka kroz vrtloge svakodnevnih životnih scena u svim (ne)mogućim enterijerima i eksterijerima.

Krhki indentitet za koji misli da ga je imao razbio se u paramparčad, tako se lako istopio i nestao u bespućima savremenog sveta. Pokušaj da sebi pruži iluziju sigurnosti kao poslednje utočište nalazi u pećini nalik materinskoj utrobi u kojoj tone u dubok san. Ključni stih ove pesme: Sanjari, oni nikada ne nauče. Poznato odnekud, zar ne?

Naredna Decks dark svojom beznadežnom sporom kotrljajućom atmosferom bi verovatno bila najbolji saundtrak za film Melanholija Lars fon Trira. Numbers, pesma o predstojećoj apokalipsi izazvanoj klimatskim promenama se takođe uklapa u tu filmsku priču.

Album A Moon shaped pool je velikim delom kolaž sastavljen od zaostallih beleški i delova tonskih zapisa koji nisu našli zadovoljavajući aranžmanski okvir koji je bio potreban za plasman na prethodnim albumima. Ovaj put su očigledno dramatično izmenjene lične životne okolnosti (razvod Tom Jorka) presudno uticale da se kockice zaostalog materijala iz prošlosti slože u nešto što je ogromna metafora sadašnjeg vremena koja u sebi nosi mnogo više od samo jednog značenja. U takve spadaju pre svega Identikit kao direktna posledica njegovog prekida duge (23 godine) emotivne veze, Full stop, Glass eyes, Thinker tailor soildier sailor rich man poor man beggar man thief, True love waits, kao i moj lični favorit Present tense u kojoj York peva:

Nikog ne napadam dok se moj svet ruši

Samo plešem izgubljen u tebi

Iako sve vreme na ivici, tekstovi pesama nijednog trenutka ne zapadaju u banalnost, a pri tom obrađuju na prvi pogled svakodnevne teme (globalna otuđenost, slabost, nemoć, klaustrofobija, strah) koje bude u nama svakojake emotivne utiske, od prepoznavanja i empatije, do zapitanosti i unutrašnje tuge. Izbegavajući u širokom krugu standardne pop obrasce, Radiohead se fokusiraju na svoju viziju muzičkog izražaja. Njihovo ogromno muzičko znanje, širina pogleda i otvorenost za različite muzičke estetike učinile su ih jedinstvenom muzičkom pojavom.

Bojeći simfonijskim bojama akustični zvuk gitare i klavira, uz efektnu primenu elektronike, Radiohead su iznedrili perfektne aranžmane koji na zaista jedinstven način uramljuju melanholičnu buku unutrašnje tišine u epsku melodiju. To je ono što slušaoca ostavlja bez daha, zakucavajući mu pri tom telo u medijativni položaj.

Album A Moon shaped pool je od onih ostvarenja koje nam pomaže u svakodnevnom preispitivanju, gaseći našu metafizičku žeđ za smislom i željom da bolje sagledamo svoju poziciju sa svim svojim unutrašnjim glasovima, razlozima, emocijama. I bez obzira na različite kulture i navike kojima je svet podeljen, postoje dela koja na najbolji mogući način oslikavaju duh vremena. Novi album grupe Radiohead je jedan od takvih. Duboko emocionalan. Teško je ostati ravnodušan na njegovu veličanstvenu i brutalnu lepotu. Album koji se svakim novim slušanjem voli sve više.

Još jedno autentično muzičko remek delo poslednjeg velikog rokenrol benda.

Nebojša Cvetković