“Oni gore” znaju šta rade – oni su samo pokvareni i uništavanje institucija njima služi za opstanak na vlasti i zgrtanje ogromnih, neverovatnih, svota novca. Takvo razaranje pravne države, kod ovih naših “dole” stvara iskrivljenu sliku sveta, oni zaista veruju da to tako treba.

Piše: Dragoljub Stevanović


 

Stara je, i izlizana, priča da političari iz vrha vlasti ne vole konkurenciju. Čim neka od legalnih državnih institucija počne dosadno i uporno da radi svoj posao, da zvoca, da prigovara, da ograničava vizije Velikog Vođe – generalno, čim počne “da se meša” – sav se “gnev Božiji” na nju sruči, kako niko ne bi sumnjao u kakvoj državi zaista živimo.

     Šta bilo ko ima da prigovara, kad lepo narod glasa svake godine, za jednog čoveka (na svim listama, od mesnih zajednica, preko lokalnih i pokrajinskih skupština, do republičkog parlamenta, jasno je pisalo ime i prezime onoga koji će o svemu odlučivati… ako se ne sećate, bio je pod brojem 1).

Udri legalistu!

     Uvek se, međutim, nađe neki pametnjaković, neki poverenik za nešto ili zaštitnik nečega, da kontrira: ovo nije po zakonu, ono nije u skladu sa dobrom praksom… E pa, ne može! Kako ti ljudi zamišljaju da nas Vođa dovuče do Evropske unije, da reformiše državu (opet je ja zovem država!) i da nas pokrsti u protestantizam, kad mu stalno zvocaju i dosađuju, kad mrze Gospodara Univerzuma i njegovu porodicu, podmeću klipove u točkove neverovatnog napretka, pred sam ulazak u zlatno doba!

     Zbog tih i takvih “smarača” postoje službeni mediji sa maštovitim urednicima, postoje “naši” policajci, “naši” tužioci, “naše” sudije (ceo Ustavni sud je “naš”, novoizabrana sudinica Ustavnog suda je na ovogodišnjim izborima bila na lokalnoj listi vladajuće stranke u opštini Vračar!), a bogami, postoje i naši botovi, svi spremni, ustrojeni u formaciju “špalir”.

     Procedura se zna: svako ko se bori za pravo, pravdu i institucije, ima da mu nađu šta je skrivio (najčešće je u pitanju kakvo ubistvo), dokazi nisu potrebni, i ima da prođe kroz “toplog zeca”, uz direktan prenos na svim medijima, kako bi svi ostali jasno videli šta ih čeka ako se drznu makar i samo glasa da puste!

Videla žaba…

     Tradicionalno okica uprtih u “one gore”, i ovi naši “dole” se trude da imitiraju, pa da impresioniraju, svoje šefove u prestonici. Tako je jedan neimenovani visoki funkcioner vladajuće stranke, u lokalnom nedeljniku otkrio kakav pogled na institucije sistema i vladavinu prava imaju lokane kabadahije. Oni, naime, veruju da to da li će vas policija “trkeljisati” ili vas neće “trkeljisati” zavisi od toga da li imate, ili nemate, zaštitu neke političke stranke.

     Dobro, nije stvar toliko jednostavna u njihovim glavama, postoje tu nijanse, u zavisnosti od toga koliko je stranka jaka: ako je u vlasti, niko vas ne sme ni pogledati, ako je u opoziciji, možda doprete i do suda…

     Još svežiji je primer lokalne većnice, koja, kao u vrtiću, u stilu “u-ta-ta”, u lokalnoj skupštini, u direktnom prenosu na lokalnoj televiziji, spočitava bivšoj vlasti kako joj je Kancelarija za javna ulaganja odbila projekte rekonstrukcija osnovnih škola, a nakon što je lokalna vlast “uznapredovala”, projekti su prihvaćeni! Dakle, odlučivanje o projektima je na osnovu samo jednog kriterijuma: ko je pošiljalac!

     Za to vreme se direktorska mesta institucija kulture, ili tako nekih manjih, siromašnijih, sitnijih, pa zbog toga i manje atraktivnih javnih ustanova, nude i uzimaju kao u brzopoteznoj partiji šaha. Imenuju se bez biografija, smenjuju bez obrazloženja, ulaze i izlaze iz sukoba interesa kako god je potrebno stranačkim liderima, bez upita koalicionih partnera, bez prigovora opozicije i bez osvrta javnosti. Gledali smo, godinama, da se tako radi na “najvišem nivou”, navikli se, pa sad, izgleda, da svi mislimo da tako treba, i mora da bude!

Uništavanje institucija, zlatno doba

     Poenta je da oni gore znaju šta rade – oni su samo pokvareni i uništavanje institucija njima služi za opstanak na vlasti (manipulacijama) i zgrtanje ogromnih, neverovatnih, svota novca.

     Takvo razaranje pravne države, kod onih naših “dole” stvara iskrivljenu sliku sveta, oni zaista veruju da to tako treba, da su botovi važniji od sistema, te se, na koncu svega, stvaraju i nova pravila, nekakva ideologija “spaljenih institucija”, koja je veoma jednostavna: svi glasamo za Vožda i onda on radi šta god misli da treba, a mi uživamo u zlatnom dobu! A kako se odlučuje ko je u pravu? Pa jednostavno – na izborima! Zato i moraju da budu svake godine!